Дугин: Протести у Србији су обојена револуција, њима руководе непријатељи

Плашим се катастрофе, апелујем да се пронађу компромис и заједнички језик, јер ваша земља једним погрешним кораком може да угрози свој опстанак, каже руски филозог, Александар Дугин, у интеврју за „Политику”.

Какав је ваш коментар актуелне ситуације у Србији, где већ неколико месеци трају масовни протести?

У ствари, ми имамо праву обојену револуцијом, коју глобалистичке лево-либералне снаге намеравају да спроведу у Србији. Незадовољни су позицијом Вучића и снажних личности као што је потпредседник владе Александар Вулин, који бране принцип суверенитета Србије упркос што земља иде ка европским интеграцијама. Они не пристају да признају независност Косова и нису спремни да се придруже глобалистичкој политици антируских санкција. Лидери Србије привржени су националном суверенитету и тежње да тај суверенитет одбране у тешким условима, Сорошеве структуре, подржане од УСАИД-а и других глобалистичких структура, покрећу обојену револуцију са крајњим циљем да се сруши власт.

Много тога се може замерити: и несрећном случају, и неким погрешним прорачунима власти, званичника, политичара који су уследили. Ту је и тешка економска ситуација у Србији, строги захтеви ЕУ за улазак да се у процесу придруживања призна независност Косова. Све то ствара тешку ситуацију, деструктивну енергију и стање очаја, туге и разочарења у српском друштву, што вешто користе непријатељи Србије, који желе да униште Србе као такве, лишавајући их последњих трагова суверенитета. И зато се усмеравају протести против власти, против председника, против владе, да би се коначно уништило и погазило достојанство Србије, одузео јој се суверенитет, признало Косово, а српски православни народ натерао да приступи санкцијама Русији и крене путем Црне Горе, чије је становништво једно, а политичка елита и власт су потпуно различите.

Мислим да би нова обојена револуција довела до распада земље. То би био ударац од којег се Србија никада неће опоравити. Мислим да су људи који учествују у овим протестима исти гробари Србије као Отпор, који је збацио Милошевића, а убио државу. Нажалост, међу синовима и кћерима Србије има оних који више воле слатка обећања ниткова, непријатеља Христових, непријатеља Србије од непоколебљивог патриотизма. Јако ми је жао што млади људи излазе на ове протесте, то су људи који треба да буду поносни на своју земљу и да баштине њене најбоље особине, њену вољу да сачува свој идентитет, препород православља. Заиста је болно и тужно што је тако. Ове протесте организују непријатељи Србије, а жалосно је да Срби прелазе на страну непријатеља и тако служе Сорошу, Урсули фон дер Лајен и другим сатанистичким структурама које сада, нажалост, доминирају ЕУ.

Постоји ризик од радикализације прилика и где би то могло да води?

Постоји свакако ризик од радикализације прилика. То би могло довести до распада система, до нереда и стварног колапса земље. Влада, или политичка групација која би сменила Вучића и Вулина уверен сам признала би независност Косова и увела санкције Руској Федерацији. За ту издају Срби не би добили ништа осим срамоте, срамоте и нових унутрашњих конфронтација. Ако се то деси, ја сам уверен да ће српски родољуби почети да се буне против те корумпиране, издајничке власти и да ће се створити зачарани круг. Низ насиља, протеста, само ће тада српске патриоте бити у опозицији. Плашим се заиста катастрофе, апелујем да се пронађе компромис и заједнички језик, јер Србија погрешним кораком може угрозити свој опстанак.

Да ли је случајно што се, поред Србије, слични протести организују у Мађарској, Словачкој и Грузији – земљама које не следе слепо бриселску агенду?

Апсолутно ме не чуди што се протести још одржавају у Мађарској, Словачкој и Грузији, земљама које чувају свој суверенитет. Глобалистичке структуре нису истина отворено објавиле рат суверенитету националних држава, али зато користе своје мреже својих агената да свргну оне државнике, који се ослањају на суверенитет и који не прате глобалистичку агенду. Штавише, сада постоји шанса да ново руководство САД, које промовише идеје суверенитета, да светски поредак треба да граде велике силе, могу подржати суверенистичка распложење Орбана и Фица. То би било разумљиво, јер њих двојица већ имају добре односе са Трамповом администрацијом. И заиста сматрам да такве односе са Трампом могу се успоставити и у Грузији и у Србији.

Управо је сада кључни тренутак када европски суверенисти могу добити двоструку подршку. С једне стране, њих симпатише Русија, а са друге стране то сада још није довољно. Међутим ако их поред Русије подрже и САД, онда ће бити шансе за стварно стварање алтернативне архитектуре у Европи. Ту би поред Мађарске, Словачке, Грузије и Србије, могла да се нађе чак и Пољска, која такође не жели да буде део глобалистичког пројекта упркос својој русофобији. Ако ове земље добију подршку од трамписта у Америци, онда постоји реална шанса да се промени однос снага у ЕУ, или да се она трансформише, па чак демонтира, а уместо ње створи још један, или неколико блокова различитих оријентација.

Да би то спречиле, структуре глобалиста, Сороша и других отворених сатанистичких политичких снага, оно што се зове либерална интернационала, или интернационална дубока држава, покушавају да свргну ове суверене државнике и доведу на власт своје послушне марионете.

Зашто оваквих протеста нема, рецимо, у Француској, где владу подржава само 213 од 577 посланика изабраних на прошлогодишњим изборима?

Протести постоје и у Француској, и у Немачкој, и у Енглеској, али су потпуно другачије природе. Они међутим немају подршку Сорошеве мреже и тамо леви глобалисти, либерални интернационалисти и сатанистичка дубока држава раде све што могу да ти протести патриота народу остану невидљивим. Они подржавају владаре попут Макрона, Стармера и Мерца, послушнике њихове агенди.

Овде долазимо до кључне разлике: постоје „обојене револуције“, које глобалисти подстичу против лидера који се залажу за суверенитет, и постоје популистички покрети народа, који се супротстављају глобалистичким владама и либералним елитама које окупирају њихове земље. Такве народне побуне глобалисти ће по сваку цену покушати да сузбију. Погледајте само Румунију – народ је изашао на улице да подржи свог представника, Калина Ђорђескуа, али Сорош, глобалистичке структуре и ЕУ су подржали оне који су забранили изборе и гуше протесте.

На сцени је рат. Европа је у рату. И постоје само две стране – глобалисти и народ. Више није пресудно којем народу припадамо или у којој земљи живимо. У Европи је линија фронта јасно повучена: са једне стране су они који се боре за суверенитет својих земаља, а с друге стране су глобалистичке елите, које су интегрисане у либералну тоталитарну окупациону структуру, тамо се народна побуна жестоко гуши. Тамо где власт још донекле служи народу и оријентисана је на популизам, глобалисти је покушавају срушити по сваку цену. А тамо где су на власти глобалисти, они брутално гуше сваки отпор народа. Данас више није толико важно којој нацији припадамо или у којој земљи живимо – једино што је важно јесте да ли смо на страни суверенитета или либералног глобализма.

Поменули сте Румунију где је најпопуларнијем политичару и фавориту на председничким изборима забрањено да се кандидује. Може ли се нешто слично очекивати и у другим државама чланицама и земљама кандидатима за чланство у ЕУ? Значи ли то да Европа иде ка тоталитаризму какав на континенту нисмо видели последњих 90 година?

Европа се већ налази у дубоком либералном тоталитаризму, диктатури глобалистичко-либералних елита, тзв. ”дубоке државе”. У Америци су присталице трампизма успеле да преокрену ситуацију и уздрмају либералну диктатуру. Почиње процес нове америчке револуције – конзервативне побуне против либералног режима. Нажалост, у Европи су на власти управо представници ове либералне диктатуре. Када им избори не одговарају, они их једноставно поништавају и потом дисквалификују кандидате измишљајући изговоре. То је прави либерални нацизам, институционализовани расизам, који се, нажалост, учврстио у Европској унији.

Дакле, Европа не иде ка тоталитаризму – тамо је тоталитаризам већ победио. Ово је нова форма тоталитарног либерализма, нешто што раније нисмо видели у историји. До сада су тоталитарни режими били комунизам и фашизам, али у последњих неколико деценија појавила се нова форма тоталитаризма, још увек недовољно теоретски објашњена. То је либерални тоталитаризам, у којем либералне елите систематски елиминишу све своје политичке противнике, означавају их као „неподобне“, стављају их у категорију „непријатеља отвореног друштва“, лишавају их свих политичких права и подвргавају репресији ако се не уклапају у задату идеолошку агенду. Ово је нова врста тоталитарног система, нова политичка диктатура либерала и глобалиста.

Питање је само да ли ће народи Европе и поједине државе, које су се делимично ослободиле тог утицаја, успети да поврате део суверенитета и независности у односу на ову либералну диктатуру. Тренутно смо сведоци европског устанка, у којем не учествују само поједини покрети, већ и целе државе. Видели смо да се слична побуна догодила недавно у САД и да је била успешна. Међутим, то је била побуна кроз изборе, јер је у једном тренутку Трамп успео да надмудри систем дубоке државе.

Ипак, морамо схватити да оваква побуна може бити могућа, али да се либерализам неће сам од себе повући – не може се победити искључиво демократским средствима. Овај систем не користи само правне, већ и противправне методе, укључујући политички терор и потпуно искључивање неистомишљеника из политичког живота. То је прави тоталитаризам. Ако успе да се сруши демократским путем – одлично. Али треба бити спреман на то да можда неће увек успети.

Ово је нова врста тоталитаризма, и желим још једном да нагласим – он у себи обједињује три главне политичке идеологије европског модернизма, укључујући комунизам и фашизам. То показује да све политичке структуре европског модернизма у неком тренутку еволуирају у политичке диктатуре – нетолерантне према противницима, вођене радикалним паролама, у којима се сви који не подржавају задату агенду једноставно елиминишу. Забрана слободе говора, слободе мисли, забрана политичког деловања – свако ко не прихвата екстремно либерални наратив постаје мета прогона, лишавања политичких права, па чак и судских процеса. Све су то принципи диктатуре. И све то данас видимо у Европи, која се претворила у тоталитарни логор.

Шта Европа може очекивати од Доналда Трампа, а шта Русија? Да ли постоји могућност да САД под Трампом замене партнерство са Европом за партнерство с Русијом?

Европа од њега пре свега може очекивати подршку покретима који се боре за суверенитет. Трамписти најавили пројекат „МЕГА“ (маке Еуропе греат агаин), што значи да би Европа могла постати поприште сличних догађаја као у САД. Либерална диктатура европске дубоке државе могла би да буде срушена и тада би се народима вратило право да управљају сами управљају собом. Симболично је и то ко је позван на Трампову инаугурацију – углавном лидери популистичких покрета и представници држава које чувају суверенитет и воде борбу против дубоке државе, иако се због тога суочавају с озбиљним притисцима.

Русија традиционално подржава мултиполарни свет и суверенистичке покрете. Видимо то на примеру Мађарске, Србије, Словачке. Међутим, тренутни глобални односи су такви да снага саме Русије није довољна да у потпуности подржи успон популизма и суверенизма у Европи. Америка је сада нови фактор у овој причи – до сада су управо претходне америчке администрације биле главни стуб глобализма, одржавајући либералне елите на власти кроз финасирање, обавештајне податке и политичку подршку. Вашингтон је био епицентар либералног тоталитаризма у ери пре Трампа. Сада се, међутим, у САД догодио идеолошки преокрет од 180 степени. Због тога сматрам да је ово велика прилика за европске суверенисте и популисте, коју би морали да искористе.

Што се тиче партнерства са Русијом, не бих га искључио, али тренутна ситуација је веома сложена, пре свега због рата у Украјини. Де факто, Русија је у рату са САД, јер Америка ратује против нас преко Украјине. Трамп жели да прекине тај рат – то није његов рат. Али проблем је што он има поједностављену визију онога што се дешава. То није његова јача страна. Он жели да све једноставно престане, а међу његовим циљевима је и побољшање односа с Русијом. Међутим, решења која за сада нуди нису у складу с оним што би било прихватљиво за Москву. Видећемо како ће се ситуација развијати.

Трамп и Русија имају много заједничких тачака – оријентација на традиционалне вредности, мултиполарни свет, суверенитет, националне интересе. Све то су елементи реалполитике у међународним односима и због тога нема идеолошких препрека за приближавање Русије и Трампове Америке. Али остају препреке које су поставили представници претходне администрације пре него што су напустили Белу кућу – те замке могу значајно отежати пут ка новом партнерству.Видећемо како ће се ситуација развијати. Ако Европа крене тим путем, неће бити изузетак из овог процеса.

Ако конзервативне снаге у Србији – попут Вучића и Вулина – успеју да очувају власт, Србија може постати важан пример за Европу. Србија традиционално негује добре односе с Русијом и као европска земља може послужити као мост између два света. Недавна посета потпредседника ваше владе Александра Вулина Москви била је изузетно значајна – примљен је с највишим почастима, што показује дубоке и чврсте односе између наших земаља. Ако Србија сада активније буде радила на изградњи односа с Трамповом администрацијом, то би могао постати модел за земље Европе. Виктор Орбан већ иде тим путем, али Србија би морала да га следи природним путем, јер јој је тај правац практично судбински предодређен.

Колико смо, по вашем мишљењу, данас близу мира у Украјини?

Не мислим да је ни близу ни далеко. Овде није реч о примирју, већ о томе да Русија победи у овом рату против глобалног Запада и оствари планове који су отворено и искрено постављени на самом почетку СВО. Чим видимо могућност да се приближимо победи, тада ћемо моћи да говоримо о томе да је мир близу. Не мислим да ћемо пристати на примирје, или се ограничити компромисом, јер смо платили високу цену. Осим тога, добро знамо и подмуклу природу Запада, који не држи своја обећања и користи свако примирје како би ојачао своје нацистичке терористе и главосече у Украјини. Чини ми се да примирје које сада форсира Трамп тешко да може бити прихваћено и успешно спроведено. Међутим, Русија сада осећа своју снагу и прилагодила је своју економију ратним условима. Мислим да смо спремни за било који сценарио и да ће мир у Украјини наступити тек када циљеви СВО буду остварени 100% – не пре тога.

Шта бисте поручили Србима на крају?

Шта да поручим Србима на крају? Знате, вероватно многи у Србији знају колико во лим ову земљу и да сам одувек, откад знам за себе, подржавао Србе у свим ситуацијама, и у тешким временима. Тешка времена се, нажалост, у Србији настављају. Дубоко ценим страдални српски народ, његову културу и историју. Све што се код вас догађа веома ми је блиско и емотивно проживљавам.

Када нисмо успели да спречимо бомбардовање Београда, било ме је срамота да разговарам са Србима. Толико ме је било срамота због моје земље, што смо дозволили да се то догоди. Тада смо и сами били у потпуно неурачунљивом стању. Ипак, и данас осећам срамоту због те приче, као и због тога што нисмо пружили довољну подршку Србији у другим питањима, нарочито у борби за Косово.

Ипак, ја изузетно волим Србију. А и Руси воле Србе, православни народ у Европи. Није случајно што ретко кога називамо браћом, иако имамо добре односе са многим народима. Али Руси тешко да ће Француза, или Италијана назвати братом, а поготово не Немца. А Срби су за нас браћа, као што су одувек били и остали – браћа и сестре. Зато желим да се обратим српском народу: Не чините оно због чега ће вас још више бити срамота него због оних немира који су довели до срамотне издаје Милошевића и генерала Младића. Срби, нажалост, понекад издају сами себе. То је, на крају крајева, ваша судбина и ваша историја. Ако сада подлегнете хипнози сатанистичких глобалистичких елита, биће још горе. Мислите да не може бити горе? Може. Још нисте видели право зло, а не дај Боже да га упознате.

Ипак, верујем у српски народ, да ће наћи у себи храбрости и зауставити ове протесте, а да ће српски патриоти стати у одбрану саме Србије. Није битно шта мислите о Вучићу, овде није реч о њему, већ о Србији, која је изнад било ког политичара и постоји од памтивека. То је невероватна, ватрена и магична земља. Ако је сада изгубите, нико вам је неће моћи вратити. А сада су баш ове обојене револуције у стању да доведу до потпуног расула и краха. Деценијама сте на ивици понора, разумем колико је то страшно. Већ су генерације одрасле у том страху. Али ако сада издржите и не паднете у понор, имаћемо шансу.

Ојачаћемо, победићемо у овом рату, изградићемо мултиполарни свет и тада ће се наш глас чути као некада. Као што је свет дрхтао пред руским царевима или совјетским руководиоцима, тако ће поново бити након наше победе. И, наравно, прва ствар коју ћемо урадити биће да помогнемо вама. Али сачекајте тај тренутак, да имате ко да вам помогне. Јер ако наставите са унутрашњим сукобима, можда више неће бити никога коме ћемо моћи да помогнемо.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: