Ђукановић лажирао податке из истраживања о НАТО

Истраживање агенције ИПСОС за потребе Владе показало је да је премијер и шеф ДПС-а Мило Ђукановић лажно приказао број грађана који се противи атлантској интеграцији Црне Горе.

„Дан” ексклузивно објављује изводе из истраживања ИПСОС-а, које је достављено премијеру Ђукановићу и Савјету за чланство у НАТО-у (чији је предсједник), а које доказује да су из извршне власти јавности саопштавали лажне податке о ставовима грађана према могућем црногорском чланству у западној војној алијанси.

Влада је поручила ово истраживање, али га није објелоданила, односно, сакрила га је од јавности. Иако су знали да је проценат подршке чланству у НАТО мањи него што тврде, грађанима су саопштавали нетачне податке.

У новембру прошле године, када је истраживање одрађено искључиво за потребе Владе, проценат грађана који су подржавали потенцијално чланство у НАТО био је 35 одсто, а број противника 57 одсто. У истом периоду када је рађено истраживање агенције ИПСОС, премијер Ћукановић је за ТВЦГ изјавио да „расте број” грађана који подржавају НАТО интеграције.

Он је у марту ове године (од новембра до марта није било истраживања јавног мњења у вези са ставовима грађана према НАТО интеграцији) на премијерском сату, одговарајући на питање посланика ДПС-а Мевлдуна Нухоџића, тврдио да је „подршка 38 одсто”.

“По последњим истраживањима јавног мњења забиљежен је и раст подршке јавности од четири-пет одсто и сада је на нивоу од око 38 одсто”, казао је Ђукановић.

Премијер је том приликом изјавио да се користе иновирани приступи и поруке развијене за различиге друштвене групе, „а настављено је и са садржајном сарадњом са невладиним сектором који се бави питањима везаним за евроатлантску интеграцију у реализацији бројних активности”.

Мање присталица Алијансе

„Очекујемо да ће комбинација поменутих активности дати резултате и да ћемо ускоро имати јасан тренд јачања који ће резултирати већинском подршком грађана чланству у НАТО, онаквом какву већ имамо у Скупштини“, саопштио је тада Ђукановић.

Истраживање које је спровела агенција ИПСОС, међутим, показало је да практично скоро двије трећине грађана Црне Горе не подржава чланство државе у евроатлантској заједници. Ти подаци такође негирају и премијерове тврдње да опада број противника чланства у НАТО.

Што се тиче подршке НАТО-у, она је у марту 2014. године износила 46 одсто, по анкети ИПСОС-а, а у новембру је износила 35 одсто, што значи да је за осам мјесеци подршка пала за 11 одсто.

Интересантно је да је Ђукановић саопштавао податке о подршци атлантској интеграцији, иако је имао пред собом истраживање јавног мњења да је у октобру 2014. године, у кампање за промоцију Алијансе, подршка међу грађанима износила свега 32 одсто.

Број грађана који подржава, али и оних који се противи НАТО интеграцијама, у новембру 2014. године је на готово истом нивоу као и у новембру 2013. године. Након раста који је регистрован између јануара и марта 2014. године услиједио је пад подршке и повратак на ниво од прије годину дана. Најнижи ниво подршке регистрован је у октобру 2014. године и износио је 32 одсто истакнуто је у истраживању ИПСОС-а достављеном Влади.

Што се тиче подршке НАТО-у, она је у марту 2014. године износила 46 одсто, по анкети ИПСОС-а, а у новембру је износила 35 одсто, што значи да је за осам мјесеци подршка пала за 11 одсто.

Занимљив је и податак из истраживања по коме свега 19 одсто грађана сматра да је Црна Гора мање безбједна од сусједних држава које су чланице Алијансе, док чак 80 одсто вјерује да је једнако безбједна као и све чланице НАТО, или чак и безбједнија од њих. Као кључни разлози за противљење овој интеграцији испитаници су навели бомбардовање СРЈ 1999. године, велике финансијске издатке, успостављање страних војних база у нашој земљи и слање наших војника на ратишта.

„У току фокус групе, реакције противника НАТО интеграција генерално су биле емотивније од учесника који интеграције подржавају, али се чак и њихова аргументација усмјерава ка „опипљивим разлозима” материјалном трошку и питању безбједности, поред сјећања на бомбардовање као доминантног аргумента. Иако није познато колико би износио трошак уласка у НАТО, вјерује се да би био висок и да би услед лоше економске ситуације у земљи тај новац требало усмјерити на ургентије проблеме“, истиче се у истраживању.

Већина за референдум

С друге стране, они који подржавају чланство у НАТО најчешће су наводили безбједност, заштиту од агресије, бржи улазак у ЕУ и помоћ при санирању елементарних непогода.

Притом су премијер и Савјет за чланство у НАТО константно умањивали и број противника, тврдећи да би на референдуму 42 одсто грађана гласало против те интеграције, иако је стварни број противника у ствари 57 одсто.

Из НАТО су у више наврата од почетка примјене Акционог плана за чланство у Алијанси (МАП), односно од краја 2009. године, поручивали да чланства не може бити без већинске подршке јавности, односно, 50 одсто грађана. И амбасадор Словачке, чланице Алијансе, Франтишек Липка, рекао је недавно да Црна Гора „мора имати једини циљ повећање подршке грађана изнад 50 одсто”.

Анкета ИПСОС-а показала је да већина грађана Црне Горе чак 84 одсто сматра да одлуку о могућем прикључивању НА ТО-у треба донијети на референдуму.

У новембру 2014. године за референдум је било 84 одсто, док је у марту 2014. године то износило 82 одсто, што доказује раст подршке идеји да се о овом питању одлучује на референдуму.

Русија популарнија од ЕУ

Према истраживању ИПСОС-а, највећи проценат грађана Црне Горе има повољно мишљење о Србији , чак 82 одсто. Затим слиједе Русија (64 одсто), ЕУ и Партнерство за мир (по 62 одсто). Подршку изнад 50 одсто имају УН, Њемачка и Француска.

С друге стране, САД имају 36 одсто подршке међу грађанима Црне Горе, а НАТО 35 одсто. Најмање подршке има Албанија, само 25 одсто.

У последњих 12 мјесеци дошло је до значајне промјене у ставовима грађана Црне Горе према Русији и ЕУ. Док је у новембру 2013. године регистровано 13 одсто више грађана који имају повољно мишљење о ЕУ у односу на број оних који имају повољно мишљење о Русији, 12 мјесеци касније односи су битно промијењени, оцјењује се у истраживању.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: