Dok loviš sreću i dok je goniš ti nisi još za sreću zreo: Herman Hese – Sreća

Na današnji dan, 9. avgusta 1962, umro je njemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. vijeka, autor izuzetne misaonosti koji je stvarao u maniru duhovnog aristokrate.

Napisao je dosta pjesama, od kojih su neke antologijske vrijednosti, a osnovna tema proze je nesklad između kontemplacije i čulnosti. Opredjeljenje za autentičnu ličnost, za radikalan bunt protiv normi i konvencija moderne tehnokratske civilizacije učinilo ga je šezdesetih godina 20. vijeka idolom omladine na Zapadu. Djela: romani „Peter Kamencind“, „Pod točkom“, „Gertruda“, „Roshalda“, „Demijan“, „Sidarta“, „Stepski vuk“, „Igra staklenih perli“, „Narcis“, „Zlatousti“.

Dok loviš sreću i dok je goniš

ti nisi još za sreću zreo,

makar sve najdraže palo ti u deo.

Dok za gubitkom suze roniš,

dok te bez tanka cilj privlači,

nisi još svestan toga šta mir znači.

Tek kad se svake želje kloniš,

kad ni cilj više ni žudnju ne poznaješ

i sreći razna imena daješ,

tada ti plima svega što se zbiva

ne dira više srce, i duša ti počiva.

• Preveo Branimir Živojinović

(Iz knjige Herman Hese Pesme, Beograd, 2007)