Дочек на отвореном затвореног и сиромашног друштва

Пише: Иван Милошевић

Ових дана представници локалних власти на приморју већином се хвале организовањем дочека на трговима и истичу како је тим догађајима присуствовало пуно људи. Оно што је мени запало за око је да на тим догађајима нема републичких, па чак ни локалних властодржаца. Они у новогодишњој ноћи већином се мешкоље у скупим хотели,а посебно у „Сплендиду“, гдје обичан човјек не може да дође ни до врата, а за улаз у главну салу вјероватно би му требала најмање двомјесечна примања. Као и све у Црној Гори и у овом погледу ЦГ је расцијепљена и подијељена и док властодржци и њихове породице плешу у „Сплендиду“ или се купају у базенима у домаћим и страним зимским центрима, домаћи јад и сиротиња скаче по трговима и уз јефтино вино и пиво из маркета дочекују поноћне сате. Овим задњима се чини као да на моменат учествују у нечем битном, гдје потроше десетак или двадесетак евра и задовољно се врате кућама тјешећи се да су се и они добро провели. 

Маса на трговима је заправо слика нашег сиромашног друштва, јер већина не може себи да омогући да барем једну ноћ проведе у скупим хотелским апартманима и за богатом апартманском трпезом. Умјесто тога имају флашу вина или пива, лепињу са пљескавицом или ћевапима и илузију да су се и они нешто провели и да није све тако црно као што се чини. А за ту илузију локална и републичк власт не жали пара. Плаћају тобожње естрадне звезде на десетине хиљада евра, како би народ држали у наркози и спријечили да се и они запитају да ли је тај новац могао корисније да се искористи, а не да их за једну ноћ стрпају у џепове разне балканске звијезде и антизвијезде.

Наравно, организованих дочека на трговима има и на Западу и тамо тим догађајима присуствује пуно људи. Ипак, они су посебна прича и мислим да је њихово присуство на трговима један вид отпора политичком и економском естаблишменту и да се они намјерно скупљају на трговима како би показали да им не припадају. Код нас је заправо супротно и масовна окупљања на дочецима је доказ да су домаћи јад и и биједа чврсто у рукама политичара и њиховим организовањем тупи се и онако тупа оштрица грађанског бунта. Да није тако вјероваћу тек онда када заједно са сиротињом и то посебно оном која се регрутује међу младима на трговима прве јануаре дочекају ДПС власници наших судбина и живота. Док се они башкаре у „Сплендиду“ и осталим домаћим и страним хотелима, а раја на тргу, од бунта ни трага и све ће остати као што је било, што је и циљ лидера ДПС-а и његове дружине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: