Дрле

Пише: Небојша Јеврић

У бајти крај Дрине браћа Попе, ратници. Дрина односи крв и испира ране. Можеш сатима гледати у воду. Или у ватру.
Попа старији је два пута рањен. Једном му је на Игману метак прошао између две панцирне плоче и погодио плућа, други пут кад је завршена борба на Отесу, скине панцир, падне граната и гелери су му избуши стомак. Попа млађи погођен је у врат али метак није оштетио ни артерију ни нерве.
Гледамо у реку и сучемо ратну пређу.
Они су се вратили. Ако се из рата може вратити. Причамо о оним који се нису вратили. О крви и вранама.
У Сарајеву, граду кога нема. Одрастали су насељу Храсно 2. Ту су три жута небодера. Окретница трамваја двојке.
Они су били у јединици а Горан Драшковић Дрле у тројци .(Да се Дрле звао Горан Драшковић сазнао сам недавно захваљући комендијанту случају)
Убијен је сват на чаршији.
Почеле страже по хаусторима и испред зграда. Прво пролеће и прве барикаде.
Испред зграде је био је Гарадлија Едини са ловачком пушком (касније командант озлоглашене јединице „Шеве“). Зауставила су се кола са екипом Јуке Празине.
Дрле је имао пиштољ али није пуцао. Извадио пиштољ и почео да их удара по главама. Искочиле су и Попе.
Јукини се никад више док су они били ту нису се никад вратили.
Дрле их је толико тукао да му је испао оквир од пиштоља. Дуго су га после тражили по трави.
Није им било опстанка у Храсном.
Попа, је из стана донио оружје. Покупили су оружје а онда са мецима у цеви колима крену према Неђарићима где је већ почело. Оружје се увек појави пре него што почне.
Из зграда тукао је снајпер по Неђарићима.
Имали су их као на длану.
У улици испред касарне била је разапета завеса са позорнице једина заштита од снајпера за оне који су морали да пређу улицу.
Попе су имали „осе“. Покушавали су да открију одакле се јавља снајпериста.
А он је утихну.
„Сад ће да се јави“ рекао је Дрле и искочио испред завесе.
Почео је да игра.
Чуо је хард рок.
Играо је хард рок у театру смрти у Сарајеву, у Неђарићима, у земљи Босни, ни Давидовој ни царској ни спахијској на Балкану.
Снајпериста је запуцао али промашио.
Запуцао поново али опет промашио.
Зато Попе нису промашиле.
Две „осе“ су погодиле прозор иза којег је био.
Почео је напад на Илиџу. У Дому здравља били су муслимани.
Гађали су зољом преко платоа према положајаима на где су били Срби.
Граната испаљена из „зоље“ је пала на бетон али није експлодирала.
Наставила је да се котрља према рову.
„Шутнућу је пре него до нас дође“ рекао је Дрле и спремао се да искочи.
Попа га је запуцао у главу. Зоља се зауставила на испред рова.
Било је питање части ићи Аеродромском цестом а не преко аеродрома. Из аеродромског насеља се пуцало на све што се кретало по цести. Дрле није хтео преко аеродрома. Возили су њих петорица у колима сто двадесет на сат.
Ударили су у ћошком у транспортер. Дрлета су једва извукли. Онда болница у Касиндолској па ВМА. Остао је шест месеци.
И док су дуги давали хиљаде марака да се извуку он се вратио.
Послали су их на Вучју луку засеок Борије. Био је крај лета.
Оставили су храну и вишак опреме а онда се пребацили триста метара преко ливаде до шуме.
Испод њих је било Сарајево.
Трајало је пушкарање цео дан по шуми. Огладнели су.
Дрле је рекао: “Ја ћу донети храну!“
Покупио је конзерве, хлеб ставио у њедра и кренуо да се враћа.
Снајпериста је био на дрвету.
Погодио га је метком директно у главу.
Возач транспотера „видра“ није хтео да иде да им помогне да га извуку.
Уперили су пушке у њега па је пристао.
Извукли су га док их је транспортер покривао. Заједно са конзервама и хлебом под кошуљом. Хлеб је био натопљен крвљу.
Дрлета су однели а Попа је бајонетом у ископао рупу под брезом.
У њу је положио хлеб пун дрлетове крви.
„У крви је душа његова. Нисам могао оставити да кљуцају вране“ каже ми док гледамо у реку и ћутимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: