Dodik: Nevesinjska puška dokaz da su Srbi uvek bili na strani antifašista

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je Hercegovački ustanak, poznatiji kao Nevesinjska puška, koji je podignut 9. jula 1875. u selu Krekovi kod Nevesinja, označio početak kraja osmanlijskog carstva i uvod u proglašenje Srbije i Crne Gore nezavisnim državama, ističući da su Srbi uvek, kroz svoju bogatu istoriju, bili na strani oslobodilaca, pobednika, pravednika i antifašista, prenosi RTRS.

„To je kroz vekove potvrđivao i hrabri i ponosni narod Hercegovine“, naglasio je Dodik.

On je podsetio da je Hercegovački ustanak i prvi pucanj u Krekovima prerastao u srpsko-turski rat, jer se ubrzo proširio na celu BiH, uz podršku Srbije i Crne Gore.

„Svako obeležavanje ovog značajnog datuma, 9. jula, prilika je da se setimo hrabrosti i junaštva Pere Tunguza, koji je ispalio prvi metak na turski karavan čime je označio početak ustanka protiv osmanlijskog okupatora. Ovaj njegov herojski i junački podvig upisan je zlatnim slovima u slavnu istoriju naših predaka“, naglasio je Dodik.

Povodom obeležavanja 148 godina od početka ustanaka u Hercegovini – Nevesinjske puške, predsednik Srpske je rekao za Srnu da je hajduk Pero imao čast da svojim herojskim podvigom uzdrma i probudi umrtvljenu Evropu.

„Nakon ovog ustanka ubrzo je došlo do Berlinskog kongresa 1878. godine kojim su Srbija i Crna Gora dobile nezavisnost i teritorijalno proširenje, dok je Austrougarska na 30 godina okupirala BiH. Nažalost, oni koji su bili najhrabriji, koji su podigli ustanak ostali su pod vlašću, ali drugog okupatora. Umesto osmanlijske imperije, BiH je anektirana od Austrougarske“, podsetio je Dodik.

Uprkos svemu, rekao je Dodik, Nevesinjska puška ostaje istorijski datum ne samo za slobodarski narod Hercegovine, već za sve Srbe, jer je ovaj ustanak, hrabrost i odvažnost srpskih ustanika bio podstrek i zvezda vodilja svih narednih ustanaka, pa tako i posljednjeg Odbrambeno-oslobodilačkog rata.

On je rekao da su Nevesinjci i Hercegovci uvek bili među prvima koji su hrabro podizali glas protiv okupatora i raznih belosvetskih osvajača srpskih teritorija.

„I danas, mnogi kidišu na našu Republiku Srpsku, imovinu, naša prava i slobodu. Pokušavaju na razne načine da nas majorizuju, da nas utišaju, ugnjetavaju, ali naši hrabri preci treba da nam budu primer i ideal kako se čuva i brani svoja zemlja, svoj identitet, vera i otadžbina. Stoga, moramo biti jedinstveni i držati se zajedno i braniti ono najsvetije što imamo i što smo stvorili u miru, a u ratu odbranili – svoju Republiku Srpsku koja je natopljena krvlju najhrabrijih srpskih sinova“, poručio je Dodik.

On je ukazao da su jedinstvo i patriotizam simbol naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i to mora biti zavet kako za današnje, tako i buduće generacije.

„Ovi događaji, poput Nevesinjske puške i brojnih drugih slavnih ustanaka i bitaka, upozoravaju da smo niko i ništa bez svoje otadžbine i svog naroda koji treba i mora da ostane ovde uprkos svim iskušenjima koji nam dolaze i koja nam nameću što domaći što strani neprijatelji“, zaključio je predsednik Republike.

Sutra će u selu Krekovi, kod Nevesinja, biti obeleženo 148 godina od početka ustanaka u Hercegovini – Nevesinjske puške.

Prva Nevesinjska puška označio je početak ustanka podignutog u mestu Krekovi u opštini Nevesinje 9. jula 1875. godine protiv otomanske vlasti.

Druga Nevesinjska puška, poznatija kao Uloški ustanak, izbila je u januaru 1882. godine napadom ustanika na austrougarsku žandarmerijsku stanicu u Ulogu zbog donošenja takozvanog Vojnog zakona o obaveznom služenju vojske mladića iz BiH.

Nevesinjska antifašistička puška predstavlja oružani otpor ustašama 3. juna 1941. godine u selu Drežanj, nakon masakra 27 ljudi u selu Udruženju kod Nevesinja.

Ovaj oružani otpor fašističkom okupatoru se u trećoj knjizi Otadžbinskog rata Rusije pominje kao prvi antifašistički ustanak u porobljenoj Evropi, ali ga komunističke vlasti bivše Jugoslavije nisu proglasile za Dan ustanka protiv okupatora, već 4. jul.