Duhovna ravnoteža

Piše: Vojin Kalpačina

Hvala Gospodu što nas je toliko dugo kušao i tako ojačao. Izdržali smo sve, gotovo nemoguće. Vreme besmisla je sve više prošlost. Zaboravimo na oficijelne stavove predsednika, koji tvrde da Srbija i Crna Gora imaju idealne odnose (verovatno su mislili na lične).

Srećom po Ustavu i Srbije i Crne Gore oni nemaju Bog zna kakva ovlašćenja, osim slanja čestitki i saučešća i nevoljno potpisuju zakone donesene u Skupštini kao i ukaze o razrešenju ambasadora koje priprema Vlada. Lepo je videti gubitnika kako se koprca, a onda k’o bela lala sve potpisuje. Ako on misli da je to kohabitacija, eto mu je. Po Ustavu politiku vodi Vlada. Zadnji primer: Bog šalje vakcine iz Rusije preko Srbije u Podgoricu. Božanstven zagrljaj dva najveća zvaničnika, zaista dirljiv. Bravo za Zdravka i Anu!

Ne obraćajte pažnju na one koji misle i tvrde da bez njih nebi bilo najdragicenijeg dara. Po čestitkama Novaku za titulu u Melburnu sudite ko to iskreno iskazuje a ko želi da se o njemu stekne utisak da je tobože važan. Najlepša je čestitka Zdravkova. Ko je pre godinu dana mogao zamisliti da će najveći zvaničnik Crne Gore uputiti ovako divne reči tadašnjoj personi non grata po mišljenju tada aktuelne vlasti. Hvala Gospodu! Da li je Božja promisao trener Ivanišević, inače starinom od Cetinja. Naravno da Noletu i svima normalnima nije bitno kako se ko krsti. Važno je da ima Boga u sebi.

Nole nacionale pruža ruku svima, ne pravi razliku ko je kakve boje kože i vere, daje svoje terene na Dorćolu svima. Jedva čekam da ga vidim u ulozi Nikole Tesle u filmu i radujem se njegovom susretu sa najvećim, Džordanom na golf terenu i večeri. Da nikog drugog nemamo, zar najbolji četvorostruki sportista sveta nije dovoljan razlog za optimizam.

Uživajmo u činjenici da pored mati Angeline, majke Jugovića, Njegoševe majke Ivane, sada imamo i neponovljivu mati Dijanu. Za nju nemam adekvatnu reč u ovom momentu iako naš jezik obiluje nepresušnim bogatstvom reči. Dovoljno je samo čuti Novakove reči kako o majci tako i o ocu Srđanu, za koga je rekao da je najzaslužniji za njegov uspeh. Suvišno je posle reči šampiona bilo šta govoriti o takvoj moralnoj i ljudskoj gromadi i nenadmašnom patrioti. Dirnula me Srđanova priča o tome kako je Nole davao snagu svom dedi i produžio mu život za pet šest godina. Nole je molio dedu da živi i sačeka neverovatne uspehe. Nole je u Jasenovom Polju podigao crkvu, naravno podržavao litije i zajedno sa svojim narodom dočekao slobodu Crne Gore. Nole je naša ikona i svetski simbol junaštva i pravednosti. Sram bilo i Srbiju i Crnu Goru koje su se u prošlosti neviđeno ogrešile o njega. Setimo se Bobe i Brene. Umesto pomoći Teniskog saveza i države, on ga proglašava za netalentovanog. Doduše, Živojinović se pokazao u otkrivanju talenta jedne kafanske pevačice. Talenat neukusa i kiča. No ne treba trošiti reči na takve.

Čuvajmo se od korone, pa kad to prođe da slavimo narodski sa novom Vladom i Skupštinom. Podržimo brata Dritana u velikom pregnuću primenjujući, do zareza, demokratske zakone i procedure. Strpite se svi koji ste na pravoj strani bez obzira na različita mišljenja. Slušajte Ostroškog čudotvorca! Valjda se svi slažemo da se 30.avgusta 2020 god. desilo čudo, najmanje zaslugom nas ovozemaljskih. Ako je tako, a jeste, čemu onda isključivost, sujeta, teške reči… Nemojte suditi ishitreno. Samo Bog sudi. Sa Gospodom u nama pobeđivaćemo uprkos teškom putu. A kad smo to imali lak zadatak u istoriji? Samo sabornost! Ne slušajmo političare! Cenimo samo eksperte. O tome nam je lepo govorio Arčibald Rajs diveći se našem narodu i čudeći se katastrofalnom nivou naše političke elite.

Molimo se Bogu za malu Daru koja nam svakog dana sve više otvara oči o nivou istorijskog posrtanja u novijoj istoriji. Pseudo demokrate imaju primedbu na umetnički nivo filma, ali zato film u Americi ima izuzetnu gledanost. Čak na kraju stižu vesti da će ipak biti uvršten u nominaciju za Oskara. A „Quo vadis Aida“ izgleda ispada iz trke, čemu se mi ne radujemo. Inače znamo Kusturičin odnos prema Oskaru i Holivudu. Ja se sa time apsolutno slažem. Ne greba nama nikakav Oskar, već da Gagin film ispunjava naša srca i razbija famu o lažima komunista o bratstvu-jedinstvu. Malo me brine junak iz Vatikana, ex-ambasador koji nam poručuje da ćemo se provesti kao četnici u bitci na Neretvi. Kakav junak! Crna Gora ne treba da brine kad ima takvu „gorsku“ silu koja uvažava samo potpis predsednika Gubitnika. Ta priča nije čudna kad znamo mentalni sklop tog bezbožnika.

On kao i svaki paranoik ima virtuelni strah od onih koji drugačije misle i koje on smatra izdajnicima i izrodima. Kaže da ni mrtav neće iz Vatikana dok predsednik ne potpiše ukaz. A on jadnik ne zna da će Gubitnik k’o bela lala potpisati sve ukaze. Sreća za nas da nećemo morati da šaljemo četnike u Vatikan i da neće pasti bratska krv.

Neka nam je sa srećom!