Драгиња Драга Гавриловић – прва жена романописац у Србији

На данашњи дан, 25. фебруара 1917. умрла је Драгиња Драга Гавриловић, учитељица и књижевница, прва жена романописац у српској књижевности.

Драга Гавриловић је рођена 1854. у црњанској угледној породици Милана и Милке Гавриловић, где се доста полагало на образовање и васпитање деце. Српска Црња је место где је рођена и живела Драгиња Драга Гавриловић, прва жена романописац у српској књижевности.

Српска Црња је место где је рођена и живела Драгиња Драга Гавриловић, прва жена романописац у српској књижевности.
Поред трага који је оставила у литератури она је била и претеча борбе за права жена на овим просторима. Углавном је живела и стварала даље од метропола и у сенци много познатијег песника и сликара Ђуре Јакшића. Права афирмација жена у нашем стваралаштву почела је тек у овом веку, а тада је дошло и до освртања на живот и дело Драге у Српској Црњи где се све више на њу скреће пажња.

Једна улица у варошици је добила њено име, а испред Kултурног клуба покренута је иницијатива да тако учине и остала места у Србији која су на неки начин везана за стваралаштво списатељице првог „женског” романа. „Отаџбина” новине и портал што опет носе име по познатој Ђуриној песми, а баве се познатим ствараоцима из овог краја, редовно уступају простор њеном делу. Љиљана Никић, млада професорка српског језика у основној школи у селу Радојево смештеном на граници с Румунијом, недалеко од Српске Црње, бави се изучавањем дела Драге Гавриловић, а оно је и тема њене докторске дисертације чија је припрема при крају.

Драга је рођена 1854. у црњанској угледној породици Милана и Милке Гавриловић. Отац се поред трговине бавио и општинским пословима и једно време радио као школски управитељ. У породици се доста полагало на образовање и васпитање деце. Деца су поред матерњег српског језика знала и мађарски и немачки, имали су музичко образовање и били су упознати са књижевним дешавањима тог доба. Драга је четири разреда основне школе завршила у Новом Саду, затим је живела у свом родном месту и уз мајку се бавила домаћинским пословима, што је све била припрема за уобичајени живот и судбину жена тога времена.

Међутим због заинтересованости за бољи положај жена у друштву и жеље да кроз свој позив стекне и независност, Драга уписује и завршава учитељску школу у Сомбору. У том граду снажно упориште имао је покрет Уједињена омладина српска, а захваљујући тој асоцијацији је 1871. године донета Уредба о Вишим српским девојачким школама којом је дозвољено женској омладини да редовно похађају наставу. Драга Гавриловић је била припадница једне од првих генерација девојака које су стекле право да се редовно школују и након основне школе. Kроз учитељско школовање била је у окружењу у ком се неговала писана реч. Све то ишло је на руку развијању њеног књижевног талента, али и приближавању и усвајању идеја Омладинског покрета, утемељеном на учењу Светозара Марковића. Пре свега њу је привукла идеја о женској еманципацији и она је њу, кроз своје књижевно стваралаштво обрађивала и заступала.

Њена прва објављена песма „У спомен Ђури Јакшићу” написана је на вест о смрти песника 1878. године. По завршеној учитељској школи враћа се у Српску Црњу. Ту почиње свој учитељски рад коме се потпуно посвећује, али много ради и на просвећивању жена.

Тек од јануара 1884. године Драга Гавриловић почиње да објављује дужу прозу „Из учитељског живота”. У том тренутку она има тридесет година, самим тим и искуство о свом позиву, а и о вредностима живота уопште. Могу се наслутити и њена лична разочарења, успони и падови. Од тада заступљена је у периодици свога времена, „Јавору”, „Орлу”, Змајевом „Невену”’ и „Садашњости” са својом прозом и преводима на немачки. У свим њеним приповеткама сусреће се лик високо моралне учитељице чији је живот усмерен на сврсисходност и значај позива и на добробит свога народа. У новосадском „Јавору”, чији је власник Јова Јовановић Змај, 1889. године објављује „Девојачки роман”. По мишљењу критичара, ова књига заузима главно место њеног књижевног стваралаштва и даје јој место прве жене романописца у нашој књижевности. Сматра се да писање и истраживање о делу Драге Гавриловић још нису завршени.

Проф. др Славица Гароња Радованац се, поред писања романа, бави књижевном науком и критиком. Написала је књигу „Жена у српској књижевности”. У њој наводи да Драга Гавриловић пише читаво столеће раније поступком који је „откривен” као постомодернистичка иновација крајем 20. века.

Извор: Политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: