Ђуровић: До краја године нови Закон о заштити од штетних утицаја климатских промјена

Нови Закон о заштити од штетних утицаја климатских промјена ће бити готов до краја године, казала је предсједница Скупштине Данијела Ђуровић.

Она је данас учествовала на конференцији „Улога националних парламената у промовисању безбједности и стабилности кроз зелену економију, повезаност и одрживи развој“, коју организују Парламентарна скупштина ОЕБС-а и Народна скупштина Азербејџана у Бакуу.

Ђуровић је нагласила, како је саопштено из парламента, да је главни мотив за доношење новог закона унапређење законодавног оквира за заштиту од негативних посљедица климатских промјена и даље усклађивање са правним тековинама Европске уније у тој области, као и испуњавање обавеза дефинисаних Мапом пута декарбонизације Енергетске заједнице.

Она је истакла да Црна Гора активно води политику климатских промјена како на националном, тако и на међународном плану као једна од 197 чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама, чија је потписница од 2006. године.

„Емисија гасова стаклене баште у нашој држави чини само 0,009 одсто емисија на свјетском нивоу, али остајемо чврсто посвећени управљању развојним потенцијалима на одговоран и одржив начин и са најмањим утицајем на животну средину и климатске промјене. Потврђивањем Париског споразума 11. октобра 2017. године исказали смо спремност да активно учествујемо у свим међународним процесима који се односе на смањење штетних посљедица климатских промјена“, указала је предсједница Скупштине.

Она је саопштила да је доношење Националне стратегије у области климатских промјена до 2030. потврда наше даље посвећености у борби против негативних утицаја климатских промјена. Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма завршило је процес ревизије национално утврђеног доприноса (НДП), којим је постављен нови циљ за смањење емисије гасова стаклене баште за 35 одсто до 2030. године у односу на 1990. годину.

„Црна Гора постаје дио Мисије ЕУ за климатски неутралне и паметне градове, која ће укључити локалне власти, грађане, предузећа, инвеститоре, као и регионалне и националне власти како би до 2030. године креирали климатски неутралне и паметне градове и постарали се да ови градови дјелују као чворишта за експериментисање и иновације што би омогућило свим европским градовима да слиједе њихов пример до 2050. године.

„Поред тога, Зелена агенда за Западни Балкан представља нову стратегију раста за Западни Балкан, која прелази са традиционалног економског модела на одрживу економију, у складу са Европским зеленим договором. Главни циљ је постизање карбонске неутралности до 2050. године и усклађивање са кључним елементима Европског зеленог договора“, закључила је Ђуровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: