Direktiva iz Prištine: Kako se ponašati prema srpskom premijeru kad dođe u Skoplje

Albanski faktor u Makedoniji se uvek ponašao i radio onako kako njima odgovara, a razlog što albanski ministri nisu pozdravili srpskog premijera je verovatno posledica direktive iz Prištine jer su trenutno u vlasti u Skoplju „Kurtijevi“, a ne „Ramini“ Albanci, kaže politikolog Dušan Ilić.

Premijera Srbije Miloša Vučevića, koji je prvi put zvanično boravio u Severnoj Makedoniji, nisu pozdravili ministri albanske nacionalnosti iz Vlade Severne Makedonije, a na prijemu se nije pojavio ni vicepremijer te države Izet Mejiti.

Politikolog Dušan Ilić sa Instituta za evropske studije nije mnogo iznenađen ovim gestom Albanca u Severnoj Makedoniji.

Direktiva iz Aljbina Kurtija Prištine

„Mi formalno sarađujemo kroz Otvoreni Balkan sa celokupnom Severnom Makedonijom i sa Albanijom, tako da je ovaj potez albanskih ministara neočekivan. Međutim, sada su koalicioni partneri vladajuće VMRO-DPMNE „Kurtijevi Albanci“, a ne kao što je do sada bilo „Ramini Albanci“. Odnosno, postoje dve struje među Albancima u Severnoj Makedoniji gde je jedna naslonjena na Tiranu, a druga na Prištinu. I čini se da se taj konflikt, na toj etničkoj relaciji među njima, produbljuje i da se manifestuje i na ovaj način,“ objašnjava Ilić.

On podseća da je nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Skoplju u vlast ušla takozvana struja Aljbina Kurtija, iako je bila druga po snazi u albanskom političkom korpusu.

„Sve u svemu, ja bih čitao ovaj bojkot srpskog premijera više u tom ključu, gde je Kurti preko svojih saradnika u Skoplju, koji su trenutno članovi vladajuće koalicije, hteo da pošalje poruku Beogradu, imajući u vidu zaoštravanje odnosa Beograd-Priština i ekstremizaciju prištinske scene od kada je vodi Kurti,“ veruje Ilić.

Naš sagovornik smatra da Srbija nema u suštini sa kim da sarađuje u Skoplju i to unazad godinama i da za to nije samo albanski faktor krivac.

„Imajući u vidu da ni makedonski ni albanski faktor u Severnoj Makedoniji nisu samostalni u geopolitičkoj igri, može se reći da je naša saradnja sa Skopljem jednostrana, odnosno, da se mi više trudimo da budemo kooperativni u tom odnosu. Beograd je Skoplju do sada izašao u svakom pogledu u susret, počev od identitetskog momenta pa nadalje. Čak je i naša crkva izašla u susret njihovoj, ali na žalost Skoplje do sada nije ni približno, čak ni nekim gestom, pokazalo da produbljuje saradnju sa nama,“ ocenjuje Ilić.

Beograd više zainteresovan nego Skoplje

Čak štaviše, podseća sagovornik Sputnjika, Skoplje je u više navrata glasalo u raznim međunarodnim organizacijama protiv Srbije, a nije bilo preterano zainteresovano ni za neku saradnju sa Srbijom ni po pitanjima koja nemaju veze sa politikom, već isključivo sa ekonomijom i društvom.

„Naravno, dobrim delom za to je kriv i strani faktor koji praktično onemogućava Skoplje da samostalno nastupa, ali ni makedonski faktor u Skoplju nije do sada čini se iskazivao neke dublje želje za jačom saradnjom sa Beogradom, iako je Srbija jedina strana na Balkanu koja je na štetu sopstvene tradicije, kulture i kulturne baštine Severnoj Makedoniji priznao sve, za razliku od Bugarske, Grčke, Albanije i tako dalje,“ ističe Ilić.

Albanski faktor je u Severnoj Makedoniji uvek radio onako kako je njemu odgovaralo bez obzira o kojoj se vladi radilo pa stoga ovakvo ponašanje Albanca nije neobično ni za makedonski faktor, pa Ilić smatra da stoga oni neće snositi nikakve posledice niti da je to reper odnosa unutar vladajuće koalicije u Skoplju.

Inače, iz koalicije „Vredi“ koja je koalicioni partner VMRO DPMNE se još nisu izjasnili zašto su odlučili da bojkotuju doček srpskog premijera u Skoplju, prenosi Sputnik.