Direktno: Šmrkanje ili pušenje

Piše: Mišo Vujović

Pročitah tekst : “Kokainski lobi ruši švercere cigara”, koji govori o ratu dva kartela u Crnoj Gori: kokainskog i duvanskog. Jedan klan je oličen u predsedniku, drugi u premijeru. Naprosto u takve insinuacije ne mogu da poverujem. U sred pridruživanja jedan da šmrče drugi da uvlači. Mnogo je to i za Buksovce, a kamo li za ozbiljne novine. Ne kaže se zaludu “pare kvare čoveka”. Zbog para se braća razbrate i postanu najljući neprijatelji. Zbog novca kumstva pucaju. Nigde na svetu nema više raskumljenih kao na našim prostorima. A kumstvo je nekada bilo svetinja. Bog na nebu kum na zemlji, govorilo se. Danas su Boga suspendovali a kumstva su interesna. Aktuelna. Ako se dobro ne istale kum je pod zemljom. Osim zbog novca ređe radi sujete dolazi do žestokih sukoba među dojučerašnjim prijateljima i kumovima. Međutim postoji još jedan fenomen to je sveprisutni sindrom oceubistva. Kako tvrde upućeni premijer, duhovno i političko čedo predsednika frontalno je krenuo na svog mentora, kao što je i njegov mentor eliminisao svoje političke mecene od Vidoja, Momira, Slobodana, Svetozara, najpragmatičnijeg demagoga planete, do cele lepeze poslovnih partnera.

Ako kroz ovu prizmu posmatramo Trampove izjave o jednom i drugom, a predsednik SAD je odlično informisan čovek, što će reći da je predsednik Montenegra već ostao bez podrške SAD-a, a premijer je svakako neće dobiti. 
No vratimo se duvansko-kokainskom sukobu između oca i sina u kome će svakako jednog dana neko biti poražen. Do tada jedino je izvesno da narod u Crnoj Gori, ma kako se deklarisao, šmrče maglu i guta prašinu, dok vlast i dobrouhlebljena “oporba”, čast izuzecima, uživaju u izobilju svega što donose benefiti državnog buvljaka i tranzitnog šverca kokainom i duvanom. Blagodat demokratije je da svako može da bira: Da li da šmrče ili da popuši.
Pokojni profesor Risto Vukčević predsednik Narodne skupštine Crne Gore pokušava da pozove poslanike na zasedanje nakon pauze’:

“ Ko je pošušio neka ulazi ko nije neka popuši”!
Očito je da će, ako već nije, u tom duvanju ili ušmrkivanju, popušiti Crna Gora. Njen put od oltara časti i obraza do deponije morala, izdaje i samoporicanja ima je nekoliko faza. Prva je amputacija duše i krvavo kolo pobednika, druga postavljanje ideološke proteze kao nove vertikale sa ozbiljnim sistemom u kom se znalo šta ko radi i treća slom svih sistema i totalna kriminalizacija društva. U tom harakiriju države nestao je i ona etički korektiv sredine, jači od bilo koje sankcije.

Provizorijum kleptomanije izbrisao je granicu između kriminala i države, a političari koji vode takvu državu postali su nedodirljivi predstupnici oko kojih se vrti i zvanični i tajni život. Vrh te piramide trguje sudbinom naroda, ruiniranog i drzorjentisanog tako da je šverc narkotika i duvana samo logična posledica sveukupnog stanja.