Ђурђевић-Стаменковски за ИН4С: Црна Гора је заточеник Монтенегра

Црна Гора је заточеник Монтенегра. Монтенегро је поништио Црну Гору и та тескоба коју грађани осјећају у Монтенегру није то зато што они желе да руше Црну Гору већ зато што желе да је обнове, казала је у интервјуу за ИН4С Милица Ђурђевић Стаменковски, члан Предсједнишва српског покрета Заветници.

Према њеним ријечима, не постоји Црногорац данас у Црној Гори да му дјед или прадјед није био Србин.

-Црне Гора је Црна Гора која почива на изворним идејама српста и светосавља, а њихове паничне реакције и све већи и драматичнији притисци са покличима „Никад више 1918“ је њихов покушај да раскрсте са сами собом, да раскрсте са својим прецима, навела јер она.

Трибина у Црној Гори на којој сте говорили зове се „Косовски завјет као вјечна спона Србије и Црне Горе“. Да ли мислите да млади нараштаји губе интерес за чување Косовског завјета?

-Млађи нараштаји поново „откривају“ ту тему. Покушаји да кроз фондације и друге испоставе западних амбасада да индоктринирају српску младеж како у Србији, тако и у Црној Гори, су потпуно пропали. Тај експеримент није успио и  омладина је врло привржена традиционалним идејама, древним вриједностима. Суштински речено постоји тај национални корак међу млађим генерацијама, посебно када је у питању Косово и Метохија, томе свједечи и бројне хуманитарне организације, бројне трибине и друге пригоде које млади организују самоиницијативно. Ја сам била свједок када се млади људи одрекну свога џепарца да би платили карту да оду да обиђу Косово и Метохију. Мислим да то говори сасвим довољно.

У години смо уједињења и ослобођења, званична Црна Гора жели по сваку цијену да негира историјске чињенице и народну вољу из 1918. године када је одржана Велика народна скупштина у Подгорици. Због тога на удару је српски народ у ЦГ и СПЦ. Које је Ваше мишљење по питању тренутних дешавања у Црној Гори?

-Чињеница да су притисци кулминирали, а нарочито су уперени према Српској православној цркви која је остала последње уточиште за српски народ у Црној Гори. Када једном народу одузмете језик и писмену обесмишљавате негдје његово постојање. Остала је СПЦ и она је стожер око кога се народ окупља и самим тим и оног тренутка када буду успели, а вјерујем да се тако нешто неће догодити тј. да се пољуљају темељи Српске православне цркве у Црној Гори, то би било измицање тла на којем Срби у Црној Гори стоје.

Све оно што се дешава на Румији, у Улцињу… напади на Светосавље као неку наводно агресивну идеологију, док са друге стране имамо све веће муслиманске и великоалбанске апетите у самој Црној Гори, показује  да се власт води неком идеологијом којом се руководи Хрватска; народ нема хљеба да једе, народ одлази из земље, велика незапосленост и сиромаштво, али да окривимо Србију за све те недаће са којим се народ суочава.

То је исти модел који смо имали прилике да видимо у Хрватској, да је антисрпство једина идеологија која се нуди народу и која је једини кохезивни фактор нека нације које они присилно покушавају да створе. Црна Гора је заточеник Монтенегра. Монтенегро је поништио Црну Гору и та тескоба коју грађани осјећају у Монтенегру није то зато што они желе да руше Црну Гору већ зато што желе да је обнове. Црне Гора је Црна Гора која почива на изворним идејама српста и светосавља, а њихове паничне реакције и све већи и драматичнији притисци са покличима „Никад више 1918“ је њихов покушај да раскрсте са сами собом, да раскрсте са својим прецима. Не постоји Црногорац данас у Црној Гори да му дјед или прадјед није био Србин. Чим оволико агресивно говоре они виде да упркос свему томе, народ није подлегао и да им се ближи крај.

Када говоримо о 1918. години, незаобилаз детаљ је и недавна прослава у Паризу, када Французи и њихов предсједник нијесу испоштовали Србију и предсједника Вучића онако како заслужује земња која је у Великом рату изгубила 1250000 људи и готово трећину мушке популације. Шта мислите да је било пресудно да се поред Макрона, Путина нађе предсједник непостојеће државе Косово, а не предсједник Србије и да ли је по Вашем мишљењу Вучић поступио достојанствено?

-Моја прва реакција и реакција Заветника је била да сам била на мјесто Вучића ја бих манифестацију одмах напустила.  Не зато што бих била лично увријеђена, већ би на нај начин показала свом народу да нећу дозволити да нас понижавају, бар не тога дана.  Мислим да је то само по себи већ скандал такав протокол. Када се уђе у једну српску кућу, домаћин зна на крсној слави гдје ће ко сједети и распоред гостију. Сасвим је наивно повјеровати да Француска која је колијевка модерне дипломатије није водила рачуна пажљиво о протоколу и да је онакав распоред био ствар случајности. То је порука Србији и то није ништа ново. Ми смо се суочили само са истином коју смо гурали под тепих увјеравајући себе да ми на Западу имамо пријатеље. Ми можемо на Западу имамо пријатеље међу интелектуалцима или ријетким појединцима у политичким структурама, али из званичне политике нијесу Србима наклоњени већ деценијама.

Француска је у времену иза нас била само мање агресивна у реторици у односу на Њемачку и Велику Британију па се због тога нама учинило да је Француска некакав искрени пријатељ Србије који разумије њене проблеме и изазове. Међутим Француска више није ни свој пријатељ.  Француска се одрекла генерала Де Гола, Макензена, Ла Мартина и бројних великана који су говорили са дивљењем о Србима који су у Првом свјетском рату остварили прву савезничку побједу.

Поменућу анегдоту о чему постоје и званични извори када француски војник шаље писмо својој вјереници и каже „не брини драга, вјероватно ћу се и раније вратити са фронта, уколико Срби наставе овако да напредују и да побјеђују. Ово показује да су сви њихови војници знали да је улога Србије у Првом свјетском рату била пресудна. Међутим, Французи данас не брину много за историјске тековине. Они су ураво пригрлили терористе, један од њих је свакако Хашим Тачи. Исте оне терористе који убијају њихову дјецу, дижући их у ваздух у Лондону, Паризу, Ници …

Хачим Тачи је постављен као неко њихово политичко чедо. Када кажем њихово, мислим и на Макрона и на Ангелу Меркер. Али поред Тачија на манифестацији у Паризу испред Србије су се нашли и они који су били на другој страни историје, па сам ја поставила питање „да ли је то прослава поражених или побједника“. Чини ми се да је они добили прве редове, а да је Србија добила мјесто негдје у публици, али када се зрело размисли можда нам и није мјесто међу њима. Што се тиче Заветника, ми ћемо 7. децембра приликом посјете Емануела Макрона Србији да пошаљемо поруку шта мислимо  о његовом гесту и да пошаљемо поруку да српски народ није крпа коју ће газити они, већ да српски народ припада заиста пресудним факторима побједе у Првом свјетском рату.

У Србији од љетос актуелан је политички савез Савез за Србију. У том савезу има и крајње десно орјентисаних партија као што су Двери, Здрава Србија и можемо рећи умјерено десно орјентисаних као Народна странка. Да ли би Заветници прихватили позив од Драгана Ђиласа и под којим условима?

-Не постоји било какав начин, разлог, околности која би нас у било којим условима довела до сарадње са Драганом Ђиласом у коалицију Савез за Србију. Ми са странкама са којима имамо тако дубоке разлике, сарађујемо само у ситуацијама највиших националних интереса када је потребан национални концезус, али ипак имајући у виду да су они странка грађанске либералне провинијенције који су показали какав је њихов однос према Косову и Метохији, сумњам да би се и око тога сложили барем и око минимума.

Демократска странка је авет српске политичке сцене коју треба послати на сметлиште политичке историје. Нема разлога да ми тој авети удахњујемо нови живот. Поштујемо одлуку странака наших сличних орјентација које су оставиле негдје по страни свој програм и одлучили да се ипак кроз савез боре за неки политички интерес. То јесте легитимно, али није часно и то нијесу Заветници. Управо из редова тих странака управо смо добили једну градску одборницу у Нишу, јер она кад одборница није се помирила са одлуком своје странке да уђе у тај савез и приступила је нашем покрету управо због доследности. Мислим да темељ коалиције Савез за Србију није здрав, да нема јасну стратегију осим рушења власти. Ми јесмо опозиција и ми замјерамо много тога власти, посебно око Косова и Метохије, али ми нећемо рушити власт са онима који су гори од ње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: