Đurić: Ako usvoje rezoluciju, o čemu više da pričamo?

Usvajanje nekakve rezolucije o genocidu na KiM bi bio neprijateljski potez i to bi onemogućilo svaki normalan dijalog, kaže šef kancelarije za KiM Marko Đurić.

Đurić je u Kažirpstu rekao da bi usvajanje predloga stranke Ramuša Haradinaja potkopalo sve što je dosad postignuto na razgovorima u Briselu.

„O čemu bismo nakon usvajanja takve rezolucije mogli da razgovaramo sa Prištinom? To bi onemogućilo normalan dijalog i obesmislio sve što je dosad postignuto u procesu normalizacije“, kaže on.

Kako je naveo, Beograd bi posle takvog „neprijateljskog poteza prema celoj Srbiji i srpskom narodu“ morala ozbiljno da razmisli šta dalje.

Ranije danas, šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova Donika Hadaj Bujupi predložila je rezoluciju o genocidu na tokom rata Kosovu.

Đurić je rekao i da nema poverenja u političku volju u Prištini da se procesuiraju odgovorni za ratne zločine na teritoriji Kosova.

„Mnogi su i sami nosili uniforme tokom rata i učestvovali u, u najmanju ruku, kontroverznim delima. Po ovom pitanju su i naše poruke i poruke celokupne međunarodne zajednice bile iste – počnite da procesuirate odgovorne. To je važno za suživot i zatvaranje mračne stranice u novijoj istoriji“, rekao je Đurić.

Kako je rekao, sigurno postoji mnogo usijanih glava koje traže povode za sukobe, a svi odgovorni za bezbednost na KiM, u prvom redu Kfor, Euleks i kosovska policija moraju da osiguraju da ne bude bezbednosnih incidenata.

Govoreći o novim razgovorima sa predstavnicima srpskih opština, Đurić je rekao da je želja države da se predstave planovi aktivnosti, koje bi popravile život srpske zajednice na Kosovu.

Đurić je ponovo ocenio da je zahtev Kosova za članstvo u Unesku apsuradn i ciničan.

„Nema nikakvog smisla razgovarati o tome sa onima koji su razarali manastire i crkve“, rekao je Đurić.

Što se tiče nesprovođena sporazuma o osiguranju vozila, Đurić je rekao da njega stopiraju „jaki lobiji iz Prištine“, dok je sa srpske strane sve otvoreno.

„Možda našim osiguravajućim društvima nije bilo prijatno kada smo im rekli da neće moći da naplaćuju tih 100 evra, ali su oni iz interesa građana prihvatili stav države Srbije“, rekao je on.