Đurković: Predsednik Akademije

Piše: Miša Đurković

U normalnim vremenima, kada se zna red, ne bi mi padalo na pamet da se oglašavam na ovaj način povodom nečega što bi trebalo da je vodeća ne samo naučna i umetnička, već i moralna institucija srpskog naroda i uzor svima nama mlađima. Ovo nažalost nisu normalna vremena….

Trenutno je u fokusu javnosti gužva koja se podigla oko očiglednog nepoštovanja izborne procedure u SANU. Nažalost postoje mnogi drugi razlozi za zabrinutost javnosti kada se prate dešavanja oko ove institucije i posebno učestali nastupi gospodina Kostića, predsednika SANU. Pokušao bih na argumentovan način da skrenem pažnju na neke neprihvatljive stvari i da apelujem ovim tekstom i na gospodina Kostića i na ljude koji vode SANU da se vrate u okvire onoga što je dostojanstvo, moral, zakonitost i poštovanje tradicije koju su nasledili.

Počnimo od problema Kosmeta. Gospodin Kostić je pretpostavljam vrhunski stručnjak u medicinskoj oblasti i kao takav je dobio poverenje da vodi i predstavlja SANU. No, on se nažalost u javnosti ne oglašava povodom oblasti u kojoj je stručan, već najčešće iznosi nesuvisle i neinformisane političke stavove. Uzgred, nijedan predsednik Akademije nije u toj meri pre njega trčao u medije što čini mi se ne odgovara predstavama o dostojanstvenom nastupu čelnika SANU. Kostić daje povelike intervjue u kojima se oglašava na aktuelne političke teme, a pre svega povodom „rešavanja“ kosmetskog pitanja.

Stavovi koje o tome iznosi su neprihvatljivi za predsednika SANU: gospodin Kostić ne poznaje situaciju na Kosmetu, nije se time bavio, nije kompetentan, ne prati ni demografsku situaciju, ni bezbednosni okvir niti razume posledice onoga što priča po tretman celokupne teritorije Srbije. Dalje, neprihvatljivo je da predsednik SANU direktno poziva na kršenje Ustava i zakonitosti Republike Srbije, kao i međunarodnopravnog okvira. On naravno može kao i svako od nas da ima svoje političke stavove, ali ne sme da zloupotrebljava poziciju predsednika SANU da bi se u javnosti stvarala lažna predstava kako su to stavovi Akademije. Koliko mi je poznato, upravo je on insistirao da SANU neće imati svoj stav, nego da svaki od akademika u unutrašnjem dijalogu treba sam da učestvuje.

Uzgred, nedavno je Predsedništvo SANU zabranilo održavanje skupa o Kosmetu koji je pokrenuo predsednik Odbora za ekonomske nauke akademik Ocić. Pretpostavljam zato što je spisak učesnika pokazivao da će se ići u pravcu suprotnom od neinformisanih stavova gospodina Kostića.

Pomenuti politički stavovi predsednika SANU o Kosmetu, za razliku od stavova crkve, nekako se bez mere trude da odgovaraju stavovima koje iznosi vrh države. SANU bi, čini mi se, morao da vodi računa o svom nasleđu iz komunističkih vremena kada je za akademika proglasila bravara Josipa Broza, a u svoje članstvo nije nikada primila Miloša Crnjanskog. Umesto da gradi kritičku distancu, podstiče slobodu mišljenja i kulturu zakonitosti i ustavnosti, predsednik SANU nas nažalost vraća u doba titoizma.

Očigledno je sistematsko kretanje SANU ka dezavuisanju pozicije društvenih nauka. Umesto da kao nekad bude nosilac politike identiteta kroz nauku i umetnost, SANU danas promoviše ideologiju koja stiže spolja, da se društvene nauke marginalizuju. Poznato je da već dugo niko nije izabran u Odeljenju društvenih nauka. Netačno je da nema kvalitetnih kandidata. No, pošto je u javnosti zavladalo mišljenje da za SANU nisu potrebni rad i rezultati već lobiranje i politička podobnost, nažalost mnogi vredni i pristojni ljudi ni ne pomišljaju da se za SANU kandiduju. Sociolog Aleksandar Molnar ima opus svetskog kalibra, a jedini ekonomista koji se danas ozbiljno bavi ekonomskom teorijom i pionir izučavanja teorije igara Božo Stojanović, slično kao i prethodno pomenuti, ni ne pomišlja da se prijavi za kuloarske izbore u akademiji.

Konačno, sa Kostićevom upravom, kao i pod upravom prethodnika Hajdina, očigledno postaje usmeravanje SANU ka ideološkim pozicijama levog liberalizma, odnosno popularnog „drugosrbijanstva“. Predsedništvo SANU upravo takve kandidate pokušava trenutno da ubaci u Odeljene društvenih nauka. To je inače jasan motiv koji na jubilejima i performansima pre svega promoviše preumljeni akademik Simović koji je od pisca scenarija za „Boj na Kosovu” i učesnika u nacionalnom buđenju s kraja devedesetih stigao do pozicija Peščanika. Posledica je to što se preko SANU nudi falsifikovanje ideja Sterije Popovića, Slobodana Jovanovića i drugih velikana.

Zanimljivo je, uzgred, da sam Kostić uvodi u sve ovo i priču o slobodnom zidarstvu. Ova tradicija neosporno ima veliku ulogu u kompletnoj istoriji SANU, što se simbolički vidi po piramidi koja stoji ispred i u mnoštvu masonskih simbola na vitražima zgrade. No, dok su nekada slobodni zidari nosili proces nacionalnog oslobođenja i izgradnje nacionalnog identiteta, današnji, možda i nesvesno, uglavnom rade na njegovoj razgradnji.

Izvor: Politika