Direktor Zanatske komore Boris Marđonović pristupio Građanskom pokretu URA

Izvršni direktor JU Zanatska komora, Zanatsko-preduzetničke komore Crne Gore i NVO Udruženja hotela Crne Gore Boris Marđonović, pristupio je danas Građanskom pokretu URA, predsjednika Dritana Abazovića.

„Pozivam sve vlasnike mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i sve njihove zaposlene da se priključe zajedničkoj borbi za mijenjanje ovakvog stanja. Građanski pokret URA će formirati Ministarstvo zanatstva i malih i srednjih preduzeća. Njegov zadatak će biti da uspostavi održive komorske sisteme za zanatstvo, industriju, trgovinu i poljoprivredu, reformiše stručno obrazovanje u ovim sektorima i kreira programe podrške za srednjestalešku privredu“, istakao je Marđonović.

On je naveo da Crna Gora nema razvojnu politiku za preduzetnički srednji stalež, je „više od 100 hiljada građana privređuje u stihijskom poslovnom ambijentu“.

„Posebnu štetu trpe vlasnici zanatskih privrednih društava, koji su investirali mnogo vremena i novca u svoja znanja i preduzeća i koji se bave proizvodnjom proizvoda i pružanjem usluga, odnosno stvaranjem novih vrijednosti. U svakoj tržišnoj ekonomiji, oni su kičmeni stub društva, a ne socijalni amortizeri. Međutim, zbog neodgovorne politike, u Crnoj Gori oni najčešće završavaju sa blokadom računa, reprogramom duga ili u sivoj zoni. U takvom okruženju ni posloprimcima ne može biti bolje, a to što se njihov glas gotovo i ne čuje u javnosti, posebno treba da zabrine svaku ozbiljnu politiku“, ocijenio je Marđonović.

Marđonović je istakao da će URA najprije „prenijeti javna ovlašćenja komorskim organizacijama u oblasti stručnog obrazovanja, usavršavanja, licenciranja, uzajamnog priznavanja kvalifikacija i vještačenja“.

„To je najjeftinije i najefikasnije rješenje i za društvo i za privredu. Država će vršiti pravni nadzor. Prenosom javnih ovlašćenja uspostavićemo pozitivnu selekciju, smanjiti uticaj sive ekonomije i stvoriti ambijent nulte tolerancije na korupciju. Komore će dobiti obavezno članstvo tako da se glas svakog privrednika u Crnoj Gori podjednako čuje. Svaka branša će birati svoje predstavnike koji će zastupati zajedničke interese njihove struke. Rezultat ovakve politike će biti održivi komorski sistemi koji su u stanju da nude svojim članovima moderne, sveobuhvatne i konstantne usluge i da im budu podrška u razvoju i kreativnosti. Posloprimcima ćemo takođe osigurati zastupljenost u svim tijelima ovih organizacija tako da se ni jedna odluka ne donese bez njihovog učešća“, naveo je Marđonović.

Drugi korak, ističe Marđonović, predstavlja „dualno obrazovanje i majstorske kvalifikacije na djelu, čime se trajno suzbija nezaposlenost – jer će djeca upisivati najprije preduzeće, a tek onda, sa ugovorom o radu, srednju stručnu školu i dualne studije“.

„Programe će kreirati izabrani predstavnici struke u skladu sa zahtjevima tržišta, a ne sindikalnim interesima ministarstava. Profesori će predavati relevantnu i usklađenu teoriju sa praksom. Regulisaćemo 120 zanatskih zanimanja i 10 djelatnosti slične zanatu i uspostaviti kvalifikacije iste vrijednosti sa državama članicama EU. Tako će naša zanatska preduzeća povećati konkurentnost na domaćem tržištu i steći pravo da pružaju prekogranične usluge na unutrašnjem tržištu EU“, istakao je Marđonović.

Marđonović je naveo da treći korak podrazumijevaju „programi podrške privredi i vertikalne strategije po branšama“.

„Prvi i najvažniji program će biti finansijska podrška za sticanje majstorskih kvalifikacija, kako bi svaki zanatlija mogao dokazati znanja i vještine iz stručne prakse, teorije, preduzetništva i radne pedagogije pred stručnom komisijom. Nakon toga ćemo donositi programe po branšama koje pokažu najveću konsolidacionu snagu i produktivnost“, istakao je Marđonović.

On je naveo i nekoliko primjera koji, po shvatanju Zanatsko-preduzetničke komore i Građanskog pokreta URA, mogu biti pravci daljeg razvoja.

„Svako majstorsko preduzeće koje primi učenika na stručno obrazovanje, dobiće pravo na garanciju Investiciono-razvojnog fonda (IRF) za kredit za proširenje proizvodnje. Svako ko uloži u energetsku efikasnost objekta i stekne povoljan energetski pasoš, dobiće proporcionalno smanjenje poreza na imovinu. Svako ko uloži u proizvodnju solarne struje na svom krovu ili kogeneraciju električne energije i tople vode, biće mu umanjen račun za proizvedenu struju. Svako ko dobije „EUR 1“ sertifikat za izvoz proizvoda kao dokaz o dominantnom stepenu domaće obrade i proizvodnje, dobiće na korišćenje prostorije ili zemljište u javnom vlasništvu bez nadoknade dokle god traje proizvodnja za izvoz. Svako ko investira u standarde kvaliteta, biće oslobođen poreza u visini investicije za tu godinu“, ukazao je Marđonović.

Predsjednik Građanskog pokreta URA mr Dritan Abazović iskazao je veliko zadovoljstvo što je Boris Marđonović, kao dokazani privrednik i stručnjak, odlučio da pristupi tom pokretu.

„Boris je čovjek koji je radio na veoma značajnim domaćim i međunarodnim projektima, koji je mnogo učinio za poboljšanje privrednog ambijenta i njegovo pristupanje jeste nastavak kvalitativnog jačanja Građanskog pokreta URA, koji pokazuje da ima izuzetno stručne i vrijedne kadrove, koji su sposobni da vuku naše društvo naprijed“, istakao je Abazović.

Nakon druge redovne Konvencije Građanskog pokreta URA, održane 9. aprila, najmlađi i najaktivniji poslanik u Skupštini Crne Gore Dritan Abazović preuzeo je rukovođenje tim političkim pokretom.