Došli sa Himalaja u Srbiju da prave kvake: Sve više kompanija tvrdi da su prinuđeni da angažuju strane državljane

Za posao u Srbiji više ne konkurišu samo naši nazaposleni sugrađani. Do njega pokušavaju da dođu i radnici iz dalekih, mahom siromašnijih, država od Srbije.

Ovih meseci su zato borovnice brali i Uzbekistanci, kvake u Aranđelovcu će uskoro praviti Pakistanci i Indusi, a kilometre državnih puteva odavno već grade Turci, Kinezi, Albanci, prenose Novosti.

Samo u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je izdato 5.000 radnih dozvola stranim državljanima. Sumnja se da daleko veći broj dolazi mimo evidencije i bez potrebnih odobrenja. Većina, kada se izuzme uzak krug menadžera, u Srbiju dolaze kako bi radili najjednostavnije poslove za najniže plate. Naši radnici, s druge strane, u još većem broju, odlaze u Evropu, gde mogu da zarade i pet puta veće pare.

Aranđelovačka firma „Stublina“ čeka prve radnike iz inostranstva. Za početak stiže njih 25, a u proceduri je još toliko.

– Sada ćemo angažovati 50 radnika, a uskoro ćemo verovatno imati potrebu da zaposlimo još toliko – kaže Radovan Milojević, osnivač kompanije. – Dolaze radnici iz Nepala i Indije. Morali smo da angažujemo agenciju da nam to obavi. Sa našeg biroa nismo uspeli nikoga da zaposlimo. Dođu na nekoliko dana, mi organizujemo obuku, a oni se pokupe i odu. Kao da su na evidenciji samo zbog beneficija.

Imamo ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage. Ti radnici su već dobili vize, vakcinisani su i čekamo proveru bezbednosnih službi. Mi tražimo radnike za teške poslove, pranje podova, čišćenje fabričkog kruga. Bavimo se i proizvodnjom i ugostiteljstvom. Dogovoreno je da sa strancima imamo 15 dana probnog perioda. Obezbeđeni su im stan i hrana. Mnoge firme iz okoline imaju sličan problem.

Na gradilištima, pa i onim za najvažnije državne projekte, godinama unazad su i stranci.

Prema rečima Saše Torlakovića, predsednika Sindikata radnika građevinarstva, najviše grade Turci, Indusi i Kinezi.

– Po mojim saznanjima, malo je uređeniji dolazak ljudi iz Kine, dok je veoma crno tržište među radnicima iz Turske i Indije – smatra Torlaković. – Na 600 zaposlenih, njih 150 ima potrebnu dokumentaciju, a 450 nema ni prijavu boravka, niti radnu dozvolu. Radnici iz Kine su neobučeni, obavljaju čisto fizički teške poslove, takvi su se nekad zvali „kubikaši“. Nestručni radnici. Među Turcima ima dobrih tesara. Ima dosta Albanaca, među kojima su solidni armirači. Ovi radnici su snizili značajno cene rada. Indusi primaju po 300 evra, a kod kuće može da zaradi od 50 do 100 dolara. Odavde još uspe da pošalje porodici. A naši radnici idu za većom zaradom u inostranstvo. Prosečna plata je 54.000 dinara. U Nemačkoj može da se zaradi četiri i pet puta više. Na taj način nema oporavka domaće operative.

Od agencija, preko kojih se strani radnici angažuju, nismo uspeli da čujemo detalje. Nezvanično, ponuda je velika, ali nisu još svi poslodavci spremni i da ih angažuju. Ne nude se samo „fizikalci“. Moguće je doći i do obrazovanih ljudi, pre svega inženjera.

Evidencija sezonskih radnika u poljoprivredi otkriva i sa kojih sve meridijana su u Srbiju došli da zarade berući maline, kupine, borovnice, orući, kopajući…

Od početka 2019. godine, od kada se primenjuje prijava sezonaca, na srpskim oranicama je radio 81 radnik iz Uzbekistana, njih 39 iz Kazahstana, 23 Ukrajinca. Da je bilo angažovanih i mimo evidencije otkriva veoma mali broj prijavljenih radnika iz susedstva – svega dva Makedonca i jedan Crnogorac. Dnevnicu su na našim njivama zaradili i jedan Kirgistanac, ali i – Amerikanac i Rus.