„Druga Srbija“ – laži i priključenija

Dakle, “druga Srbija” se zbila u redove za vakcinu koja ne postoji, podvrnula rukave i čeka pelcovanje, spremna da životom brani slobodu izbora i mišljenja, dok god se te slobode njima podvode ko jeftine kurve…
Snaga te “Srbije” leži u činjenici da su od apstraktnog stasali maltene do geografskog pojma, jer na njihovom putu borbe za apsolutnu “istinu” i “slobodu” ostaju spaljena sela istinskih sloboda…
Njihova snaga je naša slabost da bezuslovno branimo Srbiju od Srbije, onog naličja koje se otelo, uskopistilo i omeđilo.
Mi smo dozvolili da nas podele na “prvu” i “drugu” Srbiju, da se pogan sakrije iza maske pravdoljublja, da istinom ne možemo da se odbranimo od njihovih laži…
Ne mislim tek na pomenutu vakcinu i sramno strvljenje na Novaka Đokovića, odnosno, svakog ko im protivureči, vakcina je tek najsvežiji povod, mislim na daleko veće i važnije bitke iz kojih se povlačimo na korak od pobede…
Naime, ljutimo se na Hrvate što prećutkuju istinu užasa Jasenovca, Jastrebarskog, Stare Gradiške…očekujući, valjda, od krvnika da požali žrtve, a “istina” druge Srbije daleko je poraznija čak i od hrvatske!
Dok nam Srebrenicu nameću kao meru nekakvog nacionalnog neoprosta- sasvim su saglasni da se u Jasenovcu stradalo isključivo od toplotnog udara i jake hrane, i to u zanemarljivom broju, dok su leševi koje je Sava godinama nosila zapravo neplivači koji su se udavili tokom sportskih aktivnosti u vodi.
Sa sve kamenom svezanim oko struka i razdrobljenom utrobom, no…
Njihovih nekoliko hiljada žrtava nadglasaće istinu o bezmalo milion, ako ne i više, ponajviše srpskih, a potom i romskih i jevrejskih duša pomorenih u tom neumrlom zlu!
Njihov lelek nad Srebrenicom, za koju niko normalan neće poreći da je bio zločin, ali genocid- nikako, vazda će biti glasniji i bolniji od našeg za satrtim sprkim selima srebreničkim!
Naša je krivica, ne njihova!
Baš kao što smo mi dozvolili da srpska krv prolivena presvetim Kosovom i Metohijom ne vredi koliko šiptarska zanoktica.
Više vredi pala šiptarska kapa od pale srpske glave, no, ponavljam- mi smo krivi, ubeđeni da je dovoljno znati istinu ali ne i ponavljati je, vrištati, urlati neprekidno.
Dok nam se onaj đavolji soj od “Žena u crnom” zori Beogradom mi se borimo protivu naše svete Srpske pravslavne crkve, revnosno prijavljujući ko se drznuo da pođe na Liturgiju!
Dok nas Jelena Milić i njoj slični svkdnevno miropomazuju NATO-m mi se tek o godišnjicama setimo stradanja, podviknemo koju, zapretimo da nikad nećemo u to zlo, a zlo se raskomotilo u kancelariji za sramotnu saradnju s NATO i podiglo noge na grobove naših
stradalnika, da domore malo.
Nažalost, još stotinu je primera tvrdnje da “druga Srbija” od apstraktnog postaje geografski pojam, a sve manje onih koji će svedočiti o stradalništvu ovog naroda pravednika i mučenika!
Grobovi, tugo, glasnije pevaju o nama negoli mi o njima.
Zato će nas vazda biti premalo pod zemljom i previše na njoj za ukus fukare i bezglasje istine ko sirjaka tužnog.
Zato i stoje u redu za nepostojeću vakcinu spremni da se ostrve na svakog ko bi da porazmisli svojom a ne njihovom glavom.
Zato će sutra slavodobitno uskliknuti kako su i primili nepostojeće vakcine, a mi ćemo još jedared prećutati postojeće istine, jer dok se oni krvnički bore za status generlnih distributera slobode, mi o slobodi pevamo- strahujući da nam se ne dogodi.
Zato će nas vazda biti premalo pod zemljom a previše na njoj.
Zato će od izletnika na našim livadama „druga Srbija“ postati gazda naših imanja, a mi nadničari za čašu vode i krišku hleba na pradedovini.
Dok god svačija kapa bude vredela više nego naša glava- do tada će „žene u crnom“ i slične spodobe biti najviđenije udavače srpske tragedije.
Zadnji je čas da se trgnemo – postaćemo udovci i udovice sopstvenih života, a taj red pred kućom nije dobronamernika došlih da saučestvuju u bolu…