Dodik: BiH potrebna samo strancima da održavaju tenzije

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da antidejtonska BiH ide putem raspada i ne služi nijednom narodu ni građanima u BiH, već je potrebna samo strancima da održavaju tenzije.
„Granica postoji, kako ona granica overena u Aneksu 2 Dejtonskog sporazuma, tako i granica dokle nešto može ići ili dokle se nešto može trpeti, a kada se mora reći – dosta. Granica postoji – ne samo kao granica razgraničenja Republike Srpske i Federacije BiH, nego granica postoji i u strpljenju, toleranciji, u prihvatanju“, istakao je Dodik u autorskom tekstu, prenosi Srna.
Dodik je podsetio da prema Aneksu 2 Dejtonskog sporazuma nije samo granica između dve države – Republike Srpske i Federacije BiH od kojih je u Dejtonu nastala „Bosna i Hercegovina“.
„To je takozvana ‘država’ ali bez određenja šta je po državnoj strukturi. Najbliža definicija te i takve BiH je da je to entitet sa međunarodno priznatim granicama i kao takva članica Ujedinjenih nacija. Neodređenu „BiH“ čine Republika Srpska na 49 odsto teritorije predratne SR BiH i muslimansko-hrvatska federacija pod zvaničnim nazivom „Federacija BiH“ na 51 odsto teritorije. Prema dejtonskom Ustavu BiH, Republika Srpska i Federacija BiH kao dve države unutar dejtonskog okvira, imaju svoje zakonodavne, izvršne, i sudske organe, svoje vojske i policije, svoje carine i svoje granične službe, svoje poreze i svoje finansije iz kojih finansiraju ono minimalno i neophodno na nivou ‘BiH’ što je propisano Aneksom 4 Dejtonskog sporazuma kao Ustavom BiH“, kazao je on, prenosi Sputnjik.

Prema njegovim rečima, država BiH po Dejtonskom sporazumu nema ništa, osim onoga što joj dozvole i daju dva državotvorna entiteta.
Dejtonska BiH ima samo tri organa – Predsedništvo, Ustavni sud i Centralnu banku, sa vrlo ograničenim i tačno pobrojanim nadležnostima, smatra Dodik i navodi da sve ostale nenavedene državne nadležnosti, funkcije i organi – pripadaju dvjema državama – Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Prema međunarodnom pravu, kaže predsednik RS, narod je nosilac suverenosti i iz toga izvire i suverenitet država.
„Deklaracijom od 9. januara 1992. godine, zasnovanoj na plebiscitu srpskog naroda od 9/10. novembra 1991. godine, srpski narod u BiH je osnovao svoju političku i administrativnu jedinicu u tadašnjoj Socijalističkoj Republici BiH kao jednoj od administrativno-političkih jedinica tadašnje SFRJ. Korišteno je pravo na samoopredjeljenje po tada važećem Ustavu SFR Jugoslavije u čijim osnovnim načelima piše: Narodi Jugoslavije polazeći od prava svakog naroda na samoopredjeljenje, uključujući i pravo na otcjepljenje, na osnovu svoje slobodno izražene volje. Dakle, reč je o pravu naroda, (a ne i republika u sastavu SFRJ), da koristi svoje pravo na samopredeljenje“, podsetio je Dodik.

I brojni akti, kako je naveo, međunarodnog prava regulisali su pitanje prava naroda na samoopredjeljenje, pa tako u Povelji Ujedinjenih nacija, kao najvažnijem dokumentu međunarodnog prava, piše: „Razvijanje prijateljskih odnosa među narodima koji su zasnovani na poštovanju načela ravnopravnosti i prava naroda na samoopredjeljenje“.
U dva međunarodna pakta koji su postali i sastavni deo Aneksa 4 Dejtonskog sporazuma – Ustava BiH, a to su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Pakt o privrednim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, piše:
„Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava, oni slobodno određuju svoj politički status i slobodno obezbeđuju svoj ekonomski, socijalni i kulturni razvoj. Da bi postigli svoje ciljeve, svi narodi mogu slobodno da raspolažu svojim bogatstvima i svojim prirodnim izvorima, bez štete po obaveze koje proističu iz međunarodne privredne saradnje, zasnovane na principu uzajamnog interesa i međunarodnog prava. Jedan narod ne može ni u kom slučaju da bude lišen svojih vlastitih sredstava za život. Države članice ovog pakta, uključujući i one države koje su odgovorne za upravljanje nesamostalnim teritorijama i teritorijama pod starateljstvom, dužne su da pomažu ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje i da poštuju ovo pravo shodno odredbama Povelje Ujedinjenih nacija“, naveo je.
Dodik se zapitao „kako ovo zvuči u odnosu na neustavne odluke Ustavnog suda BiH donesene preglasavanjem i dogovorom troje stranih sudija sa OHR-om, kojima se srpskom narodu u Republici Srpskoj kao međunarodno priznatom državotvornom entitetu srpskog naroda, oduzima poljoprivredno zemljište, šume, vode, rudna bogatstva, oduzima pravo da raspolaže svojim bogatstvima i svojim prirodnim izvorima? Zvuče protivzakonito i nevažeće, jer su suprotne imperativnim normama međunarodnog prava i Ustava BiH. Još gore kršenje prava namera je neizabranog stranca, predstavnika Njemačke, a ne strana kako propisuje Aneks 10 Dejtonskog sporazuma, da otme ono što Republici Srpskoj kao državi srpskog naroda i svih drugih koji sa njim zajedno žive, neprikosnoveno pripada“,.
Kako je istakao, RS pripada po njenom državnom statusu potvrđenom (a ne dobijenom) Dejtonskim sporazumom, na 49 odsto teritorije BiH koja je nastala tek 21. novembra u Dejtonu, odnosno potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 14. decembra 1995. godine u Parizu.
Republika Srpska je po Dejtonskom sporazumu i njegovom Aneksu 4 kao Ustavu BiH, država srpskog naroda i svih koji zajedno sa njim žive. To potvrđuju ustavne odredbe po kojima se bira srpski član Predsjedništva BiH i pet srpskih delegata za Dom naroda Parlamentarne skupštine na nivou BiH, naveo je Dodik.
Državnost Srpske i srpskog naroda ne mogu promeniti ni falsifikovane odluke Ustavnog suda BiH donesene preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija o navodnoj konstitutivnosti svih na celoj teritoriji BiH. Nadležnosti koje su nakon rata nametanjem, prevarama i podvalama oteli Republici Srpskoj i dali nivou BiH, nisu ustavne, jer nije promenjen Ustav BiH. Zato su te be-ha nadležnosti privremenog karaktera, rekao je on.
Prema njegovim rečima, dejtonska BiH na koju je Republika Srpska pristala potpisujući sve anekse međunarodnog ugovora, nije nam smetnja i problem. Naprotiv. Dejtonska BiH omogućava mir, stabilnost, razvoj. Problem je protivpravna antidejtonska BiH stvorena intervencijama stranaca, visokih predstavnika i Ustavnog suda BiH koja se danas pokazuje kao nepotrebna greška i koja generiše nestabilnost.
Takva antidejtonska BiH potrebna je samo strancima da održavaju tenzije u kojima će oni biti važni, određivati demokratski izabranim organima šta trebaju raditi, šta ne smeu raditi, a sve to bez ikakve odgovornosti. Ta njihova antidejtonska BiH ide putem raspada i ne služi nijednom narodu ni građanima u BiH, rekao je Dodik.