Dodik: Egzodus sarajevskih Srba bio je i egzodus do slobode

Egzodus sarajevskih Srba, iako jedna od najvećih i najpotresnijih tragedija koja je zadesila stradalnički srpski narod na kraju 20. veka, bio je, prema rečima predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i egzodus do slobode, jer su ljudi napuštali svoja imanja i vekovna ognjišta da bi slobodno živeli u svojoj Republici Srpskoj.

„Srpsko, danas Istočno Sarajevo, po svemu je jedinstven grad. To je jedini grad koji je branjen i odbranjen u Odbrambeno-otadžbinskom ratu i u kojem su srpski borci odbili 35 neprijateljskih ofanziva, da bi na kraju, za pregovaračkim stolom, nažalost, većinskim delom bio predat u ruke onih od kojih su se sve vreme branili“, rekao je Dodik za Srnu, povodom 28 godina od egzodusa sarajevskih Srba.

Predsednik Srpske je naglasio da Dejtonski mirovni sporazum jeste značio prekid krvavog rata u BiH, ali je njime načinjena velika nepravda sarajevskim Srbima koji su na početku rata, 1992. godine napustili svoje domove i utočište našli u Srpskom Sarajevu, da bi potom, nakon Dejtona, 1996. godine ponovo napustili tek skućeno i opet krenuli u nepoznato.

Dodik je u izjavi za Srnu podsetio da su u februaru 1996. godine Srbi iz sarajevskih naselja Vogošća, Ilijaš, Grbavica, Ilidža, Rajlovac, Hadžići… po drugi put bili u izbegličkoj koloni, ali ovaj put noseći sa sobom i svoje mrtve.

„Godinama slušamo razne priče koje dolaze iz federalnog Sarajeva, pa i to da je, kako kažu, ‘egzodus sarajevskih Srba mit koji i dalje živi’. To nije mit, to nije fikcija, bajka, ni legenda kako oni nastoje da predstave i, po njihovoj već ustaljenoj matrici, da krivotvore istoriju i falsifikuju činjenice. Egzodus sarajevskih Srba je istina, realnost, golgota čiji smo bili svedoci“, rekao je Dodik.

On je podsetio da su potresne scene egzodusa obišle svet i da nikada neće biti izbrisane.

„Egzodus nije ‘mirna reintegracija sarajevskih naselja’, kako oni kažu, već najveća seoba Srba na kraju 20. veka ili, bolje rečeno, malo lepši naziv za konačno proterivanje sarajevskih Srba iz rodnog grada. Tražilo se da sarajevski Srbi ostanu da žive pod vlašću svojih dojučerašnjih neprijatelja. Naravno da je takva mogućnost odbijena, jer im niko nije garantovao bezbednost niti opstanak na svojim ognjištima koja su branili i odbranili“. istakao je Dodik.

Dodik je naveo da je međunarodna zajednica, kao i obično, davala neubedljive i mlake garancije, ponavljajući samo da Sarajevo ne može ostati podeljen grad, dok su sa druge strane ostajali i nemi i gluvi i slepi na otvorene pretnje Alije Izetbegovića i njegovih najbližih saradnika koji su poručivali da u gradu mogu ostati samo oni Srbi koji nisu nosili pušku.

„Drugim rečima, svako ko je nosio pušku biće uhapšen. Tako su se i ponašali – bahato i osiono ulazeći u jedno po jedno srpsko naselje glumeći velike oslobodioce, uništavajuću srpske trobojke, a ističući zastave za ljiljanima pod kojima su ubijali, klalili, silovali. Bio je to jasan znak da tu nema opstanka. Srbima nije preostalo ništa drugo nego da pakuju najosnovnije, napuštaju domove i ono što je najbolnije da iskopaju posmrtne ostatke svojih najmilijih da bar zajedno s njima napuste ognjišta“, naveo je Dodik.

On je naglasio da su zato sarajevski Srbi i Istočno Sarajevo jedinstveni, jer su prošli što je malo ko prošao u proteklom građanskom ratu u BiH.

„Oni su simbol stradanja, ali i uzdizanja. Neki od njih su se raselili po svetu, širom planete, ali mnogi su ostali i krenuli od nule praveći svoj grad Istočno Sarajevo u čije temelje su uzidani životi više od 4.000 boraca i delovi tela 3.500 ranjenih“, rekao je predsednik Republike Srpske.