Раковић: Ђукановић ће покушати да изврши државни удар

др Александар Раковић, историчар

Црна Гора ће данас гласати за слободу, повратак традицији и очување светиња. Коалиције „За будућност Црне Горе“, „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“ оствариће натполовичну победу на изборима и биће у прилици да формирају нову владу. Тако би макар требало да буде у демократској држави у којој се власти смењују. Међутим, упркос том извесном изборном резултату, прилике у Црној Гори после, а можда и током избора, сигурно се неће одвијати тако лако.

Црногорски режим данима плаши јавност да ће Црна Гора 30. августа „бити нападнута“. То не може бити случајно јер Ђукановићева власт већ је четири пута до сада измишљала државне ударе. У истинитост исказа тог сегрегационистичког режима више нико разуман не може да поверује. Но, то неће променити намере владајуће клике који нема намеру да преда власт па ће је грчевито бранити свим недозвољеним средствима. Постоји неколико опасних потеза које Ђукановићев режим може да повуче током избора и после избора, а сви воде ка опасним сценаријима.

Први опасан потез је да, када Ђукановић уочи да је излазност превисока и да води ка поразу Демократске партије социјалиста, режим изазове инциденте, инсценира хаотичну ситуацију, па чак и да на пречац преко Савјета за одбрану и безбједност уведе ванредно стање „због већег нарушавања јавног реда и мира“ или „угрожавања или покушаја рушења уставног поретка“. У том моменту изборни процес би био прекинут, а на улице и путеве била би послата Војска Црне Горе која би, заједно са специјалном полицијом, наводно штитила уставни поредак.

Други опасан потез би био понављање сличног сценарија увече након избора. Када после првих резултата буде јасно да је опозиција остварила натполовичну већину и кад народ раздрагано изађе на улице да слави победу, прети опасност да Ђукановићев режим изазове озбиљне инциденте, истим путем прогласи ванредно стање и на улице изведе војску и специјалне полицијске снаге да репресијом штите губитнички режим.

Трећи опасан потез би могао бити тај да Ђукановићев режим на неодређено време пролонгира проглашење званичних резултата избора, а потом и конституисање новог скупштинског сазива. Ђукановић би потом, чак и ако се скупштина конституише, могао поверити мандат Демократској партији социјалиста иако неће имати већину за формирање нове владе. Тиме би опозиционе листе биле укључене у бескрајне процедуралне заврзламе, које би могле водити понављању избора. То би изазвало револт забринутих грађана, а режим би тада могао увести ванредно стање и усмерити војску и специјалну полицију на грађане Црне Горе.

Дакле, у сваком од ових сценарија црногорски режим нема намеру да препусти власт опозицији. Сасвим је немогуће, наравно, да Ђукановић из моралних побуда, услед пораза његове странке на изборима, поднесе оставку на место председника Црне Горе. Мило Ђукановић и његова хоботница би, напротив, свакако радили на томе да Црну Гору уведу у ванредно стање и тиме они сами фактички изврше државни удар. Ђукановићев режим би тако постао узурпатор власти, налик војно-полицијској хунти.

У таквој ситуацији однос Запада према режимским узурпаторима био би кључан. Ђукановић је њихово чедо. Уколико је Запад одлучио да се поштује воља грађана Црне Горе, онда ће са Ђукановићевим режимом бити готово и никаква режимска војно-полицијска акција против народа неће му бити од помоћи. Посебно јер Црна Гора у сваком случају, и после промене власти, остаје чланица НАТО-а. Опозиција је већ обавестила западне структуре да ниједан међународни уговор неће довести у питање.

С тим у вези, опозиција би требало да размотри компетентна и од Запада подржана решења за формирање демократске владе, посебно у ситуацији када Ђукановић као председник врши узурпацију овлашћења и опструкцију изборне воље. За то је најбољи пример македонски сценарио када опозиција, подржана од Запада, сама формира скупштину и владу, без подршке председника Иванова. Ђукановић би тако, као и Иванов, у наредне три године само фигурисао на месту председника. Црногорски режим је уосталом и сам подржао такво формирање македонских власти на челу са Заевом и Џаферијем, па је Ђукановићу овакав расплет добро познат. То је, дакле, и његов избор.

Политика, 30. август 2020.

Прочитајте ЈОШ:

EURONEWS: Корупмирани Ђукановић ради на још једној изборној крађи, могућа и репресија над народом – Запад хитно и ефикасно да реагује

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: