Dobrosavljević za IN4S: Saradnjom parlamentarne većine Crna Gora kreće putem reformi – konsoliduje institucije i deblokira krizu

„Ono što zapravo budi neku nadu u Crnoj Gori, to je da se ponovo uspostavila i konsolidovala većina iz tri grupacije koja je dobila izbore iz avgusta 2020. godine. Dakle, ta većina je trebala tako i da se postavi od samog početka. Zaprvao, trebalo je od početka napraviti jaku političku Vladu koja ima uporišt u parlamentu i biračkom telu, bez eksperimentisanja sa tzv. ekspertskom i manjinskom Vladom koje su se uglavnom pokazale kao veliki politički promašaj s’ jedne strane, a sa druge strane nisu ispunili očekivanje građana„, rekao je za portal IN4S politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.

On dodaje da je konsolidacija te većine je ono što najviše budi nadu, a rezultat svega toga smo videli na lokalnim izborima za četrnaest opština iz oktobra ove, 2022. godine, gde su birači to prepoznali i na kraju krajeva nagradili te političke opcije, zajedno sa još jednom koja je proistekla iz pobede od 2020. godine, govorim o polugrupaciji Evropa sad!, naravno. Takođe, u saradnji te parlamentarne većine, jasan je Dobrosavljević, vidi najveću šansu da Crna Gora konačno krene putem reformi i konsoliduje institucije i deblokira političko institucionalnu krizu u kojoj se dešava nešto zahvaljujući opstrukciji bivšeg režima.

Kada je reč o parlamentarnim izborima, Dobrosavljević je za IN4S rekao da oni nažalost ne bi trebali da se održe pre nego što se konsoliduje neka institucionalna, odnosno stabilišu institucije.

Pre svega, kako kaže, misli na formiranje i deblokadu Ustavnog suda, odnosno izbor sudija Ustavnog suda, da bi on mogao konačno da profunkcioniše, pre nego što se konačno razreši pitanje biračkih spiskova i izbornog zakonodavstva, jer smo na primeru Šavnika imali prilike da vidimo dokle sve to može da odvede ako nemamo sređenu regulativu, odnosno regulativu koja se bavi tim pitanjima.

„Sa druge strane naravno, dalju borbu protiv organizovanog kriminala i političke korupcije koja je na kraju krajeva i dovela Crnu Goru u stanje u kojem je danas. Bez svih tih stvari teško je da Crna Gora dođe do prvih, zaista slobodnih demokratskih izbora, jer u 2020. jeste došlo do promene uparlamentarnim izborima, ali daleko od toga da su to bili demokratski izbori. Dakle, čitav niz preduslova je potreban i za to je potrebna jaka politička Vlada, sa velikom podrškom u parlamentu i među biračima koja će na kraju krajeva i sprovesti neophodne reforme i stabilizovati crnogorsko društvo„, izričit je Dobrosavljević.

Podsjetimo da je parlamentarna većina dostavila Milu Đukanoviću potpise poslanika Demokratskog fronta (DF), Demokrata i pokreta URA za kandidaturu Miodraga Lekića za mandatara za sastav nove vlade, međutim, aktuelni predsjednik Crne Gore je ranije nekoliko puta već odbijao konsultacije.

„Đukanović želi internacionalizaciju političkih procesa u Crnoj Gori. Želi da se međunarodni faktor umeša i napravi neku vrstu okruglog stola, u kojoj bi Đukanović zapravo sebe relaksirao vaninstitucionalnih pritisaka koje je do sada imao od strane svojih nekadašnjih mentora sa Zapada i sebe nametnuo kao jednog od učesnika za tim stolom u pregovorima, prema kojem bi preuzeli i javne obaveze u odnosu na dogovor koji bi proistekao iz takvog jednog uslovno rečeno okruglog stola ili postavljanja medijacije spoljnog faktora. Njemu je cilj pre svega da pokaže kako se prilike u Crnoj Gori ne mogu stabilizovati, ako on nije učesnik. Odnosno, ako on ne dobije određene garancije koje se tiču njegove političke podrške“, zaključio je Dobrosavljević za portal IN4S.