Дугови Жељезничке инфраструктуре милионски: Држава да повећа улагања

Жељезничка инфраструктура Црне Горе не може из пословних средстава да финансира било какво инвестиционо улагање као ни враћање међународних кредита, тако да средства за улагање у инфраструктуру која се опредјелјују из Буџета на годишњем нивоу треба да буду значајно већа, саопштено је из Владе Црне Горе.

Влада је данас усвојила Извјештај у којоме се наводи да је Законом о жељезници прописано да се развој жељезнице планира Стратегијиом развоја Програма изградње, одржавања, реконструкције и модернизације жељезничке инфраструктуре за 2023. годину.

Годишњи програм садржи радове на одржавању према врстама, обиму и износу финансијских средстава, трошкове за управљање и регулисање саобраћаја, планиране радове на модернизацији, реконструкцији и изградњи инфраструктуре.

У Извјештају се наводи да је Жељезничкој инфраструктури у 2023. години из средстава Буџета уплаћено 14.994.064 евра, од чега 9.998.091 евра за текуће одржавање, а 4.995.973 евра за плаћање доспјелих обавеза по међународним кредитима.

„У 2023. години, ЖИЦГ АД – Подгорица је, по основу накнада за закуп пословних простора и коришћење земљишта, као и за накнаде по основу коришћења постављених оптичких, електроенергетских и телекомуникационих каблова у пружном појасу, фактурисала (без ПДВ-а) износ од 846.547 еура“, наводи се у Информацији.

Поред тога, на основу оствареног обима рада у 2023. години, за трасе путничких и теретних возова фактурисано је 796.601 еура (без ПДВ-а) оператерима, од чега Жељезничком превозу 112.304 евра, а Montecargo 684.297 евра.

„Због проблема у ликвидности, жељезничка предузећа дугују Жељезничкој инфраструктури на крају 2023. године 3.118.005 еура, од чега: Жељезнички превоз 654.609 евра, а Montecargo 2.463.396 евра. Укупне обавезе ЖИЦГ по основу отплате међународних кредита за реконструкцију и модернизацију на крају 2023. године износе 29.441.894 евра“, саопштено је из Владе.

Узимајући у обзир то као и чињеницу да годишње обавезе за зараде запослених износе цца 8,5 милиона евра (просјечан број запослених у току 2023. године је 804 са просјечном зарадом од 634 евра), обавезе према добављачима из пословних средстава 1.329.888 евра, а обавезе по основу пореза и доприноса на зараде 4.320.624 евра, евидентно је, како наводе у Влади, да ЖИЦГ не може из пословних средстава да финансира било какво инвестиционо улагање као ни враћање међународних кредита.

Влада је данас усвојила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о патентима.

“Доношењу Закона приступило се како би се омогућило надлежном органу да може закључивати уговоре о сарадњи са државним или међудржавним патентним заводима за пружање информационих услуга укључујући уговоре за припрему извјештаја о претраживању и писаног мишљења, као и да лице које намјерава да прибави извјештај о претраживању са писаним мишљењем да ли његов проналазак испуњава одређене услове прописане овим законом, подноси надлежном органу превод патентне пријаве на енглеском језику и сноси трошкове поступка”, наводи се у саопштењу.

Носиоцу патента се, како је наведено, омогућава да, уколико није поднио пријаву патента за исти проналазак ни једном заводу који је прецизиран важећим законом, може затражити од надлежног органа да прибави резултат испитивања патентибилности његовог проналаска путем једног од међудржавних завода, с којима има потписан уговор о сарадњи.

“Разлика у односу на досадашње законско рјешење састоји се у чињеници да је до сада било могуће да носилац патента прибави резултат испитивања патентибилности његовог проналаска само путем једног од државних патентних завода државе са којом надлежни орган има потписан уговор о сарадњи. Поред осталог, утврђено је да подносилац захтјева за поништавање патента сноси трошкове надлежног органа и трошкове које наплаћује државни патентни завод са којим је закључен уговор о сарадњи, а у вези са поступком поништаја патента. Предложеним измјенама и допунама је важећи закона усаглашен са Споразумом о примјени члана 65 Конвенције о признавању европских патената у дијелу прецизирања језика на којем је носилац патента дужан да достави надлежном органу патентни спис”, саопштила је Влада.

Влада је данас усвојила и Извјештај о реализацији активности из Програма за сузбијање неформалне економије у Црној Гори 2024 – 2026 (за првих шест мјесеци 2024. године).

Студентски кредит од 150 до 215 евра

Извјештај садржи детаљан преглед планираних активности по свим оперативним циљевима, са статусом реализације.  Донијета је Одлука о висини износа студентског кредита и стипендије за најбоље студенте.

“У складу са Одлуком, минимални студентски кредит износи 150 евра, просјечни 171 евра и максимални студентски кредит 215 евра, док је висина стипендије за најбоље студенте 300 евра. Ова одлука је донијета како би се подржали студенти у остваривању својих образовних циљева, узимајући у обзир доступна финансијска средства и законске оквире”, поручују из Владе.

Министарство просвјете, науке и иновација сваке године додјелјује студентске кредите и стипендије студентима који студирају на установама високог образовања у Црној Гори, као и црногорским држављанима који студирају у иностранству, под условом да су уписали семестар одговарајуће године студија.

Право на студентски кредит и стипендију може се остварити једном за одређену годину студија и ниво образовања. Износи се исплаћују у десет мјесечних рата.

“Према актуелном законском рјешењу, висину студентског кредита и стипендије за најбоље студенте утврђује Влада на приједлог Министарства, зависно од расположивих средстава. Висина студентског кредита не може бити мања од 25 % минималне зараде за запослене до петог нивоа квалификације образовања, док висина стипендије за најбоље студенте не може бити мања од 50 % минималне зараде за исту категорију запослених”, саопштено је из Владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: