„Diplomatski rat“ protiv Moskve, Vašington bi mogao da „proširi“ i na evropske zemlje
1 min readPiše: Timur Blohin
Lavrov je nakon susreta s Tilersonom izjavio da je novi američki zakon o antiruskim sankcijama samo još jedna karika u lancu neprijateljskih i za međunarodnu stabilnost opasnih koraka, kao i da je naneo snažan udarac perspektivama bilateralne saradnje.
Najobimnije sankcije dosad
Podsetimo, SAD su uvele za poslednje tri godine najobimnije sankcije Rusiji — usmerene, između ostalog, i protiv ruskog energetskog sektora.
Moskva je taj potez Vašingtona nazvala „drskošću“ i „početkom trgovinskog rata“, i kao odgovor uvela kontramere koje, za početak, predviđaju značajno smanjenje broja zaposlenih u američkim diplomatskim predstavništvima u Rusiji.
Državni sekretar SAD Reks Tilerson najavio je da će SAD odgovoriti na zahtev Moskve za smanjenje američke diplomatske misije u Rusiji do 1. septembra, ali nije naveo kako tačno Vašington namerava da odgovori.
Posledice po ceo svet
Aleksandar Gusev, Direktor instituta za strateško planiranje, u razgovoru za Sputnjik na pitanje kakav odgovor Vašingtona očekuje, kaže da će Amerikanci najverovatnije odgovoriti u skladu s principom „oko za oko, zub za zub“.
„To automatski znači nastavak konfrontacionog rata — ali to je nedopustivo, jer bi moglo da dovede do proterivanja svih ruskih i američkih diplomata, kao i do prekida diplomatskih odnosa. Šta će onda biti?!“, pita se Gusev.
On smatra da do prekida ipak neće doći, jer bi to, kako kaže, imalo veoma ozbiljne posledice po ceo svet.