ДФ: Увреде Марковића и Ђукановића доказ страха од сигурне побједе ДФ-а
1 min read
Увреде које у континуитету на рачун ДФ-а шаљу Душко Марковић и његов партијски шеф доказ су њиховог личног и општег партијског страха од сигурне побједе ДФ-а на изборима 16. октобра, саопштили су данас из ДФ-а. Они су нагласили да о породици и моралним вриједностима не могу да причају сплеткароши, шпијуни, творци криминалних кланова, сарадници организованог криминала и људи који су покушали да униште сваку породицу у Црној Гори, истичући да је узалуд њихов вапај потенцијалним савезницима у постизборној коалицији јер 16. октобра побјеђује ДФ – Да ради Црна Гора. Ми или он.
Остатак саопштења ДФ-а преносимо у цјелости:
Ђукановићу и Марковићу је јасно да се дан коначног обрачуна приближава – у нашем програму Да ради Црна Гора посебно мјесто заузима обрачун са корупцијом и криминалом и стварање предуслова да судство и правосуђе буду ослобођени политичких утицаја, што нарочито брине Марковића и његовог партијског шефа.
Такође, наш циљ је да поново успоставимо систем вриједности на коме је почивала традиционална Црна Гора, а који су последњих деценија уништавали Мило Ђукановић и његова лоповска дружина, који су разорили економију, оставили на десетине хиљада људи без посла, а корупцију промовисали као прихватљив начин понашања. Зато, о породици и моралним вриједностима не могу да причају сплеткароши, шпијуни, творци криминалних кланова, сарадници организованог криминала и људи који су покушали да униште сваку породицу у Црној Гори да би њихове фамилије имале незаслужене привилегије и опљачкано богатство којим се данас размећу.
Зато је Марковићу узалудно признање да ДПС губи изборе, као што му је узалудан вапај упућен потенцијалним савезницима за постизборну коалицију.
Разочараћемо и њега и сателите на које рачуна, јер 16. октобра побјеђује ДФ – Да ради Црна Гора. Ми или он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve vam je jasno kad dps brani ova avetinja od sekule samo naprijed.Puna podrska za DF.
Vidiš ti to, uvaženi i dokoni moj, ms’je Markoni nam se brine o crnogorskoj tradiciji, o moralu, i o porodičnim vrijednostima, tokom političke trke (koja jeste – biti il’ ne biti!), oni i ON, furaju priču o fer-plej retorici, u kojim prednjači bukvalni Bečić, koji priča o ljubavi i proljeću pobjeda, itd, dakle, o svemu onome što nije politika, i, zaista, ako misli da takvim programom pobijedi ovakav DPS, onda je momak duboko zabludio, ništa manje od Markonija koji se pretvara u teoretičara post-sociologije, razumivši kako politika može biti i prljava, a kako ima najveći uticaj na profilisanje građana, onda se treba dobro zamisliti kako se vodi ključna riječ u kampanji, i ne treba tražiti dlaku u jajetu, ali ajd’ sad mu ga znaj, otkud onda govor o političkim krpeljima, koji su gotovo dvije decenije sisali dobri objekat DPS, koji je, opet, samo se po sebi razumije, dao toliko krvi i pretrpio sve to, valjda zarad boljitka Crne Gore. – (Odgovorno tvrdim, Markonije je više nego pažljiv kad je u pitanju politički diskurs, taj je na vrhovima diplomatske retorike, nipošto zapaljiv i kratkog fitilja, prije prostorečiv, nikad mu se ne bi moglo omaći ono Bitango!, kao ni Bravo Budale!, nije to ta priroda, i zato ga šef i drži uz sebe, kako bi se učio od flegmatične prirode, istina, u tu svrhu mu savršeno može poslužiti i Tarzan, budući da niko živ ne zna o čemu taj zbori, i ako nam se on može baviti savremenim tokovima politike (ček, zar Pajki nije dreknuo: dosta više sa neoliberalizmom?!) onda dojada; ali, jebaji ga sad, DPS je taj koji je navikao da upire prstom tamo gdje bolno (kao) nedostaje kapacitet.)
Morabiti da je Markoni, vrlo često (čitaj kako pismo slovi), više nego ponosan na bukvalnog Bečića, iz čijeg političkog diskursa rastu samo bele rade; uh, pa to je maslačak darovan nam od neba, nama, crnijem gorštacima koji su na sirov način navikli da se bave politikom, usput je nikad ne prokuvavajući i ne bareći. Međutim, šta bi se tek reklo za caffe Demos, koji se sav posvetio političkoj kulturi, ponavljajući: De, ajmo nadalje demokratski, što da ne!…
E, pa vidiš, ne može uvijek baš tako, u fazonu: ako ovo ne prođe, pa šta sad; ne, ta „politika“ je upravo ono u šta je DPS sve investirao od početka svoje vladavine; umjerena opozicija, kakva jeste „Velika koalicija“ Ključ, jeste program koji najviše odgovora svakoj vlasti, jer ovdje je riječ o Balkanu, a ne o Švajcarskoj gdje je politika dosadna kao drvored… Tim prije, nemoj da mi te čudi što se Markoni sav pojede kako će se nadalje poštovati tradicija Crne Gore, i njene porodice, i morala koji nas je kalio sve ove vijekove; da, to je sad ta retorika povlačenja, iako se prokrade pokoja o političkom krpelju, i ostalim parazitima, koji su, rekosmo li (ne mari ni ponoviti), sisali dobri objekat prepoznat kao DPS.
Biće ti poznato (jeste, za sebe tvrdiš da si apolitičan, i često ti djelujem krajnje nerazumno – čemu, Sibin ti komentari, ovdje ne može doći nikakvo bolje sjutra, apstinent je uvijek u pravu, itd., u šta više nego da sumnjam, moram ti priznati, apstinenti su najobičniji vezaši, oni koji penzionerima daju u ruke da im upravljaju budućnošću, i, što se mene tiče (sigurno je da me se ne dotiče!), apstinent.net., jeste šefova omiljena figura), DPS svoj šljam u poslednju deceniju brani na sledeći način: Vi to, dragi kolega, napadate suverenost, što će građani, imajte na umu, strogo kazniti.! E, pa vidiš (da se ponovim, ne mari), tu imaju pravo: kad smo govorili kuda ide ovaj brod, tada smo, isti mi srbi, bili protivnici nezavisnosti, i ostalog sranja, i sad, kad je došlo ono o čemu govorasmo, svako se kači na naš politički program; e, pa vidiš, nimalo mi nije žao, jer je svaki novocrnogorac trčao za logikom – prvo Država pa onda Demokratija! U to vrijeme, koje je još veoma svježe, crvena histerija izbijala je iz svake pore; svako je bio turbo-crnogorac, crnogorčina sa dna kace, i tome sl. i ostala sranja, dok je u pozadini, težio svoje ime isklesti na toj ploči suverenosti, bez koje je lud, a s kojom je još luđi (da parafraziram Siorana).
Sad svi zbore o ekonomskom kolapsu, ostavljajući nacionalno pitanje po strani, i ne samo to, već to pitanje tretiraju kao najobičniju političku podmetačinu. Ali, DPS tu vidi svoju šansu: kad god neko piljne u ekonomski buđ, oni opletu o zastavi i himnoj, još i o porodici, tradiciji, i moralu; baš poput bezličnih Demokrata, koji teže promjenama putem ljubavi, ispod političke duge, koja daje svakom istu šansu. (Ha, jel’ da, bukvalni Bečić u politici vidi priliku za jednakošću; ne, pa ovo svojevremeno ni komunisti nisu prodavali, politiku mladih i neukaljanih, i onih, da, iza kojih još ne stoji niti jedan glas, pa im je, zakinuti iskustva, lako biti dobrim i čistim. Uh, stvarno me od ovog bulažnenija safata muka, još kad joj se pridruži zabrinuti Markoni, onda je to da te bog mili sačuva.)
Ne bismo bili mi, da ne pomenemo i koju o veljoj „Velikoj koaliciji“ Ključ, kao i o pjesniku sa pendrekom, koji je skoro tu negdje zdušno podržao ostavku toga i toga, budući da vjeruje, kako veli, da je precizno odvagao stvari, upravo taj i taj. Ne mogu se, jadan ne bio, načudit što i Morački slavuj ne potpiše i zapljune ostavku, kad već na rabotu odlazi čisto dosade radi. Izuzmeš li hapšnje automobila, kao i špijuniranje Kotorskih kamera, kao i onih pet američkih biciklova, šta je Goca donio novo u policiju; ništa, taman kao i Krivokapić u politici, tek danas se prseći ispod parole „Država svima“, koja je to trebalo da bude time osvajajući suverenost, ali, jebaji ga sad.
Mi ili On
Karadag…Tuzna je nasa zbilja od kada smo postali Brozovi Crnogorci.Kada smo postali Crnogorci, prestali smo da budemo Srbi…Srbi iz Crne Gore.
Kada smo prestali da budemo Srbi iz CG, prestali smo da budemo CRNOGORCI!
Dukljani smo, zar!?To smo, a nista smo.
A mogli smo da budemo srpska drzava.
Drzava srpska na pjeni od mora.
Zavisna…Nezavisna…Svejedno.Ama srpska!
Ovako…Kao nesto smo, a nista smo.
TUZNA JE CRNOGORSKA STVARNOST,ZADNJI SMO U EVROPI KOJI SE NIJESMO USPJELI OSLOBODITI KOMUNJARSKE CIZME.TO MNOGO KAZE O NAMA ,O NASOJ LAZNOJ HRABROSTI ,O NASEM LAZNOM JUNASTVU,O NASEM LAZNOM COJSTVU,O NASOJ LAZNOJ SLOBODI!!!GOTOVO PUNIH 30 GODINA POSLIJE SLOMA KOMUNJARSTVA MI NI MAKAC ,I DALJE NAS VODE CLANOVI CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTICKE PARTIJE JUGOSLAVIJE,STO JE PREVISE JE ZAISTA PREVISE,I DALJE NAS VODE UDBASI I OZNOVCI ILI NJIHOVI GENETSKI NASLJEDNICI.O KAKVOJ DEMOKRATIJI MOZEMO GOVORITI KADA SE VLAST NIJE PROMIJENILA PUNIH 71 GODINU .DEMOKRATIJA KAO PRVO PREDPOSTAVLJA ZAMNJILJIVOST VLASTI .MISLJENJA SAM DA KADA DODJEDO PROMJENE VLASTI DA SE OBAVEZNO OFORMI JEDNA INSTITUCIJA KOJA BI IMALA ZADATAK DA PROUCI IZ SVIH ASPEKATA OVU TESKU BOLEST NARODA KOJI TOLIKO DUGO KAO NIKO U EVROPI PRISTAO DA BUDE PREDMET SVIH MOGUCIH DRUSTVENIH EKSEREMENATA A DA SE NIJE MAKNUO SA MJESTA NAPRIJED NEGO JE ODPLOVIJO DEBELO U PROSLOST.TA INSTITUCIJA KAO PRVO MORA DA OFORMI STRUCNJAKE PROFILA,PSIHOLOGE,PSIHIJATRE,ISTORICARE,ANTROPOLOGE,DUHOVNIKE,SOCIJOLOGE I PATOLOGE.POSLIJE PRECIZNE ANALIZE NASE SRAMNE DRUSTVENE ,DUHIVNE I POLITICKE ZBILJE MORAJU IZDATI PRECIZNU ANALIZU DOSTUPNU SVIMA NASEG IZDAJSTVA,POLTRONSTVA,KUKAVICLUKA,KONVERTISVA I LOPOVLUKA.KADA BI DRUGI BILI KA MI STO SMO SPRDALI BI MU SE DOVIJEKA!!!
nijesam bio na protest u oktobru. nijesam smio zbog djece. ali 16 oktobra moj DF idem sa svojom h. olovkom i glasam VAS
DPS nastavlja sa agresivnom politikom, ili prijete ili dolaze na kuću kao Hodžićima, ili zovu telefonom. Uvrede su njihova politička kultura kojom ovaj narod maltretiraju i mrcvare decenijama. Ali promjene su blizu i njih više niko ne može zaustaviti – pretjerali su iz DPS-a, ostavili su narod bez ičega, a kad nemaš posla da ga izgubiš više te ničega nije strah.
Sada je zaista ili mi ili on!
Какве будалаштине, сигурна побједа Фронта а тамо се отимају ко ће бити у прва три на листи јер не очекују више од три мандата. За Медов ДФ ће гласати само блесаво, крезубо и примитивно чељаде.
Sekulja , pusti drogu djaoli je popili.