Држава ће платити прву рату за набавку четири прекоокеанска брода
1 min readДржава ће, 21. јануара, за обје црногорске бродарске компаније, платити кинеској EXIM банци, прву овогодишњу рату кредита, узетог за набавку четири прекоокеанска брода. Барска пловидба држави, по том основу, до сада дугује 7,7 милиона евра, а Црногорска пловидба преко 34 милиона евра, рекао је за Радио Црне Горе државни секретар Министарства поморства Јован Шћекић.
Црна Гора има двије бродарске компаније са по два прекоокеанска брода. Бар и Будва, су у власништву Барске пловидбе, а 21. Мај и Котор Црногорске пловидбе. За набавку тих пловила узет је кредит од кинеске EXIM банке, за који је гарантовала држава. На наплату, 21. јануара, доспијева прва овогодишња рата кредита. Барска пловидба из текућег пословања, због великих трошкова ремонта оба пловила у претходној години, сама не може обезбиједити новац за плаћање те финансијске обавезе, рекао нам је извршни директор компаније Борис Михаиловић.
„Редовни петогодишњи ремонти су плаћени, са изгубљеном добити преко три милиона евра, и због тога ми нисмо у могућности да платимо рату, која је сада, долази 21. јануара, милион и 640.000 евра. Успјели бисмо да из сопствених средстава сервисирамо и ремонтујемо. Тако да, што се тиче ове рате, нисмо у могућности да је платимо, а наредна која је у јулу и она наредна у јануару према садашњим пројекцијама, неће бити проблема да ми то сервисирамо“, навео је Михаиловић.
Држава ће и умјесто Црногорске пловидбе обезбиједити новац за плаћање рате кредита, потврдио нам је државни секретар у Министарству поморства Јован Шћекић.
„Барска пловидба има тренутно неких 7,7 милиона евра обавеза према држави и она неће бити у могућности да у јануару мјесецу плати текућу рату за тај кредит, а Црногорска пловидба је у доста тежој ситуацији јер она има 34 милиона еура акумулираних обавеза према држави по основу плаћања тог кредита и она такође неће бити у могућности да у јануару сервисира те обавезе. Што се Барске пловидбе тиче, она је већину обавеза према кинеској Еxим банци до сада платила самостално из текућег пословања, и она је сервисирала до сада преко 29 милиона долара обавеза и остало је још нешто преко 28 милиона евра, а Црногорска пловидба, као што сам поменуо, она је на неких 34 милиона евра тренутног џга, плус све оно што ће бити дуг по основу немогућности плаћања обавезе која доспијева сада у јануару“, наглашава Шћекић, преноси РТЦГ.
Да ли је плаћање кредитних обавеза за наше двије бродарске компаније државна помоћ, питали смо представника Министарства поморства.
„То тренутно не представља државну помоћ из следећег разлога. И једна и друга компанија све то евидентирају у својим билансима на обавезама. Држава је била гарант по том кредиту и просто да би сачували те двије компаније и да би омогућили да наша поморска традиција живи и даље, просто смо као држава сервисирали те обавезе, али морамо наћи начин да се све те обавезе држави врате“, казао је Шћекић.
У Барској пловидби не споре да се држави мора вратити новац.
„Оно што је камен о врат је евентуална наплата камате на тај дуг, што држава је на неки начин у обавези, али није добро да наплаћује затезну камату, која је на данашњи дан 12,5% годишње. Тако да, уколико договоримо тај аспект каматне стопе на тај дуг, што се тиче дуга, он неће бити споран да се исервисира у наредном периоду, у наредне 3-4 године“, истиче Михаиловић.
Шћекић поручује да треба видјети да се у наредном периоду направи нека врста или репрограма тог дога, али одрживог репрограма који ће, како каже, заиста показати да ће те компаније бити способне. Ако се све добро пројектује, додаје, да сервисирају своје обавезе у наредном периоду.
Представник Министарства поморства сматра да је држава у старту направила погрешне кораке. Прво, када је ријеч о прихватању кредитних услова, који нијесу били повољни, посебно за набавку бродова Црногорске пловидбе. Такође и усвајањем плана пословања обје компаније, који се искључиво ослања на рентирање пловила. У наредном периоду услиједиће редефинисање пословне политике бродарских компанија, најављује Шћекић.
„Да сами вршимо самосталну брокеражу и тражимо много повољније аранжмане него што је то ситуација коју нам тржиште тренутно нуди“, закључује Шћекић.
Директор Барске пловидбе Борис Михаиловић, истиче да љетос очекују додатне приходе од продаје карата за трајектну линију Бар-Бари, коју ће одржавати хрватска Јадролиња, каже и да су току преговори са италијанском компанијом Адриа ferries за обнављање поморске везе између Бара и Анконе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: