Dobrosavljević: DPS i Milo Đukanović su postali antireklama, istekao im je „rok upotrebe“ i za zapadne partnere

Iskustvo nas uči, da je najvažnija nepoznata svih geopolitičkih jednačina na ovim našim prostorima uloga stranaca, tačnije globalnih i regionalnih sila, kazao je politički konsultant i analitičar, istoričar Vladimir Dobrosavljević, komentarišući za IN4S, aktuelno političku situaciju u Crnoj Gori, uz poseban osvrt na najnovije izvještaje Stejt Departmenta i Fridom Hausa.

Bez, kako je kazao, dubinskog sagledavanja implementacije njihovog uticaja, na naše unutrašnje političke i društvene procese, strukture i fenomene, gotovo je nemoguće razumeti šta nam se, i zašto, dešava u određenim istorijskim okolnostima. Događaji koji su doveli do prve promene režima, od postojanja CG, mirnim putem i na parlamentarnim izborima, najnoviji su egzemplar u prilog ovoj tezi.

„Nesumnjivo da je pad vlasti DPS i njenog prvog čoveka, rezultat zbirnog delovanja različitih vektora uticaja. Na prvom mestu višegodišnje aktivno i odlučno delovanje nekadašnje opozicije a sadašnje skupštinske većine, koja je uprkos nepovoljnom ambijentu za političko delovanje i nenadoknadivom startnom prednošću vlasti, nastaloj usled zloupotrebe državnih resursa i izbornog procesa, uspevala da postiže respektabilne rezultate i da ostane konkurentna“, naglašava Dobrosavljević.

Zatim, kako on ističe, sledi kontinuirani otpor građana srpske nacionalnosti protiv svih oblika diskriminacije kojima su bili izloženi, i sprečavanje majorizacije, a potom i asimilacije u neke druge etničke konstrukte. Visoki stepen kriminalizacije društva, hronična erozija demokratskog ambijenta i otvoreno kretanje ka autoritarnom obliku vladavine, ranjiva ekonomska konjuktura i klijentelistička privredna struktura vezana za centre političke moći, izrazito visoki stepen korupcije u sudstvu, tužilaštvu, bezbednosnom sektoru i državnoj upravi, sve je to doprinelo da se stvori kritična masa nezadovoljnih u CG.

Na kraju, treba svemu tome dodati i aktivnu ulogu eparhija SPC od trenutka kada je normativnim aktivnostima tadašnja vlast pretila da ugrozi samo postojanje i delovanje ove tradicionalne verske organizacije, te zvanične Srbije koja je od pre par godina postala aktivnija u zaštiti interesa naših sunarodnika u region i otvaranjem pitanja njihovog statusa pred najvažnijim međunarodnim adresama.

Međutim, da bi se svi ovi potencijali i kapaciteti za promene valorizovali, bila je neophodna saglasnost spoljnog faktora, nedvosmislen je Dobrosavljević.

„Da budemo precizniji, onih adresa koje su decenijama tolerisale vlast DPS zbog svojih geopolitičkih interesa, ignorišući pretvaranje jedne evropske zemlje u teritoriju sa hibridnim režimom. Đukanović je imao izraženi instinkt za samoodržavanje, te prilagođavanje unutrašnje i spoljne politike države nad kojom je vladao, interesima i zahtevam moćnijih od sebe“, smatra Dobrosavljević i dodaje:

S tim što je, kao i svaki autokrata kojem pohlepa i ambicija otupe racionalno rasuđivnje, vremenom počeo da se oseća isuviše komforno u svojoj poziciji neprikosnovenog vlastodršca. Počeo je sve više da ulazi u zonu gde se lokalni i provincijalni uzurpatori ne dočekuju baš blagonaklono. Dopustio je da se CG pretvori u sigurnu kuću za narko kartele i legalizaciju netransparentno stečenog novca. Na sebe je počeo da skreće pažnju međunarodne javnosti pojavljivanjem na Forbsovoj listi najbogatijih svetskih političara, nošenjem neukusno skupih satova i odela, te tolerancijom za tranzit nedozvoljenog alkaloida jedne biljke vanevropskog porekla, pod brodovima sa državnom zastavom.

Sve u svemu, siguran je Dobrosavljević, DPS i njen predsednik, postali su antireklama za vrednosti koje su njihovi višegodišnji zaštitnici, makar načelno proklamovali. Istekao im je rok upotrebe, a stranci su samo dopustili da ih narastajući cunami građanskog nezadovoljstva odnese.

Uz striktno upozorenje da ne pomišljaju ponovo sa pokušajem bezbednosnog performansa, poput tzv. ’’Državnog udara’’ tokom izbora 2016., u nameri da izbegnu svoj poraz. Da su malo bolje poznavali skoriju političku istoriju, sudbina panamskog diktatora Manuela Norijege, trebala je da im bude ozbiljna opomena, kako prolaze saveznici velikih sila koji pomisle da su postali dovoljno jaki, pa da mogu u svojim aktivnostima da se osamostale.

Danas, ističe Dobrosavljević, kada pred sobom imamo zvanične izveštaje Stejt dipartmenta i organizacije Fridom Haus, o stanju ljudskih i političkih prava u CG za 2020., dobijamo i konačnu potvrdu svega konstantovanog.

Po riječima Dobrosavljevića, nekadašnji njihovi saveznici brižljivo su skupljali i skladištili podatke o svim anomalijama unutar crnogorskog društva, čekajući samo konačno priliku da to formalno dokumentuju. Iz današnje perspektive, oni bukvalno izgledaju kao optužnica protiv starog režima. Detektuju se svi problem i neformalno daju smernice, u kojim sve strukturama treba pojačati reforme, a kao priorite izdvajaju borbu protiv političke korupcije, instrumentalizovano sudstvo i tužilaštvo, izostanak civilnog nadzora nad bezbednosnim sektorom, dekriminalizacija izbornog procesa, te afirmacija medijskih i univerzitetskih sloboda.

Kada tome još dodamo i izjavu britanske ambasadorke u Podgorici, Karen Medoks, da je Ujedinjeno Kraljevstvo pružilo ekpertizu CG kako bi se podržao razvoj propisa o nezakonitom bogaćenju, te spremnost na saradnju u suzbijanju finansijskog kriminala i korupcije, trebalo bi biti prilično naivan pa ne primetiti kako ove stvar samo slučajno vremenski i sadržajno koincidiraju, uvjeren je Dobrosavljević.

Dakle, velike sile koje tradicionalno vole da se mešaju u unutrašnje stvari na ovim našim prostorima, ili to bar uspešnije rade od nekih drugih, spremne su da prihvate saradnju sa novom parlamentarnom većinom u CG, naravno, sve dotle dok nisu ugroženi njihovi trenutni geopolitički prioriteti. Takođe, pokazalo se da Imperije ne menjaju brzo ili voluntaristički svoje spoljnopolitičke ciljeve, te da oni ne zavise od predispozicija i ličnih predrasuda ili simpatija pojedinih stranaka i političara, već su process dugoročnog analiziranja, planiranja i anticipiranja događaja.

Otud je dirljivo, ali i naivno očekivanje, kako je naglasio, da će personalne promene na čelnim mestima u administraciji SAD, doneti i izmene u spoljnopolitičkoj agendi te zemlje, kojim bi se nešto dramatično popravila situacija po snage i pojedince koji su izgubili na parlamentarnim izborima u avgustu 2020. Nova vlast je dobila jasnu poruku da pristupi odlučnije reformama i da ne mora za svaku sitnicu da trči na konsultacije po uticajnim ambasadam u Podgorici, već da pokuša da se nametne kao kredibilni partner.
Što se političkih predstavnika Srba u CG, oni posle dugog vremenskog perioda više nisu tretirani kao bezbednosno rizičan faktor po interese zapadnih saveznika. To ne znači da su prihvaćeni kao partneri, naprotiv, više se može reći da su tolerisani i da se nalaze pod nekom vrstom monitoringa. Na njima je da iskoriste, svojom mudrošću i snagom, prostor koji se otvorio, te da se izbore za dalju afirmaciju i emancipaciju našeg naroda i identiteta u Crnoj Gori, poručio je Dobrosavljević.