Dojče vele: Aleksandar Vučić i kult ličnosti

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung je svojim čitaocima objasnio političke prilike u Srbiji, pre svega razloge velikog uspeha i popularnosti potpredsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića.

„Kult ličnosti oko jakog čoveka Srbije“ – naslov je teksta objavljenog u dnevniku Noje cirher cajtung – „prevremeni izbori u Srbiji bi mogli da promene političku scenu u zemlji. Dok opozicione demokrate izgledaju kao da su u raspadanju, potpredsednik vlade Aleksandar Vučić se prezentira kao vizionarski vođa“. „Televizijske slike od prošlog vikenda su vrlo rečite. Nakon što je čitav niz opozicionih političara napustio demokratsku stranku, gledaoci su pratili kako Vučić na ledenoj hlasnoći i bez kape svojeručno oslobađa vozače iz zavejanih vozila. Dan kasnije, srpski bulevarski listovi bliski vladi su pisali kako Vučić oslobađa decu iz snega.“

DS: nedostatak političke ideje

„U takvu sliku se uklapaju i rezultati anketa o prevremenim izborima koji se održavaju 16. marta. Dok je 42 odsto birača za Vučićevu SNS, samo 11 odsto njih bi dalo glas Demokratskoj stranci. Ako bi tako bilo i na izborima, Srbija bi praktično ostala bez opozicije. Ali, za to i Demokrate snose veliku odgovornost. Njihova stranka je u godinama posle pada Miloševića postala ustanova koja je tesno sarađivala sa tržišnim monopolistima i državnim firmama, stvorivši tako klijentelu zahvaljujući kojoj je pobeđivala na izborima. Kontrolisala je najveći deo medija, a na čelu joj je stajao izrazito proevropski orijentisani Boris Tadić.“

„Ali, sa ekonomskom i finansijskom krizom, sistem je posle 2008. počeo da slabi, da bi se 2012. kompletno urušio: Demokratska stranka je tada izgubila na izborima i od tog poraza se još niej oporavila. Kada je ostala bez svojih ekonomskih i medijskih resursa, postalo je jasno da joj nedostaje i najvažniji preduslov uspeha: politička ideja. U besadržajnim borbama, predsednik stranke Dragan Đilas je uspeo da se odupre Borisu Tadiću koji je napustio stranku i na izbore želi da izađe sa sopstvenom listom. No, tako je samo oslabio DS, pri čemu sam nema ozbiljnih šansi na uspeh.“

Uticaj na medije

„Pobednik je – kao što je to slučaj već mesecima – Aleksandar Vučić. On će najveorvatnije biti sledeći šef vlade. Za svoju enormnu popularnost ima da zahvali očajnoj ekonomskoj situaciji mnogih građana i svojoj harizmi – koju su u velikoj meri izgradili mediji – zbog čega on sada izgleda kao jedini mogući spasilac. Ne samo zato što spasava decu iz smetova, već i zato što je u velikoj milosti Evropske unije i njenih prestonica dok svojoj zemlji obećava evropsku perspektivu.“

Švajcarski dnevnik piše da je Vučić uspeo da dokaže zapadnim političarima da se dosledno bori protiv korupcije, jer su mnogim njegovim rečima usledila i dela. No, za svoj veliki uticaj ima da zahvali pre svega medijima koje koristi kao što je to ranije činio Boris Tadić. A to je moguće zato što je srpski medijski sistem „Vrlo otvoren za uticaje države“. Noje cirher cajtung objašnjava da se javni medijski servis finansira direktno iz državnog budžeta i da zato može da se nazove državnom radio-televizijom. List citira i jednu beogradsku teoretičarku medija koja kaže da je u Srbiji sve prisutnija „meka cenzura“ – a ona je sužavanje slobode medija.