Драгињање
Пише: Максим Драшковић
Нажалост, опет се мора о том злосрећном прчењу. А како и не би кад пусто не престаје. Не престаје и не узмиче. Све наоколо од њега пршти. Оће све белај да однесе. Нема се више куд.Спасавај се ко може!
Мада, нема ту ништа чудно. Прчење није нимало лака дисциплина. Варају се сви који мисле да јесте. Није се лако ни прчити ни јарчати. Оће се за то позамашне куражи. То треба некоме бастати. И не може то само да дође и прође – онако напречац. Као да не би ни почињало ако не би трајало. Ако не би сијевало на све стране, чак и преко границе. Кад једном почне, то нико више не може заучекати. Нема те лубине у чељадету у којој му није уско и тијесно. Оно оће да се испрчи, да се шири – треба му широко бојно поље.
Е, кад је то тако, онда се немојте ни Драгињи чудити. Не може њу задовољити прчење на домаћем терену, оволико прчења над овим нашим посрбицама. Па све да га је било још толико, а не оволико. Морала је она издушити даље и више . А гдје ће слађе наставити да се прчи, ако не у Београду. А они би да је претресају и злостављају – онако, умјесто срдачне добродошлице. Умјесто да се радују што ће изблиза да их испраши – на лицу мјеста, у четири ока. Да им не падне на памет да дирају Црну Гору и нове Црногорце.
Још да су је, не дај боже, врнули. Само би им то још фалило. Није она као онај Матија са својим друштвом – што изговори истину, а они му тачас забране да уђе у своју кућу. Није то ни примаћи, а камоли исто. Србија мора бити отворена за све. И за Драгињу и за оне сличне њој. Свеједно шта о тој Србији мисле, говоре и шта јој раде.
И још поједини одавде избечили па је бране. То, како кажу, није братољубиво. А и није, него изгледа овако – ја тебе да држим за брата, а ти мене за џелата!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Није ми јасно што је Драгиња радила у омраженој Србији.
Па колико је само гадости на рачун Срба и Србије,чуди ме да је нијесу вратили са аеродрама
назад. Нећу ни спомињати срамотну декларацију о Сребреници.
Ја лично никад више нећу имати
непријатности на Цетињу из простог разлога што никад више
нећу крочити на ЦТ.
Прије 22 год имао сам проблема са првим комадантом Ловћенских стража,покојним ББ,
и од тада заобилазим ЦТ.
Када идем за ПГ идем преко Никшића и никаквих проблема
нема. Када ђ ХН видим цетињске регистарске таблице
ја их заобиђем у широком кругу.
Очито је да је не фалим цетињанима а они мени још мање. Зато Драгиња за све ружне ријечи што си изговорила
на рачун Срба и Србије.чуди ме
што си тражила у омражену Србију.
PITANJE: Da li je „emotivna veza“ između maćehe i punoljetnog pastorka – incest?
ODGOVOR prof. dr Zorana Milivojevića, eminentnog psihijatra, internacionalne reputacije, – nije incest, ali je moralno neprihvatljivo!
Bila u posjeti pastorku…
Otkad joj je đed Ivica, pardon osoba na radnom mjestu muža, otišao u penziju, ne smije sebe pogledati u ogledalo.
Pastorak Aleksa više nema pravo na „gorile“ o državnom trošku.
Ne znam sta zamerate Draginji,meni je vrlo seksi,za zenu je to najvaznije.To sto prica nema veze ,ko prica seje,ko cuti zanje.Idemo dalje.Sta ima drugo?
Na ovoj fotografiji izgleda kao Tankosava na prozoru!
Svojevremeno je zastupnik Ante Kovačević, u sred Sabora, rekao Vesni Pusić da je „zmija otrovnica, zvečarka“. To bi se moglo reći ovoj našoj nesrećnici u Skupštini CG. Koja je izgubljena u vremenu i prostoru i ličnom identitetom.
Dragainji se zasvidjalo … Srpske policije mnogo je euforična…