ДНП: Изградњом нацистичког гробља Влада промовише фашизам и усташтво и учествује у ревизији историје
1 min read
Упркос упозорењима Демократске народне партије Влада Црне Горе није одустала од пројекта изградње нацистичког гробља, док су гробља наших јунака препуштена забораву, саопштили су данас из ДНП-а. Овим Влада, како наводе, промовише фашизам и усташтво у Црној Гори и потврђује сервилност менторима страних амбасада, и доприноси глобалном покушају ревизије историје. Они су позвали Владу да се присјети Величког покоља и осталих стратишта које су починили фашисти и да се престане са тихом окупацијом Црне Горе.
Саопштење ДНП-а преносимо у цјелости:
Упркос благовременим упозорењима Демократске народне партије, црногорска Влада није одустала од изградње гробља у Голубовцима, на којем ће бити сахрањени посмртни остаци њемачких фашистичких војника.
И док су гробља наших хероја и јунака који су погинули за слободу препуштена забораву, а многи од њих упркос томе што је прошло више од седам деценија од завршетка Другог свјетског рата, иако су положили животе у борби за слободу, нису добили чак ни спомен обиљежје, Влада Црне Горе не одустаје од пројеката изградње нацистичког гробља, практично потврђујући степен сервилности менторима из страних амбасада.
Званична промоција фашизма и усташтва у Црној Гори изгледа нажалост постаје правило. После свечаног дочека највећег савременог промотера злочиначке усташке идеологије у Тивту, Црна Гора ће добити и фашистичко гробље у Голубовцима као допринос званичне Црне Горе глобалном покушају ревизије историје.
Поново позивамо Владу Црне Горе да се упозна са стањем у којем се налази спомен обљежје жртвама Величког покоља, покоља у Пиви и свим другим стратиштима широм Црне Горе гдје су разуларене фашистичке хорде у сарадњи са домаћим издајницима чинили стравичне злочине, и да се примјерено одужимо нашим прецима који су страдали у борби за слободу на чијим тековинама егзистира и данашња Црна Гора.
Сулудо је на овакав начин поништавати тековине народно-ослободилачког рата и кроз промовисање фашизма и усташтва спроводити тиху окупацију Црне Горе и са званичних адреса директно подривати њен анти-фашистички карактер.
Такође, упозоравамо Министарство одбране чија се одлука чека да би се кренуло у реализацију ово гнаума, да одбаци непримјерене захтјеве показујући макар минимум достојанства и поштовања према слободарској историји Црне Горе и њених грађана.
У супротном, ово ће бити крунска потврда да су се Влада Црне Горе и превасходно Демократска партија социјалиста ставиле у службу рехабилитације мрачних идеолошких духова из прошлости. Сваком мора бити јасно да у антифашистичкој Црној Гори фашистичким гробљима нема мјеста и да као таква Црна Гора мора увијек остати неспокој за мрачне злочиначке идеологије и њихове следбенике.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Окупација у хиљаду слика и прилика, са све домаћим издајницима и страним плаћеницима.
Када је Југославија окупирана од Немачке, извесни „српски“ и „југословенски“ комунистичко-троцистички кадрови ставили су се у службу злогласног Немачког рајха, као тумачи и по другим пословима, како би лакше денунцирали истакнуте и угледне Србе, који су им сметали, да их Немци ликвидирају, да би они доцније, приликом покретања тз. „буржоаско-демократске“ револуције, имали мање посла и ову лакше извели.
Међутим, после 22 јуна 1941 г. када је Немачка заратила са СССР, „српски“ и „југословенски“ комунисти су променили своје држање. Од дотадашњег лојалног става према Немцима и помагање ових, прешли су на покретање тз. буржоаско-демократске револуције, која је била само нагли прелаз у Брозову великохрватску, троцкистичко-бољшевичку и фабијанско-интермариумску револуцију.
Папином, Стаљиновом, англо-америчком и Павелићевом лакеју Јосипу Брозу Титу је био циљ да у Србији 1941. године покрене точак тз. буржоаско-демократске револуције и да Србе увуче у грађански рат у смислу познатих упустава фабијанско-бундистичке и интермариумске Коминтерне, да се главни непријатељ налази у сопственој земљи и да прво њега треба уништити. У колико су нападали Немце , „српски“ комунисти су ово чинили више због тога што су тим истовремено уништавали и угледне Србе и што су их на овај начин нагонили да беже од одмазде и да повећавају бројно стање мешовите србофобичне партизанске скупине.
За сваки напад мешовите србофобичне партизанске скупине на Немце у Србији , или припаднике њихове војне силе друге народности, Немци су вршили одмазде над српским народом, убијајући сто Срба за једног убијеног Немца, а педесет Срба за једног рањеног Немца. Брозов србофобични и злочиначки циљ је био да Немци убију што више Срба. Зато је и дошао у Србију из Хрватске 1941. године према свдочењу Стефана Клисолда, енглеског конзула у Загребу , који је објавио књигу под насловом “Whirlwind…”, где између осталог, стоји:
„Када је била образована Павелићева ‘Независна држава Хрватска’ у којој је под бајонетама Италијана и Немаца била устоличена усташка власт, пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности НДХ, Дидо Кватерник, и рекао му:
‘Ти се (Поглавниче) сећаш како је Лењин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном блиндираном вагону. Ми не бисмо могли наћи драгоценији експорт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих 20 година…’ Павелић је био одушевљен и одмах је дао Кватернику упуства да се Тито пребаци у Србију…“ (Види: Stephen Clissold, Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power, London, England, 1949, стр. 99).
Брозови србофобични, великохрватски и „српски“ комунисти-троцкисти и интермарумци помагали су великохрватске усташе , и њихове акције на прогоњењу и уништавању Срба, а Србе који су бежали са свог вековног етничког подручја од њиховог терора, примали су у своје србофобичне редове и под видом борбе против окупатора, искоришћавали за србофобичну партизанску борбу, против србског народа. Све је рађено по комунистичкој србофобичној девизи „што горе то боље“ , „циљ оправдава средство“, и „ако нестане Срба населићемо Кинезе“.
Имајући на уму да је у србофобичном комунистичко-партизанском штабу Пете крајишке бригаде публикована брошура за идеолошку обуку 1942. године у циљу распиривања антисрбског расположења. Комунистичко-партизанска брошура је публикована под насловом „23 Године Великосрпске Југославије“. И поднаслови ове брошуре речито говоре којим смером комунистичко-партизанска србофобија треба да се развија. На пример:
– Југославија је плод изигравања народних тежњи,
– Великосрпска буржоазија у борби за своју превласт,
– Великосрпска тамница народа,
– Југославија је настала разбојничким Версајским миром, који је био разлог за нове ратове,
– Србија није тако невино нападнута као што то националисти тврде, а историја се крваво осветила српским народним масама (Види: Уређивачки одбор, 23 Године Великосрпске Југославије, 1942).