Dosta više s tim kako smo mali, kako se ni za šta ne pitamo i kako nam valja ćutati!
1 min read
Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Dosta više s tim kako smo mali, kako se ni za šta ne pitamo i kako nam valja ćutati ko pizde dok se veliki svađaju, i dok sve ne prođe…
Dosta, aman!
Ništa neće proći osim života, a i to je sramota zvati životom ako mine u potaji, ako ga živimo ko da smo ga ukrali pa ga trošimo krišom i sa strahom!
Mali smo jer zavisimo od milosti evropskih „vrednosti“ kojima nas ubeđuju kako je bolje lavu u kavezu no vuku u planini?!
Kako je to put koji nema alternativu ako nas tim putem sprovode, vezane, dvoje do dvoje, pognutih glava, bez glas, bez prava da pitamo: „Kuda?“
Takvih „vrednosti“ su pune jame, vrtače, reke, jendeci, krečane…srpskih kostiju.
I to se nekada zvao „put koji nema alternativu“!
No, mali smo i valja nam ćutati, jel da?!
Evropa nas voli i željno iščekuje koliko i pijana fukara kurvu, što misli da za novce koliko je dao može da joj čini šta hoće i koliko hoće…
E, pa Srbija nije kurva! Nikada bila, niti će biti, bedna belosvetska fukaro!
Znate vi to odlično, no svojski se trudite da mi zaboravimo i poverujemo kako smo zaista mali…
Nas malo ima, no to nas ne čini malima, naprotiv!
Putevima koji zaista nisu imali alternativu naši su prađedovi jurišali…
Ko obuven; ko bos; svi do jednog gladni; ko bez glave pa mu je brat ponese; ko bez nogu pa ga metnu na pleća i jurišaju za oboje; ko bez puške pa sačeka da prvi do njega pogine, celiva ga u čelo i uzme pušku, pa sve tako redom: jedna puška- stotinu glava…
Stotinu se udovica za jednu pušku „udala“…
Mali smo, jel da?!
Malo nas je za sve Dečane, Studenice, Sopoćane, Mileševe, Deviče, Arhagele, Budisavce, Zočišta, Stupove, Žiče, Gračanice…zaista jeste, no mali nismo!
Gde ni jednog Srbina nema da stane na Liturgiju tu čitavo srpstvo stoji jevanđeljski. Sve umrlo i još nerođeno, eto tu je, jer nije kamen večan- no narod!
Nisu Dečani kamen na kamenu već Srbin na Srbinu…
Mali smo, jel?
Jesi li kad bila na kosidbi u ove krajeve, Evropo?!
Zašto se kosbaša prekrsti pre nego kosom krene…
Da čuješ kako jauknu livade i padnu mirisni otkosi…
Ne rađa Srbinu, no vaskrsava.
U nas je i žito i naviljak sena- spomenik…
Onima postradalim da vas bude mnogo a da mi budemo veliki, shvataš li, Evropo?!
Znaš li kolika je Srbinova pesma i suza?!
U zavet nam ostaju, isplačemo i ispevamo vekove, za sve one koji nisu stigli, nisu mogli, nisu imali kad- živeći i stradajući za tebe!
Ti u nebo gledaš da ga vidiš- Srbin gleda nebom da dogleda…
Veliki ste, belosvestki mizernici, jer se razbrojavate koliko vas ima, a mi jer nas je lako prebrojati, ali nemoguće pobrojati…
Sve to ti odlično znaš, bedni zapadni nakupcu sloboda, zato bi nas u kavez ko „srećnoga“ lava, još samo da se mi trgnemo i shvatimo da se rešetke nisu međa, no je taraba…
Malo nas je, ali taman za vrhove, ne mogu gore mnogi!
Mnogo vas je, taman za podnožja da ne možete put vrhova…
Još samo da shvatimo – put koji nema alternativu đedovi su pregazili…
Malo nas je, baš zbog toga nismo mali – lako nas je prebrojati ali nemoguće pobrojati…
Predobra svaka reč, istina sve, svaka čast.
… Stoput pohvalio mu tekstove!
Nisam očekivao od njega eutanaziju svake smislenosti u našem poznatom nebesanju, onom fantamazgoričnom simulakrumu kurčenja u prazno! Uglavnom u prazno, jer …
Mali se ne pitaju! Za ništa … I nikad.
Što je, u stvari, savršeno logično, bez svake je svrhe razjašnjava da je voda mokra! Ipak …
Ne mora tako da bude uvijek i svagda, istina je.
Kad mali, e to mu je ključni mu uslov, ono kad mu prekurči, pa onda NE PITA ZA CIJENU! Pa onda … Onda poćera velikog nekog u tri lijepe! … Spreman DA PLATI!
Kao onda naše pređe s kamena u desetine pa i više istorijskih situacija, mnogo im se puta i posrećilo, nije rečeno da i to ne može da se dogodi! Rijetko, ama čak i to može!
… Kao i onda Srbija 914.,recimo !
A sve je u čovjeku prostoj jednoj računici đe računa nema, pitanje je: MOŽE LI SATISFAKCIJA DA TI U ŽELJENOJ MJERI KOMPENZUJE CIJENU KOJU SI PLATIO?
Zavisi od mnogo čega … Rijetko se to dogodi, uglavnom!
Inače, sve je nekom višom silom baš tako udešeno, da mali sluša velikog, da ne može, skoro ništa ne može svojom voljom! Uostalom, kao i u životu čovjeka, svakog.
Ali ako bi ste mene pitali što bi ja rađe činio, evo i odgovora: UVIJEK, BEZ IZNIMKE VELIKOM … MORE ĆERAJ SE U TRI LIJEPE …!
Lako je mene. Mene ne treba neka posebna SATISFAKCIJA, u svojoj glavi je ja već imam, jer … Slađe je mene, no ljeba sa jedem! Spreman, uvijek spreman, unaprijed spreman da platim cijenu! Svaku … Samo se jednom živi! To mi kredo!
… More ćeraj se u tri lijepe! Bez razmišljanja ….
Ali tako, ali nikako!
On je jedna izuzetna osoba, jedan čovjek ipo. Ali Srbija je potonula i ona je duboko u kandžama duboke države…
Po ko zna koji put, napisaću isto. Piše čovek slobodnog a čistog srca, pune duše, ogoljuje istinu, svojim perom i znanjem koje se kroz njega sliva kao bistar potok koji će nadam se razbistriti mutne vode ovog sadašnjeg našeg života.
SVAKI VAS TEKST JE PRAZNIK ZA DUSU ! VASE RIJECI PROGOVARAJU IZ NAS ! SVAKA VAM CAST !