Dostojan čovek i učenik patrijarha Pavla

Piše: Predrag Savić

Gostujući na u jutarnjem  programu TV Hepi i na TV Vestima, povodom ustoličenja vladike Metodija, izrekao sam podsvesno konstataciju da je ovaj sada već budimljansko-nikšićki arhijerej obdaren blagodaću ispunjenim darovima Duha Svetog još u vreme dok kao mlad monah boravio dve godine na VMA uz patriajrha Pavla.

I sam izbor Metodija za episkopa promatram kao deo čuda za koje isključivo zaslužan patrijarh Pavle. Vladika Metodije je duhovno stasavao uz patrijarha, koji će sasvim sigurno jednog dana biti kanonizovan. Deo Božije blagodati koju je posedovao blaženopočivši patrijarh kao daje sišao na tada mlađanog kelejnika. Sve to je garancija koja ohrabruje i koja pokazuje da su na velikom dobitiku biti i Srpska crkva, i trenutno jedna od najsiromašnijih eparhija pod okriljem SPC i njeno sveštenstvo, monaštvo i verujući narod.

Treba znati da je pre majskog Svetog arhijerjskog sabora vladika Metodije bio sportskim rečnikom totalni autsajder. A onda se dogodilo  čudo i ispred već favorizovanih kandidata za vladiku budimljansko –nikšićkog izabran je ona koji se podvizao uz patrijarha  Pavla, pa onda i mitropolita Amfilohija.

Kao novinar koji dugo pratio Srpsku Patrijaršiju i patriajrha, i kao advoakt i pisac često zamišljao sliku idealnog arhijereja!  Mislio sam da posle patrijarha Pavla, neće se pojavati niko njemu sličan.

Za vladiku Metodija svi će vam reći da je duša od čoveka. A on je svoju dušu iskreno darovao Tvorcu!  U pitanju je pravi monah, koji svoju ljubav prema Bogu i narodu nesebično svakim svoji potezom emituje. Kraj njega se čovek oseća nekako drugačije, ispunjenije,  dostojanstvenije i hrabrije! U njegovom životnom delanju upadljivo  je da se drži monaških zaveta i tradicije. Ipak on nije neko ko negira dostignuća modernog života i čovečanstva. On je i kao  i patrijarh Porfirije savršen spoj tradicije i modernog.

Kada mi mirjani promatramo vladičansku vlast, mnoge stvari pogrešno rezonujemo. Mnogi se tako pitaju akako će tako blag, gotov lekovit lik izaći na kraj sa nimalo naivnim sveštenstvom ili svim onima koji bi da zaobiđu hrišćanske vrline i Božje zapovesti?

Njegova smirenost, urođeno dostojanstvo, bez imalo gordosti i samoljublja, uz  nemalo  duhovno iskustvo i izuzetno obrazovanje i dobru informisanost, dovoljna su garancija da će na tronu eparhije, koju još 1219. godine osnovao Sveti Sava biti dostojan arhijerej.

To je pravi čovek i na pravom mestu, da se ne postidimo pred  Nemanjićima, čiji su Đurđevi stupovi zadužbina. U vreme kada je župan  Stefan Prvoslav, sin velikog župana Tihomira, a sinovac Nemanjin gradio Đureve stupove budimljanska župa je bila jedna od najrazvijenih oblasti srednjevekovne Srbije i Balkana. Budimljanska eparhija danas obuhvata danas deset najsiromašnijih crnogorskih opština. Ona jeste materijalno siromašna, ali je duhovno, posle šest decenija rušenja hramova, progona monaštva i sveštenstva, opet vidno uznapredsovala. Dokazao je to litijski pokret i činjenica da je za dvadesetak godina dok je bio na tronu vladika Joanike obnovio 60 svetinja.

Budimljansko-nikšićka eparhija dobila je  arhijerja po ljudskoj i Božijoj meri, koji će znati da širi hrišćansku ljubav i iskoreni nacionalnu i svaku drugu neslogu i doprinese  duhovnom, ekonomskom i svakom drugom boljitku naroda, SPC i države! Fotografije fotoreportera Zorana Jovanovića Mačka sa ustoličenja vladike Metodija, koje eksluzivno objavljujemo, dokazuju da je  „svečani početak“  bio više nego dostojanstven i uspešan!  I zaista obećavajući o ohrabrujući.  Ne  zaboravimo sve ovo je deo čuda Božjeg za koje je  ponajviše zaslužan patrijarh Pavle,  koji će kroz delanje svog učenika pobrinuti i za dobrobit Budimljansko- nikšićke eparhije!