Dr Dragan Petrović: Novi zaplet u Podgorici

Već sada se može zaključiti da protesti opozicije u Crnoj Gori, zapravo koalicije Demokratskog fronta, koji indirektno podržava i Socijalistička narodna partija Srđana Milića, kao i niz drugih organizacija i pokreta, započeti još 25. septembra u Podgorici predstavljaju pun uspeh demonstranata posmatrano sa više aspekata.

Izrazita je hrabrost organizatora protesta da se oni započnu upravo u ovo vreme, koje je zbog razvoja situacije sudbonosno možda za budućnost Crne Gore i posebno položaja njenog srpskog identiteta, koji je kao nikada do sada, ugrožen u čitavoj do sadašnjoj istoriji ovih prostora. Dve velike opasnosti su se u tom pravcu nadvile gotovo paralelno: pokušaj uvlačenja Crne Gore u NATO bez referenduma, paralelno sa pokušajem oduzimanja moći SPC na ovim prostorima, odnosno Mitropolije Crnogorsko-primorske, što je pokrenuto nacrtom novog zakona o verskim zajednicama. Ukoliko bi se realizovao samo jedan od ova dva zamišljena cilja, a posebno ako bi se to ostvarilo u oba slučaja, Crna Gora bi se za duži period otrgla od bitnih obeležja svog milenijumskog srpskog identiteta, odnosno u slučaju ulaska u Alijansu, faktički usmerila u pravcu potpune dominacije SAD i NATO struktura. Zamišljeni procesi su izrazito nedemokratski i u suprotnosti sa većinskom voljom stanovništva i nailaze na svakodnevne i oštre proteste i suprotstavljanja, međutim upravo su protesti Demokratskog fronta počevši od 25 septembra na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog ispred zgrada Vlade i Parlamenta uobličili ova nezadovoljstva.

Protesti su održani dvadeset dana za redom, i izazvali su u kontinuitetu posećenost od po nekoliko hiljada ljudi, s time da su organizatori postavili više stotina šatora i odlučnost u istrajavanju protesta do usvajanja zahteva ka vanrednim i pravednim demokratskim izborima, gde bi se u njihovom sprovođenju usvojilo niz neophodnih kontrolnih i drugih mera i parametara neophodnih za iole fer i poštene izbore, što do sada nije bio slučaj. Nakon dvadesetog dana protesta, došao je možda presudan momenat, a to je 17 oktobar kada je policija nasilnim metodima rasturila proteste, i čitav dan imala niz sukoba sa pristalicama Demokratskog fronta i čitave opozicije u širem centru grada, gde je povređeno više lica, uključujući i poslanike i neke od lidera DF, pretučeni su od strane policije i novinari, uhapšeno više građana.

Što je veoma važno kada su uveče opozicioni poslanici krenuli sa narodom u mirne šetnje ka centru grada, bili su izloženi žestokim napadima policajaca, a više poslanika je povređeno između ostalog i podpredsednik Parlamenta Radulović i lider Pokreta za promjene Medojević. Zaoštravanje situacije je došlo neposredno nakon posete generalnog sekretara NATO Stoltenberga Crnoj Gori, gde se na Cetinju sreo sa Đukanovićem, i ukazao na potrebu povećavanja podrške crnogorskog stanovništva očekivanom pozivu za ulazak u Alijansu koji treba da usledi u decembru. Javnost u Crnoj Gori je negativno reagovala na policijsko nasilje u rasterivanju mirnih demonstracija opozicije, što se moglo videti iz brojnih saopštenja različitih organizacija i pokreta, čak i onih koji ne podržavaju politiku DF i opozicije. Izlazak opozicionih poslanika iz Skupštine ozbiljno dovodi u pitanje njen dalji legitimitet rada, posebno što su i poslanici SNP koji nisu direktni organizatori protesta to podržali, uključujući i dva nezavisna poslanika.

Protesti opozicije su dakle već dali nedvosmislene rezultate, jer su ozbiljno doveli u pitanje legitimitet čitave Đukanovićeve vlasti, ona se pokazala kao izrazito nasilna i nedemokratska. I pored izvesnih razlika koje imaju po pitanju crnogorskog identiteta pa i odnosa po pitanju NATO, svi učesnici protesta ne podržavaju težnje režima da uvuku zemlju u Alijansu van demokratski organizovanog referenduma, koji bi kako to iz opozicije traže, svakako bio odložen, kao i čitav proces na neodređeno vreme. Takođe i sporni predlog zakona o verskim zajednicama koji pogađa SPC ne bi bio, posebno ne u tako pogubnom modelu predložen.

Šta očekivati dalje. Čak i da se održi na vlasti ovaj režim je ozbiljno diskreditovan, a dalje potencijalno insistiranje NATO da se u decembru odobri Crnoj Gori pristup u Alijansu, i to čak bez referenduma je ozbiljno dovedeno u pitanje. Takođe i predlog zakona o verskim zajednicama u ovoj formi. Sam opstanak režima je i bez toga doveden u pitanje. Nezadovoljstvo i protesti opozicije će se svakako nastaviti, pa čak možda i rasplamsati. U sadašnjoj situaciji se povećava šansa da se i par srpskih stranaka koje nisu podržavale proteste, poput Narodne stranke i Srpske liste možda sada priključe protestu, ili makar umanje svoju distancu prema njima. Takođe i jedina opoziciona stranka koja nije napustila Parlament Pozitivna Crna Gora, može se obeshrabriti da zadrži takvo držanje, a moguće je i potencijalno nepoverenje među dve članice vladajuće koalicije, pa čak i da se predstavnici manjina postepeno distanciraju od režima. Sve to su neposredni dobici opozicije koje je ona već ostvarila u dosadašnje tri sedmice protesta, uključujući i ovaj 17 oktobar, kada je bilo i više povređenih učesnika demonstracija. Potencijalni kapital opozicija može povećati sledećih dana, jer je odlučna da izvrši dodatan pritisak, na već diskredidovani Đukanovićev režim, koji sa druge strane u pokušaju da nedemokratskim putem uvede zemlju u NATO, ima makar delimičnu prećutnu podršku SAD i NATO.

Međutim, ni NATO alijansa ne bi bila zadovoljna, da pored gorkih pilula koje bi trebalo da proguta u slučaju prijema Crne Gore u alijansu, van referenduma i bez očigledno većinske podrške stanovništva, sada pored višenedeljnih protesta parlamentarne opozicije i bojkota rada Parlamenta, dobija i šire sukobe sa više povređenih i jedan ogoljeni diktatorski, represivni i nedemokratski režim koji sve to realizuje, uz podršku Vašingtona i Brisela. To svakako ne bi bila afirmativna kategorija za NATO koji posle pet godina pauze pokušava da se proširi uvlačenjem Crne Gore u svoje članstvo. Ako dara bude viša od mere, onda bi i NATO mogao odustati od tog svoga nauma, makar do daljeg, dakle prihvatanjem da jedino referendum u demokratskom ambijentu može biti parametar za potencijalno članstvo u alijansi i da se zbog nedemokratičnosti postupka pokušaja uvlačenja na mala vrata Crne Gore u alijansku na neki način već lije krv povređenih u protestima opozicije crnogorskom prestonicom. Tako za sada NATO umesto lakog poentiranja uvlačenjenjem jedne male zemlje u svoje članstvo nakon pet godina neširenja, zapravo dobija pravo opterećenje i moru koja se nije očekivala.