Dogodilo se sutra
Ovaj tekst pišem u nedelju, oko 19 časova, sat pre zatvaranja biračkih mesta u Crnoj Gori i dva sata pre nego što Milo i DPS proglase pobedu. Matrica je uvek ista, neće biti promenjena ni večeras, taman da DPS izgubi izbore. Biće večeras, a naročito narednih dana, svega i svačega, a malo toga dobrog.
Ipak, ono što je dobro je sledeće: ne zavisi jedan narod, niti njegova istorija, od jednih izbora. Svi učesnici su ovaj izborni proces predstavili javnosti kao nekakvo biti, ili ne biti, kao borbu dobra i zla, neki vrstu crnogorskog Armagedona, a on to, uprkos prilično lošem stanju u kome se nalazi Crna Gora, to nije. Najgore što može da se desi je da Milo vlada još neku godinu i da još neko vreme pustoši zemlju. Najbolje što može da se desi je da pobedi opozicija i da formira vlast, ali ni to neće značiti trenutni prekid procesa koji su sada u toku, niti će, ako do toga dođe, sutra svi imati posao i pun novčanik. Ko god, dakle, da pobedi, sivilo će trajati još neko vreme.
Zla kob Srba, i ovde, i kod vas, a biće da ni Montenegrini i Crnogorci nisu imuni na to, je to što ne čuvamo suptancu naroda, nego politički oblik. Ovde valja podsetiti na jednu vrlo važnu stvar: srpsko pitanje nije, kao što nas to složno uče neuka vlast i konfuzna opozicija, demokratsko pitanje. Jedan narod ne sme da zavisi od političkog oblika, jer je stariji od njega i jer će ga nadživeti. Zar treba, ako je idiotska formulacija o srpkom pitanju kao demokratskom, da nestanemo kad nestane demokratija? Da umremo sa njom? Prema tome, kakav god bude rezultat izbora, sutra će zemlja stajati pod nama, a nebo nad nama, kao i danas.
Svi mi znamo šta ćemo uraditi ako dobijemo milion evra na lutriji, ali samo najbolji znaju šta će uraditi ako milion ne dobiju. Tako i vi: morate znati šta ćete ako dobije Milo, a ako dobije opozicija neka velika pamet vam, bar za prvo vreme, neće biti potrebna. Kasnije, bogami, hoće, jer ćete brzo uvideti da demokratska sloboda nije i srpska sloboda, da ste samo zamenili mesto s Montenegrinima, a da novac, onaj krupan novac, i dalje vlada i vama, i njima, te da se politički oblik prilagođava njemu, a ne obrnuto. Uočićete da su i srpski gazda i bogataš isti kao i montenegrinski i da promena režima, bez promene političkog oblika, ima ograničen domet. Neće ni Andrija, ni Nebojša na panju sedeti, nego opet u fotelji. Od Mila će biti bolji, ali i podložniji pritiscima, spremniji na kompromise, jer će gledati da ugode svima i da ne uđu prebrzo u klinč sa Zapadom. Ako budu, dakle, ispunjavali želje strancima, u nameri da dobiju na vremenu da se konsoliduju, muke ćete videti.
I, tu dolazimo do poente teksta: prvo pitanje, pitanje svih pitanja za Srbe je okupacija. Ako s njom ne izađemo na kraj, sve druge naše pobede će biti kratkog daha, ili ih uopšte i neće biti. Imaćemo samo izbore za ovog ili onog Nedića, ali nikada izbore oko toga da li ćemo Nedića, ili ne. Moje je mišljenje da se jedna sila može zbaciti samo drugom silom, a ne principom. Ukoliko opzicija uopšte dobije šansu, kritično će zavisiti od toga hoće li uspeti da zainteresuje Rusiju za Crnu Goru jer je Rusija jedina koja može da se suprotstavi uticaju Zapada. Nisam siguran da bi svi u opoziciji to želeli. Milo je svoju sudbinu i svoj opstanak vezao za Zapad i Zapad ga je nagradio boravkom na vlasti, koji je samo osam godina kraći nego Titov. Ako opozicija dobije i ako ne uspe da se odupre Zapadu, džabe ste krečili.
U Srbiju se, ovu i ovakvu, ne uzdajte ni malo, odavde vam pomoć neće stići, a odmoći će vam se svakako, pogotovu što bi se pobeda jedne prosrpske stranke u Crnoj Gori shvatila, posle referenduma u RS, kao direktno podrivanje Vučićeve pronatovske i prozapadne vlasti.
Crnogorcima je, opet, najlakše: ako su iz koristi mogli da napuste srpstvo, još će lakše obrnuto, ako bude neke vajdice u srpstvu. Oni, već odavno, mogu sve, jer su postali neka vrsta etničkih transformersa. Nemojte se iznenaditi ako, posle eventualne pobede opozicije, preotmu vašu pobedu, a da u njenom stvaranju nikakvog učešća nisu imali. Postaće veći Srbi nego vi i još će vas srpstvu učiti.
Ipak, šta god se desi, kako god ovo da se završi, sunce će i dalje sijati, trava će rasti, a vi ćete i dalje biti Srbi. To ni Milo, ni njegovi oponenti, ne mogu da vam uzmu.
Reci ti to OPOZICIJI CRNE GORE,a oni sete upitai za mandate,nezaju ova nasa magard nego samo mandati,evo i sada kada su pokradeni nece da se sloze das ne idu vise u tu kucu koju nazivaju SKUPSTINA,kao ono napisa za KLIGULU,e kako je to bio dobar covjek u poredjenju sa ovim ovamo,ali mrznaj izjeda ovaj narod,a to je velika bolijest i to prevelika.krivi su CETNICI po svakom osnovu,prvo sto su onu bagra uopste dozvolili da se pregovara a sad su krivi jer treba lazi koje postoje 70 godina braniti i kako vidmo iz kampanje jos djeluju,prema tome iako ne kao do sada ali posebno kod MILUTINA to je bio srz kampanje gdje zive nekakvi konvertiti bilo vjerski ili nacionalni,a oni su od prelaska na drugu stranu uvjek gledali „neprijatelj tvojeg komsije je i tvoj prijatelj“,u takvim odnosima graditi kako vole dakazu multietnicku drzavu,a oni ce ipak dati glas MILU .
To nece da se srazumije ta bolest,koja je postala hronicna i sastvni dio tih osoba koje hodaju a misle da su ljudska sto se po izgledu moze reci.
No, da nacionalizam nije isključivo novovekovna, evropska već vanvremena pojava,
naši nemački, francuski, i engleski đaci nisu mogli znati, jer ih nije imao ko
naučiti da nacija nije “sustav” već duh ovaploćen rasom, jezikom, i posebnim,
neponovljivim osećanjem za važno i nevažno, dobro i zlo, tragično ili smešno.
A Drugu Srpsku Revoluciju počeli smo ustankom u Orašcu, takođe ne bismo li se
obnovili. Jer da se radilo samo o Srpskom ustanku, kako su ga krstili svi “naši”
istoričari i politički teoretičari (za razliku od velikog Nemca Rankea),
Karađorđe bi sličio Milošu, a obojica bi se borili samo da se izjednače s
Turcima. Za razliku, naime, od zapadnoevropskog pojma rekonkviste, nastalog iz
poimanja osvajačkog prava kao najjačeg, Srbi su borili za slobodu, i Revolucijom
želeli jedino povratak sopstvu.
Nije se slučajno stoga Miloševićev režim uporno pozivao na “državničku
mudrost” Miloša Obrenovića, to jest, na njegov oportunizam i pragmatizam. Bez
namere da štite Srpstvo, željni sebe da uzdignu, Milošević i supruga su samo
sledili put gotovo svih srpskih modernista u poslednja dva veka, a zvanje
“Zapadnjaka” – to jest, konvertita, čuvara i čauša Novoga Doba – ostalo im je van
domašaja samo zbog njihove gluposti. Jer, rekavši da se “Srbija saginjati neće”,
Milošević se samo trenutno upustio svojim precima iz Lijeve Rijeke; takvu
grešku niko iz današnje garniture srpskih satrapa sebi neće dopustiti. “Veži
konja gde ti gazda kaže!”, poručio bi nam, recimo, slikar, da je želeo biti iskren,
a “Sila Boga ne moli!” nasmešio bi se student, da je smatrao da ima kome.
Jer, da su Turci ostali premoćni do današnjih dana, svi naši “demokrate”,
“liberali”, “borci za ljudska prava” bi se i dalje pozivali na islam, činovničku
aristokratiju, pljačkaško oporezivanje, i danak u krvi, a ne na jednakost,
slobodnu trgovinu, i ukidanje država, nacija i granica. Naime, i slikar i
student, i stambolićevci i brozovci, i razni, novonastali američki, britanski,
francuski, i nemački trabanti, Miloševiću su zamerali jedino na nedoličnoj
uzurpaciji Brozovih moći.
Poštovani Srbi iz Crne Gore. Tekst koji je napisao Milan, dobar je. Ali isti u analizi izostavlja jednu jako važnu stvar, a to je: Kada je država velika, ona je i jaka. Nema jake ekonomije bez velike države. Milo i njegovo cepanje jednog te istog naroda na dva dela, doveli su ništa drugo no osiromašenje i Srbije i Srpske Crne Gore. A ko smo mi nego Srbi? Biili u Šumadiji, na Kosovu, Vojvodini ili Crnoj Gori, mi smo jedno te isto. Kao takvi, u jednoj državi možemo ostvariti veliku ekonomsku i bezbednosnu moć. Ovako mali na Balkanu, primorani smo da se sažinjemo svima. Srbi iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske možemo i danas da stvorimo veoma jaku državu, jednu i da njome upravljamo poštujući sve nacionalne manjine. Ovako, sve tri banana – države, samo ćemo moći sedeti u klupi Jevropske Unije ali u zadnjim redovima i praviti sve tri države još više siromašnijim do potpunog nestanka našeg pravoslavnog bića. Tada, doćiće sve manjine i pokoriti nas te se nikada više nećemo moći izvući i ako se sastavimo. Mi moramo biti jedna država Srbija, radi ekonomskog, verskog, nacionalnog cilja i cilja opstanka.
„Svi mi znamo šta ćemo uraditi ako dobijemo milion evra na lutriji, ali samo najbolji znaju šta će uraditi ako milion ne dobiju.“
Ha, ha, pozdrav Milane!
To je to Milane!
Kad imenjak govori, „nebesa ćute“. Pozdrav od još jednog Čarapana:)
SVAKA CAST , SJAJNO .
Crnogorcima je, opet, najlakše: ako su iz koristi mogli da napuste srpstvo, još će lakše obrnuto, ako bude neke vajdice u srpstvu.
Gospodine Milenkovicu, Vi ste jedan tuzan cov(j)ek.
Krvavi cirkus još jedan mandat u vašoj državi.
Ne može se bolest izliječiti odjednom , to je proces.
Predugo traje od prvih ustaničkih dana nesvršenih studenata i ubačenih hrvatskih agenata 1941.
Mora se narod iskreno pokajati i vratiti svojoj duhovnosti.
Ne može FRIŽIDER biti glavni adut u izborima.
IDEALAN REZULTAT ZA BEZVLAŠĆE !
TAKO TREBA !
SVAKI NAROD IMA ONAKVU VLAST KAKVU ZASLUŽUJE !
Milane, odlican tekst kao i svalo tvoje pisanje. Kako smo danas u Srbiji bili odseceni od svakog kontakta sa bracom u C. G. voljom nasih i njihovih „rodoljuba“ dobro je cuti i procitati barem duboko u noc kada su se Milovci prebrojali.
Pozdrav sa Morave.
Odličan tekst gospodine Milenkoviću.
Iako se sa vecinom navoda slazem ,trenutno me brine sto Gojko ne otvara link,jer kada su ovi u pitanju sve je moguce.Nekada dok smo zivjeli po strim obicajima bili smo bliski ,gradili kuce i to mobom,u zemljotreusu ili bolje reci posle njega nije bilo moba nego obaveza da pomazemo jedni drugima,svi bez kuca a svi zajedno,sjetih se toga danas,a zaboravismo to. Danas ni na sahranama ne idemo,zovemo komunalno da nam mrtve odstrane iz kuce,jer postoji opravdana opsasnot od nezeljenih higijenskih posledica,eto dotle smo dosli,a o pokojnicima sve najljepse.Zato smo tu gdje smo danas,a Crnjaski to opisa u Seobama,jer Austrougari nedavahu da se Pravoslavni sahranjivaju po nasim obicajima,danas sami to radimo,tok vremena i svremeni covjek gnusa se svojih predaka,pa gleda da ih sto prije zaboravi i odstrani iz svoga doma,a bogami i pamcenja.
Moba vise nema,sem ove danasnje ,gdje braca po vjeri iz Srbije i Crne Gore ispomazu jedni drugima na izdisaju,tako Dikovic pomaze Stojanovicu a sjutra ce mozda birti prilike za jos vecu pomoc.
nego neka im ga,kad se smrt priblizre zlotvore uhavti panika ,a posledica je vidljiva.Njihovga bi i prodje,isto kao sto prodje ovozemaljski lazavi zivot ,pa koliko ga god posteno zivjeli,mora proci,njima ga je zalije,a i strah kod nevjerniak je veci,zato su ovakve posledice i panika.
Ne odbacu Bog narod koji unaprijed pozna,a nas je odavno poznao sa svim manama i ponekom vrlinom,zbog koji nas trpi i drzi,necemo jos nestanuti,jednostavno tako nam je dodijeljeno,po necijoj zasluzi,po nasoj sigurno nije !
Svaka čast, Milane Milenkoviću!