Док чекамо Нову

Пише: Емило Лабудовић

За који сат наступиће православно, српско, Ново љето Господње, 2024. и окренуће се нова страница календара. Још једном ће, као што је то говорио виспрени Душко Радовић, на једном крају бити само још један нови почетак, уз наду да ће ова година „имати више среће са нама него претходна“!!!

Мада је још рано, био би ред, грађански и српски, да честитам и наздравим Новом, српском љету, али не бих да уграбим ред Јакову и Мицкеју, Алекси и дружини му, који, сигуран сам као у њен долазак, неће пропустити прилику да православној Црној Гори, а има је више од три четвртине, честита православни празник. Јер, не видим разлога да то пропусте, тим прије што тиме не би увриједили никога. Наравно, под условом да се са тим сложи и госпођа Џуди.

Умјесто пригодне честитке желим да се, прије свега, извиним свима који ће опет дићи глас против и самог помена чињенице да у проевропској, пронатовској, грађанској и кознакојој све не Црној Гори, живе тамо неки Срби који не одустају и не одричу се своје вере, традиције и моралног кода. Срби који држе до браће, гдје год да су, Срби који се не одричу духовног и културног наслеђа, Срби којиима је Косово ближе од Брисела, Београд од Приштине а Москва од Вашингтона.

У име тих Срба, а има нас пуна Црна Гора, дубоко извињење онима који би да нас нема. Или, ако нас већ има, да нијесмо који јесмо. Да до задњег личимо на Алексу. Извињење, најискреније, перјаницама НВО, нарочито Теи, Инес, Далиборки, комплетној редакцији Вијести, у електронској и штампаној верзији, Побједи такође… и свима, а и њих има, који ће у поноћ ставити вату у уши да не чују славље. А онда, чим зора сване, из свег свог страним парама плаћеног наоружања, по Србима и њиховом назадном, неевропском и проруском слављу.

У то име, браћо разбраћена, извините и нека и вама Ново љето којег сте се одрекли, донесе сваку срећу, здравље и радост! Амин!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: