Država ravnopravnih naroda ili razlaz

U krizi nikada lošijih odnosa tri konstitutivna naroda u BiH, ne treba očajavati nad sudbinom zajedničke države niti očekivati da će razrešenje problema pasti sa neba. Da ne bi uludo protraćili još dvadeset pet godina, moramo krenuti bezkompromisno u razrešenje međusobnih nesuglasica i ideoloških razmimoilaženja.

Kada se kuća počinje graditi prvo se urade temelji. Tako se i u BiH mora dogovoriti društveno politički okvir u kome treba graditi državu a u kome se nijedan,od tri konstitutivna naroda, neće osećati teskobno i eksploatisano već sigurno i zadovoljno. Naravno da bi se počelo sa gradnjom neophodna je saglasnost (konsenzus) lidera sva tri naroda, a to za sada nema i ne može se očekivati od politike koju vodi Bakir i njegova SDA.

Političke reforme bi morale obezbediti garancije narodima, da je BiH država u kojoj vlada zakon i red a ne mržnja i haos. BiH bi morala biti država u kojoj će se svi osećati sigurno i gde mogu ostvariti svoje životne snove. Pre svega navedenog, morale bi se ukinuti sve deklaracije i odluke donete od strane korumpiranih visokih predstavnika u BiH i vratiti se na izvorni Dejton. Po dogovoru sva tri predstavnika naroda treba izaći pred Ujedinjene Nacije sa zahtevom, da se održi međunarodna konferencija čijim rešenjima moraju biti zadovoljna sva tri naroda. Potom krenuti u društveno-ekonomske reforme koje su bitne za evropsku perspektivu BiH i koje nude brži i svestraniji razvoj. Ovim bi,između ostalog,znatno smanjili iseljavanje stanovništva sa prostora BiH, jer ekonomija je osnov kvalitetnog života. Ukoliko Bošnjaci nastave sa dosadašnjom politikom i da satanizuju srpski narod i Republiku Srpsku, i ukoliko ravnopravnosti suprotstave majorizaciju islamskog naroda i ako se ne budu odrekli stvaranja unitarne države neminovan je razlaz i raspad Dejtonske BiH.

Kome treba ovakva država?

Treba gospodarima rata da mogu upaliti fitilj i izazvati građanski rat na Balkanu kada to njima bude potrebno.

Svaki dan u sredstvima informisanja FBiH čitamo izjave„ izdvajanje Republike Srpske se može postići samo po cijenu rata” ili „varaju se oni koji misle da izdvajanje može proći mirno”. Srbima i Hrvatima u BiH, po izjavama Bošnjaka, preostaje da se odreknu snova o zajedničkom, lepšem i bogatijem životu i da se pripreme za život građana drugog reda.

Za razliku od Bošnjaka, Srbi su za miran razlaz i dobre međususedske odnose posle razalaza. Ako neko misli da će Srbe uplašiti ratnim pretnjama grdno se vara, jer se dobro poznajemo.

Bakir Hrvatima šalje još ortodoksnije pretnje, oni su manjina i ne predstavljaju konstitutivni narod u BiH. On neće dozvoliti da manjina u parlamentu FBiH poništava volju većine (98:16 zastupnika), jer Hrvati imaju kontrolu u domu naroda. Ovo nam pokazuje Bakirovo viđenje ravnopravnosti naroda i šta očekuje Srbe i Hrvate u Bakirovoj džamahiriji. Zato Srbi i Hrvati moraju pred međunarodnom zajednicom nastupati jedinstveno a tog jedinstva se Bakir najviše plaši.

Za „Čast Otadžbine“
Odbor osnivača