Дошао је тренутак: Српска устаје против западних колонизатора

Закључци Народне скупштине Републике Српске само су логичан одговор на оно што раде тзв. високи представник и колективни Запад у БиХ. Њима се само тражи да се и Републици Српској, и Федерацији БиХ врати право на договор унутар БиХ, а не да странци намећу решења.

Начин на који раде такозвани високи представник и западни део међународне заједнице дерогирају политички систем БиХ на начин да, суштински, БиХ као држава не постоји, наводи Бојан Шолаја, директор Центра за међународне и безбедносне студије Бањалука.

„Зато Република Српска и позива на заштиту интегритета БиХ, да се јасно зна да је то БиХ са два ентитета који имају дефинисане надлежности, а не да имамо ситуацију да је политички систем окупиран од стране неких представника одређених западних земаља који су себи претпоставили некаква неоколонијална овлашћења“, објашњава он.

Према његовим речима, закључци Народне скупштине Републике Српске су легалан вид политичке борбе против онога што се Босни и Херцеговини намеће мимо међународног права. У њима нема ничега радикалног, у складу су са Дејтонским споразумом )на који се позивају у више наврата), Уставом БиХ и Уставом Републике Српске.

Српска не штити само себе, већ целу БиХ

Непосредан повод за ванредну седницу Народне скупштине Републике Српске била је одлука такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита да наметне измене Изборног закона БиХ.

Према Шолајиним речима, Шмитове одлуке донете су мимо свих процедура, па чак и оних које дефинишу надлежности такозваног високог представника.

„Он је тумач мировног споразума и надлежан је за спровођење његових цивилних аспеката. Али то не значи да има могућност да у улози законодавца регулише правне норме, да доноси законе или да интервенише у оквиру закона путем одређених измена“, наглашава наш саговорник.

Наметање измена изборног закона је ко зна која по реду интервенција такозваног високог представника. До сада није било интервенција у законе Републике Српске, али су се закони интервенцијама високих представника поништавали, додаје Шолаја.

Високи представник има одређених могућности да интервенише, али искључиво док се стране не усагласе. У БиХ постоји сагласност да је потребно усвојити нови изборни закон – политички фактори су о томе сложили, али нису нашли коначно решење, напомиње Шолаја.

„Овде је неко покушао да својом одлуком исфорсира коначно решење на начин на који се то њему свиђа, уводећи механизме за које сматра да су неопходни како би имао утицаја на изборни процес и имао одређену контролу. Јер, ствари које је такозвани високи представник претпоставио односе се искључиво на онај део који директно утиче на сам изборни процес на начин да се успостави контрола над процесом. Значи, веома је јасно да су у питању одређене скривене намере“, сматра Шолаја.

Воља за договор постоји, али је странци не поштују

Све указује на то да по питању Изборног закона постоји простор за договор политичких фактора три конститутивна народа.
„Закључци Народне скупштине Републике Српске су само нешто чиме се тражи да се врати оно што је уставом гарантовано и Републици Српској, и Федерацији БиХ, самим тим и кантонима и да се вратимо на оно што се зове почетна фаза, а то је договор унутар БиХ, не да нам се намећу решења“, категоричан је Шолаја.

А да је договор између политичких фактора у БиХ некада био могућ говоре споразуми који су у неким ранијим годинама постигнути о војсци, индиректним порезима или Високом судском и тужилачком савету.

„То говори да је дијалог некада био могућ. Али да би се дијалог даље наставио, треба да се вратимо на ниво да се два ентитета и политички представници унутар БиХ, у складу са свим уставним принципима, онако како је предвиђено у политичком систему БиХ договоре. Дакле, оно што треба да детерминише нашу будућност, треба да буде плод договора и закључци Народне скупштине управо треба да воде ка томе“, закључује Шолаја.

Подсећамо, Народна скупштина Републике Српске усвојила је закључке у којима се наводи да ће предузети све потребне мере како би заштитила права и слободе својих грађана и неутралисала последице противуставног деловања на територији Српске.

Народна скупштина одбацила је одлуку Кристијана Шмита о наметању измена Изборног закона БиХ затражила од, како се у закључцима наводи, стране колонијалне управе, да у року од седам дана поништи све његове одлуке. Уколико се то не деси, Скупштина тражи заседање Парламентарне скупштине БиХ (ПСБиХ) на којој ће Шмитове одлуке бити одбачене, да се органима БиХ забрани примена његових одлука, веб сајт канцеларије високог представника прогласи незаконитим, а Службеном гласнику БиХ бити забрањено да објављује његове одлуке.

Такође, политички представници српског народа затражили су да ПСБиХ усвоји Изборни закон БиХ, као и да се европски пут БиХ у ЕУ убрза. У закључцима се неколико пута потврђује територијални интегритет БиХ, као и приврженост Дејтонском споразуму.
Уколико се захтеви политичких представника Срба не буду поштовали, они ће изаћи из процеса одлучивања у заједничким институцијама БиХ, а такође ће раскинути све споразуме који су постигнути са ФБиХ, о војсци, индиректним порезима и ВСТС, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: