Država ili lopta?

U Novom Pazaru tokom proteklog vikenda održan je finalni turnir Kupa Srbije u odbojci, uz zaslužen trijumf istoimene domaće ekipe. Dobro organizovanu manifestaciju zasenio je incident, od medija gotovo neregistrovan- suprotno višegodišnjoj praksi, nije emitovana himna Srbije.

„Odgovornost“ za ovakvu odluku preuzeli su Odbojkaški savez Srbije i domaćini, uz banalno objašnjenje, da je pre 4 godine, prilikom organizovanja istog ovog takmičenja takođe u Novom Pazaru, izviždana „Bože pravde“, pa su sada želeli da izbegnu takvu situacuju.

„Organizatori su nam rekli da ne bi bilo dobro da se izlažemo nepotrebnim rizicima“- objasnio je generalni sekretar OSS Ivan Knežević. Skandaloznu odluku o „suspenziji“ himne, kako piše „Kurir“, doneo je Zoran Gajić, predsednik OSS.

Sportski događaji proteklih godina u Novom Pazaru obiluju antisrpskim sadržajima, tako da “ blokada “ himne nije prvi, a verovatno ni poslednji incident antidržavnog karaktera u ovom gradu. Na utakmicama u Novom Pazaru mahano je zastavama Turske, skandirano “ Ovo je Turska „, paljene su zastave Srbije…

Uz sve to, i izrugovanje himni pre 4 godine, Knežević, Gajić i ekipa iz OSS organizaciju turnira dodelili su Novom Pazaru, drugi put za 4 godine (?), znajući da „nameštaju “ državu Srbiju za novo poniženje u Novom Pazaru. A tamo, da sebe ne bi „izlagali nepotrebnim rizicima“, ladno odlučili da suspenduju sopstvenu državu.

Može li se drugačije postupanje očekivati od saveza čiji je tadašnji predsednik Nenad Golijanin, krajem prošle godine, bio uzdržan na glasanju o prijemu Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju, nakon čega nije hteo da podnese ostavku, već je smenjen pod velikim pritiskom javnosti?

Možda je rešenje da se iz imena ovog saveza briše reč „Srbije“?

Najveću mudrost ovim povorom izrekao je Radoslav Milić, direktor OK Novi Pazar, koji neemitovanje himne ovako objašnjava: „Nismo želeli da se politika meša u sport. Nismo želeli politizaciju jednog ovako lepog sportskog događaja“.

Samo kompletan idiot intoniranje himne sopstvene države može proglasiti „politizacijom „.

Svako malo pa u Srbiji neko zaviče : „Nećemo da se politika meša u sport“, „Ne želimo politizaciju kulture“, „Protiv smo uplitanja politike u…“.

Pri tome, borbom protiv politizacije smatra se protivljenje bilo kakvom pokušaju države ili društva da uvedu red, da imaju kontrolu ili bar uvid u ono što se zove društena nadgradnja, i što uvek i svakom sistemu, pre svega finansijski, zavisi od države.

Borci za „zaštitu“ svojih „matičnih delatnosti“ od zle „politizacije“ ustvari brane svoje privilegije, najčešće pravo na neograničen i nekontrolisan pristup javnim finansijama.

Pomenuti direktor novopazarskih odbojkaša i njegove brojne kolege širom Srbije ne protestvuju protiv “ politizacije sporta “ kada dobijaju novac iz opštinskih budžeta ili državne kase. Ali bi, zasigurno, žestoko zagalamili ako bi neko predložio da se zaustavi „sportizacija budžeta“!

Jer, kada je lova u pitanju, jelte, nema ni politizacije ni sportizacije.

A himna? Zašto ona uopšte postoji, kome nedostaje? Važno je samo da loptanje traje!

Pod izgovorom borbe za zaštitu svete lopte od pokvarene politike i nepotrebne države ovde prolazi i ozbiljna antidržavna delatnost, poput sramnog ponašanja Olimpijskog komiteta Srbije prilikom prijema Kosova u Međunarodni olimpijski komitet.

Lopta je okrugla, pa se sve kotrlja dalje. Za propuste niko ne odgovara, naprotiv. Za očekivati je da vrli novopazarski borci protiv politizacije sporta budu nagrađeni organizacijom nekog novog finala kupa, na kome će „Bože pravde“ povovo biti zabranjena ili izviždana.

Neemitovanje himne Republike Srbije u Novom Pazaru je incident sa isključivo političkom pozadinom, i nema nikakve veze sa sportom.

To je poslednji u nizu antisrpskih ekscesa u Novom Pazaru, od podizanja spomen ploče balisti Aćif efendiji, fašističkom upravniku Novog Pazara, do marša „omladine“ bivšeg muftije, od poziva Sulejmana Ugljanina NATO trupama „da zavedu red u Sandžaku“, do njegovog nedavnog klanjanja balistima u Prištini i podrške Bakiru Izetbegoviću za tužbu protiv Srbije…

Vlast se protiv ovih antisrpskih i antidržavnih nasrtaja bori-ćutanjem i nečinjenjem. Taktika je, praksa potvrđuje, potpuno pogrešna. Ekstremno nastrojeni Bošnjaci i njihove političke vođe izostanak reakcije razumeju kao slabost države, pa u svakoj narednoj prilici dodatno radikalizuju svoje ponašanje ili zahteve.

Apsurdno, ali ova nemoć države ima i dobru stranu. Ozbiljan saradnički potencijal za antidržavnu deltnost među Srbima, u Novom Pazaru i Beogradu, postaje vidljiv.

Možda bi Kneževića, Milića i bratiju trebalo malo edukovati, po USA modelu. A to znači: državna himna i zastava intoniraju se i vijore u svakoj prilici i na svakom mestu. Na sportskim takmičenjima pogotovu, obavezno i neizostavno.

Pa da vidimo koji će Amer da organizuje ne finale nacionalnog kupa, nego predškolsko takmičenje u Vajomingu, bez nacionalne himne.

I koji će kurvin sin da stisne, dok svira himna, da zvizne!
Autor: Vukosav Tomašević, novinar, član Predsedništva DSS