Dozovimo se

Piše: Jovana Cakić

Ceo Balkan je okupiran. Okupirani smo na sve načine. Samo, mediji nam ne dozvoljavaju da to vidimo, imaju malo bolje planove. Okupirali su nas cenom hleba, goriva, ulja. Cenom života. Život je preskup da bi se živeo. Životarimo ga pokušavajući da zaradimo i isti nam prolazi bez da smo u tome, pošteno, uspeli. Zavadi pa vladaj, oduvek je bila njihova mantra.

Komentari na društvenim mrežama govore o okupaciji Crne Gore. Srbi okupirali Crnu Goru. A dok su Srbi čuvali, branili, plaćali obnovu te iste Crne Gore, tada nije bila okupacija, je l!?

Da li se sećate, Crnogorci, da nas je sve zajedno pre dvadesetak godina NATO okupirao? Vi ste sada članica te organizacije. Mi se i dalje, kako tako borimo da ne izdamo pretke. Vaši se u grobu okreću. Kao da pretke možemo da podelimo. Jedan tebi, jedan meni, a i oni zajednički…. Pa su vam Srbi okupatori. Ginula su i naša i vaša deca. Bili smo isto narod. Isto se borili, isto plakali, isto se smejali, isti jezik govorili. Ako ne u dalju istoriju, a vi se setite bar Peđe Leovca. Sramota je zaboraviti. Sramota je što i sramote više nema. Sramota je.

Sećam se kada se govorilo o referendumu. Bolelo me je to da brat od brata hoće da se odvoji. Pokušavala sam da razumem. Bratu treba malo prostora. Neka ga…. Kada se dogodio, plakala sam. Ne zbog zemlje, ne zbog imovine, plakala sam zbog ljudi. Mnogo ih je žalilo zbog toga. Jer je to odvajanje teritorija, od strane lošeg glumca i snalažljivog vođe, predsednika koji je malo nosio srpsko ruho, a onda ga zamenio montenegrijskim kada je za to nastala prilika, malo bio vernik, malo nevernik, menjao lica kako koju masku vetar oduva, dovelo do ovoga sada. Da nam braća kažu da smo okupatori. Da naš jezik postane nepoželjan. Pa kojim jezikom do skora vi govoriste?

Ipak, nisam odustala od odlazaka u Crnu Goru. Smatram je podjednako svojom kao i Srbiju. Dom je tamo gde se osećaš dobro. Do pre koju godinu i Crnu Goru sam smatrala svojom otadžbinom. A onda je došlo do podela. Na ove i one, po veri, po nacionalnosti, po zastavi, kapi, grbu, himni, a sve to isto, od predaka ostalo u amanet da čuvamo. Svi zajedno. I Srbi i Crnogorci. Jesmo li sačuvali? Nismo. Ni vi – ni mi. Šta bi vam kralj Nikola na ovo rekao?

Niko ne traži Crnu Goru u sklopu Srbije, nema ni pomena. Niko vas ne tlači, niko vas ne maltretira. Dobrodošli ste više vi ovde, nego mi tamo. A mi i dalje bijemo tuđe ratove.

Osvestimo se ljudi. Uvek su nas političari zarad svoje lične koristi gurali u nepovrat. Ne prodajmo veru za večeru. Naša je duša ista, pravoslavna. Budimo jedni drugima ispomoć u nevolji, muzika na veselju, drug u životnoj borbi u ovim teškim vremenima. Mnogo je ratova bilo na ovom našem krvavom Balkanu. Zemlja je krvlju natopljena, preliva. Ne može se napiti. Nije žedna, ne zalivajmo je bespotrebno. Pevajmo junačke pesme naših predaka, ponosno stojmo pred spomenicima dedova, deci o ljubavi bratskoj propovedajmo, ostanimo odvojeni granicom, a ne krvlju. Samo jedni na druge ne kidišimo i nedajmo.