Ђоковић: Бити трећи на свијету није довољно, морам да будем први

Новак Ђоковић причао је у подкасту Луиса Хоувса о почецима, периоду када је био „изгубљен“ и када није знао шта да уради са тениском каријером.

„Имао сам узлазну путању у тениској каријери и животу, и све је било сјајно. Онда, одједном, имао сам период од двије, двије и по, три године, када нисам освојио Грен слем. Успијевао сам да будем трећи/четврти на свијету, али сам се мучио доста“, почео је причу Ђоковић за америчког новинара, преноси Б92.

Српски тенисер први Грен слем освојио у Аустралији 2008. године, а наредни трофеј на највећој сцени подигао је на истом мјесту три године касније. Новак управо прича о том периоду од 2008. до 2011.

„За мене бити трећи на свијету није довољно. Нисам био задовољан с тим. Увијек сам себе опомињао реченицом – ‘Чекај, када сам имао седам или осам година сан ми је био да будем први на свијету и освојим Вимблдон. То је то. Морам да успијем у томе'“, рекао је Новак и наставио:

„Али сам онда доживео неку врсту менталног пада. Мислим да је то било после Ролан Гароса. Изгубио сам у пет сетова у четвртфиналу од Јиргена Мелцера. Играча који је био топ 10, добар играч, али сам имао меч у рукама и изгубио. То ме је сломило. Сећам се да сам ишао код родитеља и причао о томе, плакао и говорио – ‘Не знам да ли је ово вриједно свега. Не знам да ли треба да наставим“. Мој отац ми је причао – ‘Ајде, јак си’.

Кључну улогу у овом периоду одиграли су тренер Маријан Вајда и физио Миљан Амановић.

„То није било довољно. Ојсећао сам да ми је било потребно још да размислим, да подијелим то још с неким. Тако да сам отишао код тренера Маријана Вајда, једног од најбољих пријатеља, и физија Миљана. Био сам у соби и сјећам се да сам сједео на поду. Поново сам имао „слом“ и говорио сам – ‘Не знам…’ – а они су ми рекли – ‘Добро, сачекај. Прво удахни дубоку и смири се. Погледај уназад. Зашто си кренуо да играш овај спорт? Да ли га волиш? Остави све по страни што желиш да достигнеш, што желиш да учиниш. Да ли заиста волиш да држиш рекет у рукама?'“, рекао је Новак у подкасту и наставио причу:

„Ја сам и рекао – ‘Волим. Небитно да ли је то Централни терен Грен слема или обични отворени напољу’. Онда су ми казали – ‘То је твој извор. Одатле мораш да црпиш енергију. И узми мало времена’. Мислили су да ће ми бити потребно неколико недеља, али сам ја сам се већ следећи дан вратио на терен“.

Од тог тренутка све се променило у каријери српског тенисера, који осам година касније поново игра са истим жаром као на почетку.

„И никада нисам гледао уназад од тог момента. Сећам се наредног турнира, Вимблдона, играо сам полуфинале, онда сам после тога освојио Дејвис куп са репрезентацијом Србијом, са мојим саиграчима. То је највећи успјех у мојој каријери. После тога сам имао низ од 43 побједе заредом и постао сам најбољи играч на свијету„, рекао је Новак.

Хоувса је занимао тај период када је српски тенисер био непобједив.

„Био је то невероватан низ који ми је дао крила. Одједном сам осјетио и кренуо да играм ослобођено. Период од освајања првог Грен слема па све до тог момента био је три године, и осјећао сам да сам играо из погрешног разлога. Играо сам јер сам желио нешто, да дижем трофеје, да урадим и ово и оно. И то је добро, али је ипак друго по важности. Примарно мора да буде оно што вас мотивише и што вас је инспирисало да кренете да играте. Шта вас је учинило да заволите спорт? То је љубав, забава, страст за игром. Одједном сам постао дјечак који сам био када сам кретао да се бавим тенисом. Имао сам толико снаге и енергије…“, закључио је Ђоковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: