Dobrosavljević za IN4S: Neophodna je participacija autentičnih političkih predstavnika našeg naroda, dokazanih na izborima, kroz sve strukture države i vlasti

„Manjinska Vlada može biti samo prelazno rešenje, sa ograničenim mandatom i kratkim spiskom ciljeva koje treba da ostvari. Sve drugo bi nosilo u sebi klicu dalje destabilizacije političkih prilika u Crnoj Gori. Kompleksno društvo, poput crnogorskog, zahteva minimalni konsenzus svih dominantnih snaga koje ga sačinjavaju, kako bi opstalo kao funkcionalno. Po definiciji, manjinski koncept izvršne vlasti, ne pruža garancije za tako nešto, jer podrazumeva višak oportunizma i kompromisa oko utilitarnih stvari, a ne strateških ciljeva„, rekao je u razgovor za IN4S Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant.

On je siguran da bi teoretski, to trebalo da bude samo privremeni mehanizam za kratkoročno prevazilaženje nagomilanih političkih, ekonomskih i socijalnih problema, sve dok se što hitnije ne stvore preduslovi za ponovno uvažavanje fundamentalnih demokratskih principa i standarda.

„U politici, uvek je najveća odgovornost na onom ko je u svojim rukama imao priliku da kontroliše najsnažnije mehanizme upravljanja državnim aparatom, dakle subjektima koji su činili izvršnu vlast. Ipak, objektivnosti radi treba istaći da oni u svom poslu nisu bili autonomni, već su bili još od svog izbora podložni uticaju nekoliko paralelnih centara moći. Pri tom ne mislim na one institucionalne, oličene u parlamentarnoj većini koja je podržala izglasavanje Krivokapićeve tzv. “ekspertske vlade“. Pre svih, tu su pojedinci locirani u delovima institucija poput, državnog univerziteta i crkve, zatim ambiciozna finansijsko-medijska grupacija koja je želela prilagođavanje političkog ambijenta sopstvenim interesima, te skoro nedirnute strukture bivšeg režima u javnom sektoru, koje se sa pravom mogu tretirati kao jedan vid “duboke države“ „, smatra Dobrosavljević.

On je takođe dodao da je na kraju, ali i ne najmanje važan vektor uticaja su stranci, koji nisu propustili da nametnu svoje interese, kada su već predstavnici nove vlasti počeli da ih upliću oko svakog poteza, pokušavajući na taj način da pojačaju sopstveni autoritet u odnodu na političku konkurenciju.

„Ako pozovete vuka u tor misleći da će on bolje da se stara o stadu od vas, onda nema mesta čuđenju kada se sve to na kraju završi loše“, pošalicom je analizirao trenutnu političku scenu u Crnoj Gori Dobrosavljević.

„Umesto da svoju snagu crpi od parlamentarne većine koja stoji iza nje, te da je postignut minimalni konsenzus o najvžnijim potezima koja treba učiniti kako bi se detoksikovalo crnogorsko društvo od pogubne simbioze državne organizacije sa partijskim, ličnim i kartelskim interesima, Vlada je postala poligon borbe za prevlast vaninstitucionalnih centara moći, kao i realizacije partikularnih ambicija pojedinih subjekata unutar nje“, smatra Dobrosavljević i dodaje da su na žalost, akteri sporazuma od 4. 9. 2020., pokazali su dramatičan nedostatak kapaciteta, veština i znanja za bavljenje državničkim poslovima, i svojom neodgovornošću, u priličnoj meri ugrozili potencijale za neophodne i očekivane promene u Crnoj Gori.

Održavanje parlamentarnih izbora u Crnoj Gori su sve češća tema, a Dobrosavljević smatra da su izbori najelegantnije rešenje za izlaz iz trenutno potpunog apsurdnog stanja, gde kako navodi, „imate otvoreni sukob između dve struje ministara unutar Vlade, kao i višemesečni antagonizam između izvršne vlasti i parlamentarne većine koja je izabrala. To ni kratkoročno nije održiva situacija, a uzgred, izuzetno je opasna za normalno funkcionisanje države, čije posledice mogu biti nesagledive“.

„Naravno, još bolje bi bilo, kada bi političke grupacije koje su pobedile na izborima 30. 9. 2020., smogle snage i odgovornosti, da se na temelju programa zbog kojih su im građani i dali poverenje da vode Crnu Goru, postigne minimalni konsenzus o nastavku zajedničke saradnje i izabere nova Vlada sa snažnim i odlučnim uporištem unutar zakonodavne vlasti. Na taj način bi se najlakše sanirali mnogobrojni negativni trendovi, koje Krivokapićeva vlada ostavlja svojim naslednicim i ponovo dobila prilika za trasiranje puta za neophodne reforme u državi. Na žalost, kako vreme prolazi, sve manji su izgledi za ovakvu opciju“, smatra Dobrosavljević.

Takođe, Dobrosavljević smatra da uprkos velikim ambicijama, Krivokapić i strukture koje ga podržavaju, nisu u kapacitetu da naprave značajan prodor u biračkom telu, kao i to da u ovom trenutku, njegova politička budućnost ne izgleda kao put obasijan svetlošću.

Svesni činjenice da srpski narod u Crnoj Gori i dalje nije zadovoljan svojim položajem, obzirom da, kako navode, Vlada nije ispunila njihova očekivanja, Dobrosavljević smatra da vraćanjem na principe koji su omogućili pobedu na parlamentarnim izborima, a to je Crna Gora kao zemlja ravnopravnih građana i autohtonih identitetskih zajedinica, najbolje iskazana kroz formulaciju “sva prava svima“.

„Neosporno da je sada položaj naših sunarodnika relaksiraniji nego što je to bio za vreme vladavine DPS-a i njenih saveznika, ali i dalje nedostaju normativna i institucionalna rešenja i mehanizmi, koja bi onemogućavala svaki primisao majorizacije ili asimilacije. To se ostvaruje samo preko participacije autentičnih političkih predstavnika našeg naroda, dokazanih na izborima, kroz sve strukture države i vlasti. Dakle, nedopustiv i nevaspitan je, bilo kakav ideološki ili geopolitički izgovor, kojim se uskraćuje takvo pravo našim legitimnim političkim zastupnicima. Šta više, time se neskriveno manifestuje zloćudni karakter šovinizma, iz kojeg mogu da se razviju daleko tragičnije posledice„, zaključio je Dobrosavljević za IN4S.