Dr Danica Grujičić za IN4S: Crna Gora ćuti o posledicama NATO bombardovanja

Načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić u razgovoru za portal IN4S rekla je da je nakon bombardovanja Srbije 1999. godine drastično povećan broj oboljelih, prije svega djece, od malignih bolesti.

Takođe, rekla je da se u Crnoj Gori ne potencira ova tema, iako je naša država pogođena NATO bombama, te da je to stvar politike, odnosno „odluke političara da uvedu Crnu Goru u NATO“.

Često u svojim javnim nastupima i medijima ističete da je NATO prilikom bombardovanja Srbije 1999. godine počinio ekocid, te da je dvostruko povećan broj djece oboljele od malignih bolesti. O kojim brojkama je riječ?

– To je jedan od ključnih podataka, jer upravo uzrok u oboljenju dece ne možemo da tražimo u pušenju, starosti, lošoj ishrani i sl. Dakle, deca su izuzeta iz svih poznatih faktora rizika za oboljenje. Poslednji zvaničan podatak Batuta koji sam dobila 314 dece godišnje, negde sam videla i cifru od 360, dok je prosek u Evropi 165 dece. Takođe zvaničan podatak Batuta je da je učešće obolele deca od ukupnog broja obolelih 0,4 odsto u Evropi dok je u Srbiji 0,7 odsto. Maligni tumori kod dece najviše se javljaju kod dece do 5 godine i kod adolescenata od 15 do 19 godina. Tokom 2007. godine u Srbiji je od malignih tumora obolela 221 osoba oba pola uzrasta od 0 do 16. godina, 2008. godine 216. osoba, 2009. godine 238 osoba, 2010. godine 232 osobe, 2011. – 267, a 2012. – 282. S obzirom da su ovo ukupne cifre, treba uračanati da je dece u Srbiji sve manje, tako da je ovaj skok za nekoliko godina ogroman. Dakle sve podatke koje navodim dobijeni su zvanično od Batuta i oni su lako proverljivi za sve one koji ih negiraju i zarad ko zna čijeg interesa žele da ih prećute.

Na Srbiju je 1999. godine bačeno oko 15 tona uranijuma. Koliko je ta količina uticala na oboljenja starijih stanovnika Srbije?

– Neozbiljno bi bilo sa moje strane da govorim bez ikakvog istraživanja koliko je osiromašeni uranijum uticao na oboljenja. Da je štetan to je činjenica, da postoji drastičan skok obolelih i to je činjenica. Nauka mora da dokaže vezu pogotovo u krajevima u kojima je bacan.

Osiromašeni uranijum je ušao u podzemne vode obzirom da nije očišćen na području Kosova i Metohije, zatim u lanac ishrane. Pored toga uranijumska prašina je mogla da odleti stotinama kilometara daleko. Zvanično je zabeležena pojačana radijacija u delovima Trakije za vreme bombardovanja. Zato je bitno da nauka uradi svoj deo posla, pa makar i sada posle 20 godina i da ne postoji politička manipulicija oko ove teme već da matematika dokaže svoje. To pokazuje ozbiljnost jednog društva.

Da li je u Srbiji i zemljama regiona dovoljno sazrela svijest da o ovom problemu može konačno slobodno da se govori, te da se ovaj problem „ne krije više ispod tepiha“, ili, pak, još postoji cenzura?

– Iskreno, ja nisam imala nikakvih ozbiljnijih problema od kada govorim o ovoj temi. Istina da je bilo preporuka da mi to ne treba i sl. Ali, ozbiljnijih pretnji ili posledica nije bilo. Istina je da poslednjih dve godina svi mediji u Srbiji su bili otvoreni za ovu temu, i to bez ikakve cenzure. Zašto je bilo potrebno 18 godina i zašto ranije nije smelo da se priča o tome to već nije pitanje za mene.

Čini li Vam da se u Crnoj Gori vrlo malo govori o ovoj temi, iako je i ona bila pogođena NATO bombama?

– Da, apsolutno, ta tema u Crnoj Gori je skroz marginalizovana i gotovo da niko o tome ne govori, pogotovo ne struka. Mislim da je to već stvar politike i odluke političara da uvedu Crnu Goru u NATO. Ali, kada je ova tema u pitanju mora da se razdvoji politika od nečega što se zove briga o zdravlju naroda. Narod mora biti na prvom mestu i ne treba da postoji nikakva politička odluka ili interes koji će taj prioritet promeniti. Pozivam sve kolege da progovore o ovome. Mi ćemo se truditi da u okviru ispitivanja na području Srbije i Republike Srpske uključimo i Crnu Goru koliko nam to bude bilo dozvoljeno.

Nadriljekari monstruozno koriste slabosti oboljelih

– Kao načelnica Centra za neuroonkologiju KCS, podigli ste glas protiv samozvanog doktora Miroljuba Petrovića, nakon što su neki mediji objavili seriju tekstova o njegovom šarlatnastvu i smrtnim slučjevima ljudi koji su vjerujuću u njegove metode liječenja i savjete da ne idu kod ljekara i na operacije, preminuli. Sem njega brojni su slučajevi nadriljekarstva kako u Srbiji, tako u Crnoj Gori. Kako se suprostaviti tom problemu?

– Samo strukom. To je ono što učim svoje studente. Ne nasedajte na medijske priče, na napade i sl., držite se samo struke i nauke i niko vam ništa ne može. Problem sa dotičnim Petrovićem nije nažalost izolovan, susretala sam se u karijeri sa mnogo primera nadrilekarstva, i pokušajem bolesnih ljudi da se leče raznim besmislenim metodama (od gladovanja, zmijskog otrova, raznih trava, krečanom vodom…). Nažalost, neki slučajevi su se završili smrtnim ishodom.
Sa jedne strane narušeno je poverenje u lekare jer se zdravstvo sistematski uništava decenijama. Onda ljudi pogotovo u zabačenim sredinama veruju raznim glupostima koje vide na tv ili pročitaju na internetu. Zato država mora da zaštiti bolesnog čoveka, jer je njemu usled želje da se izleči moć racionalnog rasuđivanja smanjena i to je razumljivo. I onda se pojavljuju razni prevaranti koji monstruozno koriste slabosti tih ljudi. Takođe velika odgovornst je i medija koliko je meni poznati tog Petrovića i još neke su promovisali neki mediji, kada se sve ovo izdešavalo niko ih ne poziva na odgovornost. Postoje stvari sa kojima nema šale, jer ishod može da bude fatalan. Nadam se da će država biti rigorozna u kažnjavanju svih prevaranata koji trguju ljudskom nesrećom.