Diktatura!

Piše: Ivan Milošević

Gdje mi, pobogu, živimo i gdje se svakoga jutra budimo? Ima li ova karikaturalna državna, ideološka ili bilo koja druga skalamerija, neko ime ili se radi o novim pojmovima do sada nepoznate torijskim istraživačima? Naravno, nema u ovim našim brdima i planinama ničega novog i sve je ovo što nam se dešava odavno poznato i ima jednu definiciju-diktatura! I to ona boljševičkog i azijskog tipa, upakovana u takozvano evropsko odijelo, a zapravo se radi o vulgarnoj južnokorejskoj imiticaji sprovođenja volje jednog čovjeka. Ko smo to mi i ima li nas kada dopuštamo da nam se ispred nosa dešavaju ovakve stvari, a podanički ćutimo i skriveno molimo da neko mjesto nas zbaci ovo državno i sistemskmo čudo od DPS-a i njenog lidera i pokaže nam da još ima nade da živimo kao ljudi, a ne samo kao klimoglavci šefa vladajuće stranke.

U sred bijela dana uhapšen je jedan lider opozicione stranke, slomljen mu je prst, poprskan je sprejem u oči i odveden u zatvor, samo zato jer je rekao ono što svi znamo. Da je ovaj DPS sistem do guše u korupciji i da se od nezarađenih i uvaljanih miliona njihovi funkciori valjaju od sreće po moralnom blatu koji su sami zamijesili! Svi to znamo, ali u diktaturi je prihvatljivo javno reći samo ono što je vođi po volji. Ne mari on da li to neko, osim njega, i stvarno misli, važno je samo na javnoj sceni uniformisati rečenice u skladu sa njegovim stavovima, a sve ostalo nema nikakvog značaja. Diktaturu, kao diktaturu, ne interesuje intima, sve dok ona ne dobije javni ram i saopšti se tamo gdje (ne)treba. Zbog toga je i jedan lider opozicione stranke danas morao u zatvor, jer se usudio da kaže da je diktatura diktatura i da joj se mora stati na kraj, odnosno za vrat!

Gdje nego u diktaturi policija hapsi ljude na ulici koji se usude da podignu glas protiv nepravde, dok mirno čuva vrhove državne vlasti od sile zakona i štiti njihove sumnjivim rabotama stečene milione? Gdje nego u diktaturi privodi se građanin koji želi da kaže da ne želi da pripada ovakvom sistemu, a nikome ne pada na pamet da bilo šta priupita one koji su ovu državu prisvojili kao svoju privatnu imovinu i dio po dio od nje prodaju za velike pare? Gdje se nego u diktaturi država toliko otuđila od običnog naroda, čak se okrenula protiv njega, postala dovoljna sama sebi i još tjera nesrećne smrtnike da joj aplaudiraju? Gdje nego u diktaturi partijska država vodi rat protiv obične države i ugrožava ustavni i bilo koji poredak, a posebno onaj moralni, jer i najnormalniji i najosnovniji čin pobune proglašava terorizmom?

Ova država ovih dana dotakla je dno nepravde, besmisla i ubijanja nade. Ukoliko neko nešto ozbiljnije ne preduzme i zgrabi nadu za glavu i izvede je na svjetlost dana rizikujemo da sami sebe na duže gurnemo u mračnu jamu neslobode i da kao u Platonovoj pećini sjenke tumačimo kao stvarnost!