ДФ поднио иницијативу за разрешење Ђукановића: Прекршио Устав и заробио Црну Гору

Демократски фронт доставио је Скупштини Црне Горе предлог да покрене поступак за утврђивање одгворности предсједника државе Мила Ђукановића због повреде више одредби Устава Црне Горе.

Из ДФ су навели неколико образложења, због којих је неопходно покренути поступак разрешења Ђукановића.

„Након ступања на дужност предсједника Црне Горе, својим неспорним и више пута доказаним утицајем који има, обједињујући функције предсједника државе и Демократске партије социјалиста, директно и преко посредника утиче на судски процес тзв. Државни удар против лидера Демократског фронта ( Андрије Мандића и Милана Кнежевића ), као и на судски процес тзв. Прање новца ( Небојша Медојевић, Дејан Вујисић, Никола Јовановић, Александар Секулић, Владимир Булатовић, Лука Радуновић, Петар Драшковић, Ива Павловић, Младен Јовановић и Жељко Шћепановић ), а и на доношење процесних одлука ( одузимање путних исправа, забрана напуштања боравишта) којима се додатно обрачунава са лидерима али и ДФ-ом у цјелини“, наводи се у образложењу.

Тако је, наводе даље,  кроз онемогућавање Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу да реализују међународне, али и активности у Црној Гори, остварио интерес себи, својој партији и Влади на чијем челу је његов замјеник.

„Механизми утицаја предсједника државе на правосуђе се највише рефлектују кроз директну контролу ГСТ-а Миливоја Катнића, предсједника Вишег суда Бориса Савића и судећег вијећа на чијем челу је Сузана Мугоша. Извршавајући директни налог предсједника државе, предсједника Владе и једног броја министара и директора Управе полиције, Виши и Апелациони суд донијели су и реализовали неуставне и незаконите одлуке о лишавању слободе и стављању у затвор лидера ДФ-а Небојше Медојевића и Милана Кнежевића“, нагласили су из ДФ-а.

Имајући у виду горе, додају из ДФ-а, наведене непобитне чињенице, јасно је да све ово указује на то да Црна Гора, умјесто да буде држава дефинисана чланом 1 и 2 Устава, значи као држава владавине права у којој грађанин власт остварује непосредно и преко слободно изабраних представника, и у којој се власт не може успоставити и признати, ако не проистиче из слободно изражене воље на слободним изборима, она је и у формалном и у правном смислу партијско-приватна држава Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста.

„Извршавајући директни налог предсједника државе Мила Ђукановића, предсједници Вишег и Апелационог суда донијели су неуставна и незаконита решења о лишавању слободе и стављању у затвор Небојше Медојевића и Милана Кнежевића без скидања посланичког имунитета. На тај начин је повријеђен члан 86 Устава, али и члан 118 Устава да суд суди на основу потврђених и објављених међународних уговора и конвенција ( Резолуција Савјета Европе о људским правима)“, наглашавају из ДФ-а.

Даље додају да остварујући свој директни утицај на све институције система, предсједник државе је избрисао границе подјеле на три гране власти.

„Посебно је видљив утицај на Владу Црне Горе која је по Уставу задужена да води спољну и унутрашњу политику. Тако је приликом посљедње посјете УАЕ у својству предсједника државе, излазећи из својих уставних надлежности, уговарао продају Луке Бар, директно се конфронтирајући са ставовима предсједника Владе Душка Марковића“, каже се у образложењу.

ДФ је додао да је, остварујући свој директни утицај на тужилаштво, а супротно члану 134 којим је државно тужилаштво дефинисано као јединствен и самосталан државни орган, предсједник државе се директно умијешао у његов рад у судским процесима тзв. Државни удар и Прање новца.

„Тако је опште познату чињеницу да је његов савјетник Славољуб Стијеповић конвертовао 100 000 долата који су касније употријебљени за куповину гласова, покушао преко Миливоја Катнића импутирати ДФ-у, како би прибавио лажне доказе у ова два судска процеса. Злоупотребљавајући службени положај, Миливоје Катнић је по налогу Мила Ђукановића у овим радњама извршио низ кривичних радњи, а заузврат је предсједник државе кршећи амандман XII, обезбиједио уживање функционалног имунитета, не би ли га сачувао од кривичноправног прогона“, наводи се даље у образложењу.

Користећи функцију предсједника државе и владајуће партије, ДФ наводи да, Мило Ђукановић остварује контролу већине у Уставном суду.

„Та контрола и утицај се посебно рефлектују на доношење одлука у случајевима Небојше Медојевића и Милана Кнежевића, односно ДФ-а као доминантно супротстављеног му савеза. Упркос једногласном апелу Скупштине из јула 2018. да Уставни суд сам покрене поступак за оцјену уставности и законитости на рјешење предсједника Вишег суда да посланици немају имунитет, тек након озбиљне друштвено-политичке кризе, Уставни суд под директним његовим утицајем доноси привремену мјеру која није базирана на неуставном и незаконитом поступању предсједника Вишег и Апелационог суда“, истиче се у образложењу ДФ-а.

У тачкама од 1 до 5 је доказано, додају из ДФ-а, да је предсједник државе Мило Ђукановић, повредом чланова 82, 86, 95, 100, 118, 134 и 150 Устава Црне Горе, као и амандмана XI и XII на Устав ЦГ, изашао из оквира својих уставних надлежности, директно се мијешајући у надлежности осталих грана власти и институција које им припадају.

„На тај начин је повриједио све одредбе Устава које гарантују владавину права. Наведене одредбе Устава Црне Горе, у тачкама од 1 до 5, које су повријеђене од стране предсједника Црне Горе, Мила Ђукановића, су: Суд, предсједник Црне Горе, Скупштина Црне Горе, Влада Црне Горе, Државно тужилаштво, наводи се између осталог у образложењу ДФ-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: