Dragoslav Bokan: O nadobudnosti naše generacije
Dragoslav Bokan
Piše: Dragoslav Bokan
Čitam komentare povodom vesti o pronalaženju dragocenog svežnja pisama kralja Milana Obrenovića, upućenih njegovom sinu, mlađanom Aleksandru.
Pisana su na (odličnom) francuskom jeziku i predstavljaju dragoceni dokument o istoriji Srba s kraja 19. veka.
Ali, nije to tema koja mi zaokuplja misli dok čitam lude, luđe i one najluđe komentare srpskih čitalaca na ovaj tekst objavljen prekjuče u „Politici“.
Taj dijapazon ludila, svojeglave hirovitosti i nestvarne NADOBUDNOSTI je teško opisati, a kamoli analizirati.
Tu skoro niko ne piše o onome što našoj arhivistici i istorijskoj nauci donose ova pisma i o srodnim temama.
Ne, to je, očigledno, suviše obično i nezanimljivo za naše mudrace, enciklopedista i genijalce opšte prakse.
Pa onda kreće vrtoglavi niz najrazličitijih, ničim izazvanih komentara koji „promišljaju“ sudbinu Srbije; osuđuju Miloša, Milana i Aleksandra (iz loze Višnje i Obrena); drže ohole lekcije savremenim i starijim srpskim istoričarima; komentarišu prave i lažne afere sa Obrenovićima u vezi; uzdišu ili sikću povodom srpskih (ali ne i njihovih) lakomislenosti, slabosti i grešaka; ismevaju ili minimalizuju značaj ove prepiske za razumevanje te epohe; komentarišu s visine „retko i slabo poznavanje francuskog jezika“ kod naših intelektualaca; suprotstavljaju se mišljenju profesorke Suzane Rajić, našeg sigurno najznačajnijeg poznavaoca moderne istorije Srbije (od proglašenja Kneževine do tragičnog utapanja Srbije u jugoslovensku kloaku); pričaju o aktuelnim izborima i „zabludama srpskog naroda“; razlivaju i rastežu osnovnu temu članka koji je samo formalni okidač za neugasivo rasplamsavanje njihovih ličnih stavova, sudova i maštarija.
Stvarno nenormalno. Kao u ludnici, gde im je neko dao kompjuter u ruke i rekao: „Sad krenite! Pišite šta god vam padne na pamet, udrite brigu na veselje i raspalite iz svih oružja vaše mašte i svih vaših frustracija i nezadovoljstava…“
Pa oni učiniše sve to i napraviše haos i tarapanu od ove prilično benigne, lepe teme iz žanra „spašavanja srpske baštine“.
Kao i od svake druge teme bez razlike.
Ta neverovatna nadobudnost skoro svakog učesnika u internetovskim panoramama i vrteškama je karakteristika ovog doba i našeg vremena. Svako bi da se meša u sve, bez obzira na svoja (ne)znanja i (ne) stručnost. I onda se varljiva sećanja iz „Politikinog zabavnika“ i mudrolije iz kafanskih, polupripitih rasprava bez pardona mešaju sa dokumentovanim i istinski shvaćenim, argumentovanim i tačnim podacima i tumačenjima.
Sve se prepliće i pretapa, umrežava u apsolutni besmisao i čisto gubljenje vremena.
I tako svakog dana, na sve moguće i nemoguće teme. Neprestano pojačavajući naša ionako ogromna međusobna neslaganja i razmirice.
Najgore od svega je što se razvija opasna i nenormalna nadobudnost (nepodnošljiva samohvala i neopravdano izdizanje sebe iznad svih drugih) koja nas ukida kao timske igrače u zajedničkom (otadžbinskom) timu i pretvara u večne luzere i „bacače klipova“ u tuđe (srpske) točkove.
Taj kobni nedostatak strpljivosti, skromnosti i dobrote, nesposobnost za nalaženje svog pravog mesta u prirodnoj hijerarhiji znanja i talenata srpskog društva u procesu nastajanja (iz pepela titoističke fatamorgane) vuče nas na dno ambisa u koji nas je pre stotinu godina bacila izdajnička Jugoslovenska revolucija i sve ono što je iz nje kasnije proizašlo.
Moramo da nađemo rešenje za ovakvo stanje stvari.
Od toga zavisi sve u našoj zamagljenoj i još tako dalekoj, boljoj budućnosti.
Inače ćemo propasti.
Izvor: Fejsbuk
Bravo gdine Bokan! Saglasna sam sa vasim izostrenim zapazanjima. I administrator i komentatori cesto saucestvuju u eroziji konstruktivne ideje koju nas covjek izrazava. I to je vrsta „epidemije“ sa kojom se valja odlucno boriti. Ali kako, gdine Bokan??!! Kako sacuvati zito od silnog, tako agresivnog kukolja?!
Zasto se cenzurisu komentari na ovaj tekst?
Laki je malo nervozan? Ostrvio se na komentatore Politikinog teksta a u stvari I na sve druge. Da vidimo sta kaze:
čitam lude, luđe i one najluđe komentare srpskih čitalaca
dijapazon ludila, svojeglave hirovitosti i nestvarne NADOBUDNOSTI je teško opisati, a kamoli analizirati.
naše mudrace, enciklopedista i genijalce opšte prakse
napraviše haos i tarapanu od ove prilično benigne, lepe teme
neverovatna nadobudnost skoro svakog učesnika u internetovskim panoramama i vrteškama je karakteristika ovog doba i našeg vremena. Svako bi da se meša u sve, bez obzira na svoja (ne)znanja i (ne) stručnost. I onda se varljiva sećanja iz „Politikinog zabavnika“ i mudrolije iz kafanskih, polupripitih rasprava bez pardona mešaju sa dokumentovanim i istinski shvaćenim, argumentovanim i tačnim podacima i tumačenjima.
Taj kobni nedostatak strpljivosti, skromnosti i dobrote, nesposobnost za nalaženje svog pravog mesta u prirodnoj hijerarhiji znanja i talenata srpskog društva u procesu nastajanja (iz pepela titoističke fatamorgane) vuče nas na dno ambisa u koji nas je pre stotinu godina bacila izdajnička Jugoslovenska revolucija i sve ono što je iz nje kasnije proizašlo.
Moramo da nađemo rešenje za ovakvo stanje stvari.
Od toga zavisi sve u našoj zamagljenoj i još tako dalekoj, boljoj budućnosti.
Zaista, sta je resenje za sve prethodno nabrojano?
Mozda bi trebalo zabraniti komentare jer su (skoro) svi nadobudni I dati monopol samo Bokiju da on pise a ovi prethodni mogu samo da citaju. Nema veze sto je I Boki ‘genijalac opste prakse’, ipak je genijalac. U najmanju ruku bi trebalo nekako uvesti alko-test za komentatore (mozda Zoom ima tu funkcionalnost?) da bi sprecili pripite da salju komentare I to direktno iz kafane.
Titoisticka fatamorgana? Izgleda da nas zaista neki nadobudni komentatori vuku na dno ambisa. Dijapazon njihovog ludila je zaista tesko opisati. Neki se cak usudjuju da drze ‘ohole lekcije nasim starijim istoricarima’ koji nemaju veze sa falsifikatima koje ucimo u skoli ukljucujuci I ‘titoisticke fatamorgane’. Kao u ludnici – salji komentare I udri brigu na veselje. Raspaljotka svih frustracija I nezadovoljstava. Haos I tarapana.
Neko resenje se mora pronaci jer od toga zavisi sve u nasoj jos tako dalekoj, zamagljenoj, boljoj buducnosti. Mislim da je resenje da se zabrane komentari ili da se pronadje dobar cenzor, trezvenjak, koji ima kristalno jasna secanja iz Politikinog zabavnika. Najbolje bi ipak bilo dozvoliti komentarisanje samo Bokiju I Biki Srbljanovic I to sa sve njenim belo-orlovskim ‘martenkama’.
Inace cemo zaista propasti.