(ДОКУМЕНТИ) ЕКСКЛУЗИВНО: Успон и пад Антонија Абрамовића

Иако га сматрају „перјаником“ и „узданицом“ такозване НВО ЦПЦ, овај текст ће са оригиналним документима, показати да је Антоније Абрамовић на почетку, био узоран монах Српске православне цркве, те награђен чиновима синђела, игумана од патријарха српских, до тешког суноврата који је доживио кад је у Америци се лажно представљао након чега је искључен из Свете цркве. Такође, објављујемо писмо Теодосија, митрополита Вашингтона, цијеле Америке и Канаде, упућено васељенском патријарху Вартоломеју у којем га обавјештава да  не признаје неканонско и нерегуларно проглашење „фактички неважеће ЦПЦ на територији Српске православне цркве“.

Како даље пише у писму, из документа из књиге, „Из вјечног мира жива ријеч“ аутора Бранислава Бања Калуђеровића која је издата на Цетињу ове 2023. године, са жаљењем га обавјештава, да је у том нерегуларном чину учествовао и како наводи Теодосије, један остарјели, заведени и збуњени човјек Антоније Абрамовић који је себи дозволио да буде проглашен за поглавара ове неканонске ЦПЦ, и подсјећа га да је донедавно служио у Катедрали Св. Петра и Павла у Квебеку у Аустралији.

Но кренимо редом.

Као што смо раније објавили, Абрамовић је монашку школу завршио у Високим Дечанима на Косову и Метохији.

У свједочанству стоји да је Абрамовић,  учио српски језик и имао оцјену (добар 3), бољи је према документу објављеном у овој књизи био из предмета историја општа и српског народа из којег је имао (врлодобар 4).

Како пише у скоро свим документима, због заслуга у Српској православној цркви, он добија чинове синђела и игумана, а потом, како пише на лични захтјев, 10. јула 1959, из Епархије београдско карловачке бива премјештен у Митрополију црногорско приморску, и бива му повјерена дивна служба игуман у манастиру Савина.

Ове декрете и чинове потписује патријарх српски Герман, и администратор, владика рашко призренски Владимир.

Такође, постоји и грамата од патријарха Германа, којом се „Антоније Абрамовић проглашава добротвором спомен храма Светог Саве на Врачару“.

У овом тексту се нећемо бавити под чијим утицајем, и како је Антоније Абрамовић одлучио да самовољно постане „поглавар“ непостојеће ЦПЦ, већ ћемо само објавити документа, након његовог одласка у православну цкрву Америке, гдје овдашњи владика пише писма патријарху српском Павлу, и патријарху васељенском Вартоломеју што смо помињали на почетку овог текста, о томе како је Абрамовић  потпуно искључен (афорисмос) из Цркве.

Погледајте ексклузивна документа:

на српском:

на енглеском:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: