Dobrica Erić: Svi moji preci

Svi moji Preci, koje često sanjam
bili su Srbi i ja im se klanjam.

Polupismeni težaci, gorštaci
i goroseče, ali Pravoslavci.

Hvala im što nam kroz ljute godine
sačuvaše ova brda i doline

Po kojima se još razleže jeka
od Njine pesme, psovke i leleka

I rađaju voćke, koje posadiše
Ti stari voćari, Te bivše radiše!

Sad su Prah, pomešan sa zemljom i peskom
Mir Dušama Njinim u Carstvu Nebeskom!

I ja, Njin potomak i dužnik, od glave
do pete, zemljoljubac i đak Svetog Save

Želim da proživim, ostarim i umrem
u Zemlji Srbiji i da budem Grumen

Ove Zemlje o kojoj pevam bez predaha
i u kojoj svetli Prah mojih Predaka!

I moji potomci, đaci, zemljodelci
i vojnici, Srbi su ko i moji Preci.

Blagoliki, mekodušni tvrdoglavci
i gruborečići, ali Svetosavci.

Ako ovu drugu zimu zla prezime
sačuvaće svoje ime i prezime.

Hvala im što brane grobove od trave
a kućni prag i slavski kolač od troglave.

Blagosiljam im sofre i kolevke
zahvalan što smem izaći pred Pretke.

Nek im se dimnjaci na kućama dime
sve dok ukućani slave krsno ime!

A ja, njin predak, sluga bez ajluka
i bez gazde, pesmoljubac i đak Hromog Vuka

Želim da proživim, ostarim i umrem
u Zemlji Srbiji i da budem Grumen

Ove Zemlje, koju kao jevanđelje
čuvaju najhrabriji gorolomci
među kojima su i moji potomci!

(1993)