Dubrovačka i sokolska štampa o dr Milanu Rešetaru

Piše: Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Milan Rešetar, jedan od najuglednijih Dubrovčana XX veka, veći deo života proveo je u drugim gradovima, ostavši uvek u čvrstim vezama sa Dubrovnikom. Objavljivao je naučne radove u dubrovačkim časopisima. U Glasniku Dubrovačkog učenog društva „Sveti Vlaho“ 1929. objavljena su tri Rešetarova članka. (1)

Godine 1931. u Dubrovniku je štampan „Zbornik iz dubrovačke prošlosti: Milanu Rešataru o 70-oj godišnjici života prijatelji i učenici“. U redakcionom odboru Rešetarova zbornika bili su V. Ćorović, M. Deanović, F. Fancev, F. Kidrič, P. Kolendić, J. Nađ i M. Tentor. Izdavači su bili M. Vidoević i Jorjo Tadić. (2)

Štampa u Jugoslaviji pratila je Rešetarove naučne uspehe. Sokoli su u svom listu „Sokolski Glasnik“ pisali o slavisti Milanu Rešetaru. Podsetili su da u „Zborniku“ koji je bio posvećen Rešetaru, navedeno da je Rešetar napisao do 1931. ukupno 203 rasprave.(3) Posle izlaska Zbornika Rešetar je napisao monografiju o M. Držiću i pet studija iz dubrovačke književnosti. Izdao je Jagićeve memoare, čime se odužio svom učitelju slavisti Vatroslavu Jagiću. Ćerka Vatroslava Jagića udala se za Rešetara. Nakon penzionisanja Rešetar je živeo u Firenci. Njegov saradnik bio je don Jure Lušić, rodom iz Vrbnja na Hvaru. (4)

Povodom imenovanja Milana Rešetara za počasnog doktora Firentinskog univerziteta u listu „Dubrovnik“ istaknuto je da su kulturne i naučne ustanove Zagreba, Beograda i Ljubljane „sa jednakim simpatijama pozdravile promociju dr Rešetara“. Dubrovačka opština odlučila je da dr Rešetaru pokloni srebrni kip sv. Vlaha. Na inicijativu Dubrovačkog radničkog društva sve dubrovačke kulturne i nacionalne ustanove uputile su Rešetaru zajedničku poslanicu, koju mu je u Firenci predao sekretar Dubrovačkog radničkog društva Jaša Miloslavić, kao delegat Društva, na svečanosti imenovanja Milana Rešetara za počasnog doktora Firentinskog univerziteta.

Dekan Filozofskog fakulteta u Firenci Salmi istakao je značaj Rešetarovog novog izdanja Srpskog molitvenika, koji je štampao u Veneciji ćirilicom Dubrovčanin Frano Micalović 1512. godine, što je prva ćirilicom štampana knjiga na srpskom narodnom jeziku, za Srbe katolike, koju je koju je, uz prateću studiju, 1938. godine objavio u transkripciji Milan Rešetar u Posebnim izdanjima Srpske kraljevske akademije. Rešetar se zahvalio dubrovačkim kulturnim i nacionalnim ustanovama pismom u kome je istakao: „Ja u tom pozdravu iz moga dragog rodnog Grada vidim i priznanje da sam uvijek, premda ponajviše, nažalost izdaleka, radio za naš Dubrovnik i njegovu slavnu prošlost i da sam tim zaslužio da me moji sugrađani još uvijek smatraju pravim i ‘starim’ Dubrovčaninom i po mišljenju i po osjećaju, a ne samo po godinama.“ Zahvalio se i dr. Antunu Buconiću i opštini dubrovačkoj.(5)

Prof. dr Milan Rešetar i Marko Murat izabrani su 16. februara 1940. za redovne članove Srpske kraljevske akademije. Tim povodom dubrovačke kulturne i nacionalne ustanove uputile su svečanu čestitku novom akademiku Rešetaru u Firencu, a slikara Marka Murata je njihova delegacija posetila i čestitala mu izbor. U čestitci se isticalo: „Odluka Kraljevske Srpske Akademije Nauka sa kojom Vas uvodi među svoje redovne članove besmrtnike, izazvala je u nama osjećaje ponosa i sreće, jer u njoj vidimo ne samo zasluženo priznanje jednom velikom duhu i uzornom naučnom redeniku nego i još jedan dokaz više da vječni kulturni kapitali stare Slovinske Dubrave predstavljaju u ovom času i garanciju za njenu budućnost. Čestitajući Vam izbor, molimo Vas i ovom prigodom da vjerujete u naše staro prijateljstvo i poštovanje koje gojimo za Vašu ličnost kao čovjeka, i kao naučnika i Dubrovčanina.“

Predstavnici srpskih i jugoslovenskih društava u Dubrovniku takođe su čestitali izbor za dopisnog člana istoričaru dr Jorju Tadiću. U čestitki se ističe: „Cijeneći priznate vrijednosti Vašeg naučnog rada sa kojim ste nesebično poslužili Otadžbini i Dubrovniku – Dubrovačke kulturne i nacionalne ustanove kao tumači želja i raspoloženja Vaših brojnih prijatelja i poštovalaca, upućuju Vam najsrdačniju čestitku povodom odluke Kraljevske Srpske Akademije Nauka da Vas izabere za redovnog dopisnika. Sigurni da ćete i u vašem budućem radu ostati dosljedan branič historijskih istina kulturnih i nacionalnih kapitala Slovinske Dubrave, izražavamo Vam našu duboku zahvalnost i poštovanje.“ U pismima su udareni pečati sa potpisom svih kulturnih i nacionalnih društava u Dubrovniku. (6)

Na pozdravni telegram Matice srpske u Dubrovniku Milanu Rešetaru, povodom njegovog izbora za redovnog člana Srpske kraljevske akademije, Rešetar je odgovorio: „Najtoplije zahvaljujem ‘Matici Srpskoj’ mojega nezaboravnoga rodnoga Dubrovnika, što se je sjetila mene vrlo staroga Dubrovčanina, koji sam se vrlo mlad odbio u tuđ svijet… ali se veselim, vjerujte mi, radi našega Dubrovnika više nego li radi sebe, a osobito mi je milo što je ta ista počast data g. Marku Muratu ‒ još jednom Dubrovčaninu iz broja starih boraca Srba katolika.“ (7)

U listu Dubrovnik je istaknuto: „Odluke Kraljevske Srpske Akademije nauka, najveće naše naučne ustanove, da u kolo svojih redovnih članova uvede dva eminentna predstavnika stare Srpske Garde, vidimo još jedan uvjerljivi znak obnavljanja starih duhovnih veza po kojima je Dubrovnik i za vrijeme dugog ropstva uspjevao da sačuva svoje slovinsko dostojanstvo i sve ono što ga je činili velikim i privlačnim za čitav Slavenski Jug i za čitav kulturni svijet.(8)

Posle penzionisanja dr Milan Rešetar je živeo u Firenci. Godine 1931. u Dubrovniku je štampan „Zbornik iz dubrovačke prošlosti: Milanu Rešataru o 70-oj godišnjici života prijatelji i učenici“. Štampa u Jugoslaviji pratila je Rešetarove naučne uspehe. O njemu su pisali „Sokolski Glasnik“ i list „Dubrovnik“.

Napomene:

1. Glasnik Dubrovačkog učenog društva „Sveti Vlaho“ 1 (1929);

2. „Zbornik iz dubrovačke prošlosti : Milanu Rešataru o 70-oj godišnjici života prijatelji i učenici”, Dubrovnik, 1931, str. 491;

3. „75-godišnjica slaviste Milana Rešetara”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 4;

4. „75-godišnjica slaviste Milana Rešetara”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 4;

5. „Stara slovinska garda – Naš ponos”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 15 jula 1939, br. 28, str. 1,2;

6. „Dubrovačke vijesti“, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 16 mart 1940, br. 11, str. 4;

7. „Zahvala Gospara dr. Milana Rešetara”, „Dubrovnik”, Dubrovnik , 9 marta 1940, br.10 str.4;

8. „Duh našeg starog Pjemonta i Slovinske Dubrave”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 9 marta 1940, br. 10, str. 1;