„Druga vamelja, treća noga vlasti“

Pročitah na ovom portalu veoma analitičan tekst, čovjeka koji nije u politici niti je završio novinarske škole. Odličan tekst. Ne znam čovjeka, da ne bude da ga hvalim jer smo prijatelji. Elem taj „potpisnik redova“ je napisao veliku istinu o drugoj vamelji, a prvoj medijskoj, kapiji Crne Gore, koja vozi slalom kao Janica Kostelić, posle povrede, no uzima velike pare „na guz“ da se izrazim kolokvijalno, razumjeće taj uličarski jezik. Ne jer su rasli na ulici, to se vidi po „modnom“ im stajlingu da su miljama daleko, nego im je blizak prosto. A onda i da ispričam jednu kratku priču, iskustvenu, sa jednim od tog dvojca iz „zvezda granda crnogorskog novinarsta“.

Dvojca bez kormilara? Da li?

Elem, jedan moj drug, koji radi i živi, dobro, u inostranstvu, i ja, se sretnemo neđe na moru, prošloga ljeta, i kaže on meni da me čita redovno đe god da je a sad je obično u GB (Great Britain, prim. IN4S). I kaže mi: „Čudno da si pisao za sve u CG osim za Vijesti.“ „Nijesam pisao ni za onaj Dan, al’ ti se učinilo jer sam dao par intevrjua tamo pa moguće zbog toga.“ Kaže: „Ali ne razumijem kako se nijeste ‘našli’ ti i Vijesti…“ Kažem: „Odatle me niko nije zvao, neću valjda ja nekom nudit saradnju… Ionako je CG prepuna ‘odličnih’ novinara i političkih analitičara, ja dođem tu kao radio amater…“

Prasnu čovjek u smijeh, zna me dugo, pa zna i reference, kaže mi da je čitao moje opservacije i u nekim američkim novinama.. i sve tako. A onda mi kaže „ma ja sam ok sa onim Ivanovićem, dolazio je kod mene u London, volio bih da pišeš tamo jer ipak, da te čitam redovno, a i te vijesti su najčitanije. A i ko je bolji od tebe..?!“ rekoh „druže svi su bolji, u cg svi sve znaju, a „novinari“ jesu u većini nepismeni, neupućeni, neinformisani ali uzimaju pare na guz, u prilično homoseksualizovanoj Crnoj Gori, prodaju kikiriki u fišeke“. Kako to ranja jednom reče, fišek. „Kao „taze“ rade, ono nekad dok gledasmo Sutjesku, ne nose one bijele kape kao nekad „taze“ al se ubiše od para.. No me ne interesuje to, znaš da to nije moj dio posla“ Budući da on zna, reče „znam ali .. da probam da ono .. volio bih da pišeš u Vijesti..“

Bijaše pripeklo, rekoh „odoh ja druže u vodu a ti.. ajd ok, nek me kontaktira taj tvoj pa ćemo viđet da li ima neka varijanta“. Prošlo od tad mjesec, dva.. zove mene taj neki urednik.. a onda, malo potom se čujemo taj Ivanović i ja, preko telefona. Malo popričamo .. vidim ja da je on rezervisan.. Kapiram, ko zna šta je čuo o meni, te priče su obično naduvane al ok, kapiram a nemam namjeru da uvjeravam bilo koga u bilo šta. Međutim u njegovom mail-u koji mi je poslao dan posle vidim da je on sumnjičav itekako i da mu nije jasno baš .. pa bi malo da ispita .. odgovorim mu da nema potrebe za evidentnim „zazorom“ koji ima u odnosu na mene, jer sam ja konkretan čovjek i pišem ono što ja mislim da treba, i kako treba, pa ću tako i u njegovim novinama. AKO budemo radili, drugačije ne, i toliko o saradnji te vrste. A on se jadan, odgovarajući, pokaže u svoj svojoj nepismenosti a onda i u jako izraženoj sujeti povrijeđenoj, pa mi kuca da se on mene ne boji ..

Nasmijah se čitajući, viđeh da on ne zna šta znači termin „zazor“ a podsvjesno po Freudu shvatih da se on zaista nečega boji čim mu je strah prvi pao na pamet, budući da „zazor“ znači prvenstveno skepsu, sumnju, oprez a nikako strah primarno. Kako iz tog mail-a viđeh da nije prepametan baš, pomislih „vazda li branim autsajdere, a on bijaše u tom „ratu“ s državnim medijima, no neka sam ga branio u Pobjedi od nadimka koji su mu nadjenuli mada ima osnova evidentno .. pomislih.. jer, on ništa ne zna, kad ne zna šta znači „zazor“ .. sujetan i potpuno izvan profesije kojom se bavi (uređivao je jadan fabrički list.. to mu je bio novinarski „zenit“ ) Otpisah mu, ovaj put vodeći računa, kao da pišem osnovcu, da mu bude razumljivo.

Dakle, otpisah mu da nema tu prostora za saradnju a onda mu i napisah da ću mu zatvorit jedna vrata koja su mu malkice odškrinuta, prema jednom centru moći, lociranom u Pg, konkretno. Jer tako neobrazovan i prepun “zazora“ donosi pogrešne zaključke pa onda neko tamo na osnovu pogrešnih premisa pogrešno zaključi, mislio sam. A onda saznah, budući da se do tad nijesam bavio tim trivijalnim, da i njega i mentora mu, tamo, drže za sitne šićardzije, sjecikese. Tako da, nijesam trebao mnogo tu sugerisat, sve su već znali. Ali ovi su mislili da su bitni jer se „natrte“ na svaki praznik koji ta ambasada obilježava pa ih protokolarno ugoste, kao Šojića u onoj seriji, poučnoj. I bi tako.

Ne drže ih ni na povodcu (potpuno nebitni) nego ih puštaju da bazaju kao avlijaneri. A avlijaneri se nameću kao „prijatelji“ a onda se tamo slikaju pa obmanjuju prost puk pa i neke u politici da su bitni jer su, ajmo reć „samolicencirani „saveznici“. Na vezi sa centrom moći. A oni sa njima mogu bit samo na vezi luka, bijeloga. Jer, eto ni za vez im nijesu zanimljivi. Ne vjeruju im ništa kad dođu da nešto „reku“ znaju im karakter. Mnogo bolje nego li ja domicilni, ne bijah u cg 20ak godina i onda, odakle bih ja znao takve? Nit s ulice nit s posla, jer neko ko je radio u fabričkom listu .. uređivao zidne novine.. kako ću ja takvog znat ? Vrijeđam to prijateljstvo sa Tijanićem i ovakvim, ovlaš, osvrtom na takve, al eto prizemna tema pa i likovi takvi ..

Otkud ja da znam ko je urednik nekog fabričkog lista??? E kako sam onda često u cg kasnije, saznajem šta, ko, đe i kako. Pojma nemam ko čini, u većini, taj galimatijas poluinteligenata u medijima al da bih imao „uvid u materiju“ informišu me za svakog ponaosob i onda vidim da su to, u ogromnoj većini, sluge, polupismeni i priučeni koji imaju gazdu koji im naredi kad da zalaju, a onda i jahača da ih zauzda kad je potrebno, a oni za to primaju lijepu apanažu.
Ali nije to suštinski problem pa mi nije bilo ni zanimljivo toliko.

Problem je sledeći. Što u ovakvoj cg, takve figure utiču i na politička zbivanja. Ne zaboravimo da su kreirali jednu partiju, koja je bila štaka vlasti kad je ista klecnula. To je bila „treća noga“ vlasti. Sjetimo se samo „Piramida“ i svakakvih tv formi koje su protežirale razne kreature koje je gurao „koncern“ a koje je gostila jedna iz koncerna koja je učila na primjeru Branke Nevistić koja je uzimala ogromne pare na „atv“ Đukanovićevog „mrskog neprijatelja“. Rekla mi Branka? Bila je oskudica ljudstva (standardno) pa bijaše i onaj meteorolog, Micev, koncernov pik. A onda je onaj, Đepetov mali iz „koncern partije“ spasao vladu koja je bila na koljenima. Da li slučajno? Nema slučajnosti, u politici pogotovo. I mislio sam da je to maximum njihovog mešetarenja u politici, da su se napla(s)tili.

Međutim, njima se, evidentno, sviđelo pa ih eto opet. Ovaj put sa nekakvom građanskom opozicijom. Pa im je i to malo nego ih evo i sa predsjedničkim kandidatom, kandidatkinjom. Da čovjek ne povjeruje. Iako je Đukanović rekao da će sa imenima izać „ovih dana“ naravno da znam ko iz dps-a figurira kao kandidat za predsednika, njih dvoje troje. A ako to bude Milica, žena dragog mi Zorana (uprkos kritičkom mi diskursu prema režimu) pa ako kontra nje bude ta koju predlaže „građanska“ vamelja, zaokružiću Milicu 5 puta. Dobro ću je „utvrdit“. Jer to je više nego neozbiljno, jednu potpuno minornu, monitor figuru, instalirat i za kandidata je previše.

I opet se pokazuje da je politika ozbiljna rabota kojom se, u većini, u cg, bave neozbiljni ljudi. OSIM ako „koncern i građanska opozicija“ ne kandiduju jednu minornu fuguru, za koju neće glasat niko normalan, jer su treća noga vlasti! Realno, drugarica kandidatkinja je malo ozbiljniji kandidat od onog Blažića čiji sin ne „tuli“ službenoga Đipa, u trenucima kad ne “savjetuje“ svetovoga zeta. Pritom, ništa lično protiv kandidatkinje. Naprotiv, nije tajna, znaju to „živa istina“ i neki režimski novinari, ona moguće ne zna.

Nije tajna ko je „ućerao“ 100.000 evropskih para monitoru za vakta jednoga italijana koji bijaše određen od strane Brisela da donira nezavisnom mediju u CG, a koji je pitao, citiram „ Ne znam kome da dam pare?“ „Ne daješ pare ti nego Evropa .. „znam al ne znam kome.. onaj „antena M“ me ubjeđuje da je nezavistan, baš je uporan, nasrtljiv.. da ih dam njemu?“ „Ako je on nezavistan onda si ti Kenedi, a evidentno nijesi, živ si živcat.. A i kad je već toliko „ambiciozan“ a bolesna ambicija podrazumijeva Makjavelizam koji prezirem, nećeš ih njemu dat„ „Pa kome da ih dam onda.. tom monitoru .. ?„ „Ako je dilema između tog „upornog“ i tih „opozicionara“ daj ovim drugim, da bude jednom da ne „opšti“ uporan nego manje grdan.. Daj ih monitoru..“ Rekao mu je neko, jako mi blizak. Ja, takoreći.. Da, da .. 100.000 „mrskih“ evropskih para je tada dobio „nezavisni“ monitor!

Pokazaće se koliko je nezavistan ako drugarica kandidatkinja prihvati kandidaturu. Eto lakmus papir! Ko će dobit evropske pare nije mi bilo bitno, njima jeste, veoma. Njima koji su svi uvezani i svi bili dijelom novine kojom upravlja kandidatkinja. Svima je zajednički imenitelj „babo“. Svi su oni babova djeca i svi su oni treća noga vlasti! Svi su oni FINGIRANA, samolicencirana, građanska opozicija. Putujući cirkus, i to samo budali nije jasno. Bilo koji Đukanovićev kandidat će takvu „opoziciju“ urnisat! Makar to bila ona Marta s Koma plava ili Ljubo poluplivač. A vamelja „građanska, prepoštena“ sa sve „poluprocesuiranom„ bankarkom ekspertom „inside“ se osilila baš, i smatra sebe medijskim glodurom u cg. Što nije teško. Da se razumijemo, cg je mali sistem pa i medijski. Da se pojavi neko ko je spreman da uloži nešto para i okupi svega par profesionalnih novinara i istinskih analitičara „zatvorio“ bi sve medije u cg za nedelju dana! Sreća po ove što nema naznaka da je to interesantno ikom, trenutno bar.

I onda, čovjek koji je napisao taj tekst je potpuno u pravu. Nije mi se dopalo što tog jednog iz vamelje zove Žekson, kad može fino, domicilno, željo, ili „zeljo“ ako je zelenook, zato što u „Sporting Lisabon“ igra jedan Želson. Želson Martins, dobar igrač, pa mi je ružna asocijacija. A imah i druga Žeksona, pošten čovjek, pa su asocijacije malo sporne. Inače sve ostalo je autor texta pogodio, ni da je na samom izvoru informacija.