Драган Петровић: Ако би Кијев напао Доњецк, био би нокаутиран

НАТО користи Украјину као провокатора, а званични Кијев неће напасти јер је Русија хиљаду пута војно јача. Исто тако, нема говора да ће Русија и САД ући у сукоб јер сви знају ко је јачи.

Каже то за “Глас Српске” научни савјетник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Драган Петровић гдје се, у оквиру проучавања међународних односа, посебно бави Русијом и постсовјетским простором, те Француском. Петровић је и гостујући професор на руском Универзитету у Нижњем Новгороду, а по позиву је предавао и на московском универзитету, те био ангажован у настави на основним, специјалистичким и мастер студијама на више факултета у Београду.

Износећи став о актуелној политичкој ситуацији и затегнутим односима на релацији Русија – Украјина, те порукама које стижу из САД-а и предсједника Џо Бајдена, наглашава како је веома јасно да Америка губи своју моћ и да је у озбиљном економском суноврату.

– Мења се однос снага у свету и то у корист земаља континената као што су Кина, Русија, Индија, Бразил које имају велики број становника, огромну територију, природне ресурсе. Пропада неолиберални концепт. То највише погађа Америку, јер је то било њено оруђе – казао је Петровић.

Посјећајући на старо правило да нема рата када је Олимпијада, наглашава да су, ипак, Американци ти који немају фер плеј.

ГЛАС: Бајден све отвореније позива све америчке држављане који су и даље у Украјини да одмах напусте земљу, али и да неће слати трупе да спасавају Американце ако Москва нападне Украјину. Званични Кремљ наводи да жели да примијени тзв. црвене линије како би био сигуран да његов бивши совјетски сусјед не уђе у НАТО. Шта би могла да буде та линија и колико ће Русија још чекати да повуче први војни потез?

ПЕТРОВИЋ: Руске црвене линије јесу поштовање Минска два у целости, а не како то хоће да тумачи званични Кијев, плус гаранције да Украјина неће ући у НАТО. Наравно и одсуство напада украјинских снага на Доњецк и Луганск. Ово све је минимум минимума, за почетак, а у неком средњем року, престанак притиска на рускојезичко становништво Украјине пре свега југоистока, где су им ускраћена основна идентитетска права као и престанак притиска на Украјинску православну цркву Московског патријарха, која је једина канонска и има вероватно још већину верника у земљи. Такође, престанак сегрегације и малтретирања опозиционих странака које су укорењене пре свега на југоистоку и залажу се за добре односе са Русијом, па се условно могу назвати проруске, као што су Опозициона платформа за живот, Партија Шарија и неке друге. Велико је питање након свега да ли се могу добити гаранције у овом правцу и како би биле гарантоване и спровођене, али свакако да дипломатија и даље може дати солидне резултате.

ГЛАС: Ново заоштравање односа између Русије и Украјине у које су уплетене и друге свјетске силе није нимало безазлено. Шта је до тога довело?

ПЕТРОВИЋ: Када се на америчким изборима бирало између Џо Бајдена и Доналда Трампа, указивао сам да је Трамп сасвим другачија геополотичка концепција америчке политике која се ослања на интересе већине грађана, док је Бајден представник отуђене групације, веома моћне у САД-у које се залажу за владавину светом. Бајден је, нажалост, победио или украо, како хоћете, тако да је, како је и предвиђано, дошло до радикализације ситуације са Русијом и Кином. То су две различите концепције јер је Трамп за јачање Америке, а то подразумева уважање интереса и других светских сила, док је Бајден за светску владавину Америке и конфронтацију. Тако да је он читава матрица овога што се дешава и ту долазимо до Украјине.

Бивши председник Украјине Петро Порошенко, који је био носилац пуча, изгубио је изборе од Владимира Зеленског који је комичар, односно глумац неодређеног верског и националног идентитета. Матерњи језик му је руски, руско-украјинско-јеврејског је порекла, пише се формално да је Украјинац. Реч је о човеку који је формално добио гласове проруског југоистока. Када се све сабере Зеленски је, док није Бајден победио, отоплио односе и добио гласове југоистока, али како је Бајден од новембра побеђивао радикализовао се и званични Кијев.

Садашња додатна конфронтација Кијева и Москве се може пратити у контексту промене у Вашингтону где је Бајден марионета дубоке државе и струја које држе дио медија. Сада имамо опасно затезање поводом Украјине јер САД провоцирају сукоб. Русија се држи дефанзивно. Прогнозирао сам лани да неће доћи до оружаног сукоба јер је Кијев увео геноцидно идентитетске мере према проруском становништву у Украјини у јесен 2020. и јануару 2021. године.

Руско језично становништво, које је већинско у половини Украјине, одувек је имало да је руски званични уз украјински. Руса у Украјини нема више од 17 одсто, али руско језично којим је руски језик матерњи има 45 одсто. То су верници руске православне цркве или украјинске православне цркве московске патријаршије. Исто као у Црној Гори. У Украјини је, да ли сте Рус или Украјинац, често лично опредељење. На пример, деда је Рус или Србин, унук је Црногорац и то је тако, а исто се зову.

ГЛАС: Ипак, стално се шаљу сигнали, па чак и од угледних државника, да ће ето већ сутра да почне рат.

ПЕТРОВИЋ: Имамо симулацију сукоба. Изнео сам да до сукоба неће доћи јер ниједна од страна не жели оружани сукоб. То је исто као у кафани када се пред неком девојком мангупирају два типа, а ниједан неће да се туче. Један је јачи и миран, а други слабији и провокатор и прави егзибицију сукоба те скида капут, али до сукоба неће доћи. Украјинска снага, мислим званични Кијев, нема мотиве за оружани сукоб.

ГЛАС: Због чега?

ПЕТРОВИЋ: Први разлог – увели су геноцидне мере у јануару 2021. године да је руски језик забрањен, да се употребљава у рекреативним спортским салама, фризерским салонима, кафићима и ресторанима. То је било само у нацистичкој Немачкој. Морамо разликовати да није више руски језик други званични од тога да је забрањен. То је огромна разлика. Званични Кијев нема мотиве да уђе у сукоб јер је две најјаче две проруске странке тешко оштетио. Једна је опозициони Покрет за живот Виктора Медведчука коме је одузео три телевизије, блокирао рачуне и лидеру, који је венчани кум Владимира Путина, ставио наногицу као криминалцу због проруског опредељења. Кијев не жели сукоб јер и симулирање екстремне ситуације са Русијом помаже на унутрашњем плану због јаких мера према проруским странкама и становништву, а на спољном плану приближава се НАТО-у и истовремено добија економске кредите јер је земља пропала. У СССР-у, Украјина је била, уз балтичке републике, најразвијенији дио Савеза, а сада је много, много сиромашнија од Белорусије или Русије. Русија има БДП 12.000 долара по глави становника, а Србија 5.000, 6.000, Белорусија још више од Русије, док Украјина мање од Србије. Украјина је дошла на ниво земаља у Африци. Најважнији разлог због којег Кијев неће напасти јер је Русија хиљаду пута војно јача од Украјине, а и признати стручњаци већ су рекли да би се украјинске трупе распале за три дана у судару са Русијом, те да би око 60 одсто украјинских војника прешло на руску страну.

ГЛАС: Колико је Русија војно јака?

ПЕТРОВИЋ: Русија је много војно јача, са суперсоничним наоружањем и од САД-а и НАТО-а. Украјинска страна јесте та која симулира затезање ситуације. Последњих месеци слушамо биће рата, а никаквог рата нема. Али је руска страна та која би заиста евентуално ушла у сукоб.

ГЛАС: Због чега?

ПЕТРОВИЋ: Оваква ситуација не одговара Русији и зато она тражи компромис. Отуда постоји, по први пут у мојим пројекцијама шанса да дође и до ограниченог сукоба. Мала померања линија у дубину Доњецке и Луганске регије. То би био један контролисани сукоб у којем би Русија имала чисте руке и убацивала снаге преко Домбаса, те би они поразили Украјину. Међутим, дошло је до крупне промене, а то је да је председник Белорусије Александар Лукашенко први пут у последњих годину дана престао да буде неутралан по питању Украјине. Он је, иначе, у заједници са Русијом, али је избегао конфронтацију са Кијевом. И више пута је изјавио да су руске трупе у Белорусији уз границу са Украјином, да ако би Кијев напао Доњецк то је објава рата Белорусији. Рекао је да очекује најдаље за 15 година да Украјина с новим руководством уђе у државну заједницу са Русијом и Белорусијом.

ГЛАС: Шта то све онда значи?

ПЕТРОВИЋ: Кијев је у немогућној војној геостратешкој позицији. Између осталог, на југу је Крим, а на југозападу Тираспољска област, отцепљена од Молдавије, где је стационирана руска армија. Читава северна граница са Белорусијом је пуна белоруско-руских војника и јавља се прво повољна геостратешка позиција да руски државни врх у сарадњи са Белорусијом за 72 часа, са лакопокретним ваздушно-десантним јединицама, потпуно растури украјинске снаге и на неколико места подели земљу. Преко севера би дошли до Кијева и Отесе и од југа из Крима и Тироспоља са запада.

ГЛАС: Гдје је НАТО?

ПЕТРОВИЋ: НАТО је дигао руке. Он користи Украјину као провокатора, јер је Бајден више пута изјавио да пошто Украјина није у НАТО-у нема обавезу да се бори на страни Украјине. У Москви сабирају добитке и губитке даљег развоја ситуације. Ако остане статус кво ови имају геноцидне мере притиска на проруско становништво у Украјини које ће по моделу Црне Горе дати неки резултат. Циљ Русије је “Минск два”, јер ту нису САД и Велика Британија који су антируски оријентисани. Видећете, са Немачком и Француском се увек нађе бољи договор, али ако Москва не буде добила било какве гаранције за неки споразум има низ мера неоружане природе да притиска Кијев.

ГЛАС: Које?

ПЕТРОВИЋ: На пример, потпуна блокада дотока гаса и нафте преко система цевовода и гасовода који пролази кроз Украјину за Западну Европу. Проблем је, међутим, што северни ток два није пуштен. Хоћу да кажем да је ово игра карата где и једна и друга страна имају карте. Ако би Кијев напао Доњецк, озбиљно напао, био би нокаутиран или у контролисаном удару руских трупа преко те територије које би кроз границу улазиле по моделу из 2015. или би Русија отворила карте и за 72 часа растурила званичну Украјину из неколико геостратешких праваца. И у Белорусији су огромне руске снаге које са белоруским спроводе војне вежбе, а уочи свих модерних ратова су претходили велики војни маневри. Сукобу између Азербејџана и Јерменије претходили су заједнички маневри Турске и снага Азербејџана. Тако да први пут ревидирам раније чврсто уверење да неће бити рата и дозвољавам да ако Кијев буде овако непопустив да заиста може доћи до сукоба ограниченог идентитета где би Русија имала чисте руке и не би учествовала у сукобу, већ би њени специјалци преко Доњецка и Луганска поразили Украјину или тотални напад из свих праваца након чега би за три дана нестало Украјине.

ГЛАС: Како би НАТО одреаговао у случају таквог епилога? Да ли би се проширили сукоби?

ПЕТРОВИЋ: Потпуно је искључен рат између НАТО-а и Русије тако да Русија има потпуно одрешене руке, то будите сигурни из 100 разлога. Прво из изјава званичника, друго из изјава предсједника западноевропских држава да неће да учествују у томе, треће због надмоћи руског оружја у односу на НАТО. Стручњаци истичу да је Русија у суперсоничном наоружању испред САД-а од три године до пет година. Има јачу убојну моћ, нуклеарно наоружање Русије може да уништи планету, али може и америчко. Тако да је тај рат немогућ. Као друго НАТО нема пешадију, а Русија има неколико стотина хиљада војника у првој постави. Искључен је војни рат између Америке и Русије. Војна надмоћ је на страни Русије. То је суштина приче. Бајден радикализује односе са свима. И Русијом и Кином.

Позиција Кине

ГЛАС: Захтјев Русије да НАТО престане с даљим ширењем на исток Европе подржала је и Кина. Шта то значи за цјелокупне односе?

ПЕТРОВИЋ: Кина је ушла у клинч с Америком. Толико је Бајден лош играч да је у исто време подигао интензитет и с Кином и Русијом. Кина прети Америци на Далеком истоку. Америка нема капацитет да улази у сукобе повишеног идентитета. Кина и Русија тесно сарађују. Ово је крај америчке хегемоније. Протерани су из Азије, напустили су Авганистан, Иран је ушао у шангајску организацију за сарадњу где су, поред Русије, Индије, Пакистана, Кине и Иран, сламана је обојена револуција у Казахстану… Чак и Турска, која је највећи савезник Америке у Азији више није тако поуздана. Русија има одличне односе са Израелом, тако да је америчка моћ много слабија и ово што сада покушава Бајден јесте као оно 1943. године када је Хитлер после капитулације Италије хтео да операцијом “Цитадела” порази Црвену армију. Тако да мислим да би даље затезање ситуације довело до институционализације новог односа снага на свету. То се односи и на Балкан. Милорад Додик игра, на пример, озбиљно, државнички, али је проблем што званични Београд не подржава како би требало.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: