Dobro jutro, gospodo izdajnici!

Piše: Jovan Lakićević

Pisao sam nedavno na ovom Portalu o izdaji zemlje (u Crnoj Gori i Srbiji) kao veoma profitabilnom zanimanju potonjih decenija.
Nekad se za tako nešto, u mnogim zemljama, išlo pred streljački vod.
Danas ne može čovjek da na bilo kojoj TV upali neki jutarnji program, a da se ne suoči sa takvim likovima: Darko, Zoran Darko… Neko doba nema izvjesne gospođe Jelene, neskrivenog NATO advokata, koja se, nakon botoksiranja (uljepšavanja), izgleda, sprema da preuzme jednu ambasadu u komšiluku (ako se to već nije desilo)!
Nekad nezamjenljive u javnom prostoru u stvaranju korisnih idiota, Nataša, Sonja, Borka, Biljana, pa opet Sonja… dobile su dostojne naslednike!
Što bi rekao sportski reporter Delić: „Ljudi, pa zar je to moguće?!“
Moguće je, moj Mladene, jer za izdaju zemlje dosad je odgovarala samo jedna osoba, tužni načelnik Generalštaba JNA, uhvaćen in flagranti na Ibarskoj magistrali!
Takav odnos države prema izdajnicima ( u koje sam odavno svrstao sve izvođače crne oktobarske revolucije od prije 22 godine, ili, tačnije rečeno, sami su se tamo svrstali!) dao je krila fabrikovanju novih izdajnika, bilo da su regrutovani kao agenti moćnih obavještajnih službi, ili da su Sorošovi, ili CIJAini plaćenici…

Tu, naravno, ne treba isključiti ni čuveni engleski MI 6, koji gospodari poslednjih godina na balkanskim prostorima, posebno u Crnoj Šumi. Oni tamo ovih dana prave drugu vazalnu Vladu (ako im to narod dozvoli)!
Rekao sam već više puta na Portalu, da su te osobe zaštićene od zakona „kao svete krave“!
Nevolja je u tome što sve državne institucije odavno premrežene plaćenim izdajnicima (u obje države). Kad bi se krenulo sa suđenjem ovim likovima, mnoga ministarstva i druge institucije, ostala bi bez važnih namještenika. Neće mi biti jasno (mada mi je, ipak, jasno) ko je zabranio objavljivanje spiska mojih kolega, novinara, koji su plaćenici nekih obavještajnih organizacija…
Rekao sam , ali i ponoviću, da od svih vrsta izdajnika koje duboko prezirem, jedino sam imao, i danas imam razumijevanja za one „iz ubjeđenja“, odnosno, iz ideoloških razloga ( da spomenem Goli Otok, kojim je Broz, uz pomoć tadašnjeg rukovodstva braće Hrvata, pokušao da nas zauvijek odvoji od majke Rusije! I da ne ogriješim dušu, tamo su se našli odreda poslednji jugoslovenski, odnosno srpski komunisti, pa im nikako ne priliči epitet „izdeajnika“).
Danas sa ovom , ne mogu da kažem ljudskom, sortom, imali bi smo mnogo manje problema, da smo se ugledali (a imali smo vremena) na ono što se desilo u Ruskoj federacije, gdje su sve plaćeničke, nevladine, mahom Sorošove organizacije – zakonom zabranjene!
U SAD, opet, kao ruskom ideološkom antipodu, takve strane „nevladine organizacije“ imaju tretman špijunskih filijalѕa, i pod posebnim su nadzorom i tretmanom.
U Srbiji i Crnoj Šumi o sličnom tretmanu Sorošovih i drugih organizacija ( od kojih mnoge dobijaju sredstva iz državnih budžeta), niko i ne razmišlja!
Zašto? – reći će mnogi od vas kojima se ovim tekstom obraćam. I ja bih postavio isto pitanje. Samo ne znam više kome…
I ona trojka sa početka ovog teksta, nije uopšte usamljena. U ovom nevremenu ima na javnoj sceni mnogo više onih koji se „po zadatku“ bave ozbiljnom propagandom zapadnih centara u gotovo svim medijima, a pogotovo na TV kanalima, pa, naravno, i onim sa nacionalnom frekvencijom. I oni se, kao gosti, pozivaju da se, valjda, po načelnom novinarskom pravilu, čuje i „druga strana“. Po učestalosti javljanja, oni su postali „prva strana“. Ne bih htio da to u ovom času dovedem u vezu sa mogućnom državnom politikom, ne dao Bog, ali iskustvo mi govori da tu nijesu čista posla.
U času kada je pola Planete u ratnom stanju i kada se ne zna mogući ishod satanizacije Rusije, nezabilježen u istoriji zemlje, koji je dio dugo i ozbiljno spremljenog plana satanista, kao prethodnice NATO udara na Rusiju, uopšte nije svejedno kako ćemo se ponašati prema onome što se danas dešava u Ukrajini, kao poligonu predviđenom za osvajanje i satiranje Ruske federacije.
Podsjećam naše aktuelne političare da svaka utakmica ima dva poluvremena, a neke i četiri četvrtine. I, bez obzira na to šta je ko obećao Zapadu, vodite računa da srpski narod, u velikoj većini, zna i drži se Zavjeta Svetog Petra Cetinjskog, na umoru: „Ko pokuša da nas odvoji od jednorodne i jednovjerne ruske braće…“